Најновије

НИКОЛА АЛЕКСИЋ: Истине и заблуде око Видовданског протеста

Због злонамерних и неоснованих коментара и напада на моју личност због протеста и ступања у осмодневни штрајк жеђу и глађу испред Народне скупштине, ради своје базе и следбеника дужан сам да изнесем чињенице које се лако могу проверити да би се ставила тачка на различите коментаре. Јавни скуп (протест) сам заказао оног часа када сам обавештен да су содомити заказали за 23. јун своју параду срама у Пионирском парку са почетком у 11.00 сати. Мислио сам да ћу као и 2011, 2012 и 2013 године спречити параду срама позивајући народ на протест у исто време, али пред тзв. Народном скупштином због животних проблема народа, а не због баханалија настраних особа. 

Никола Алексић (Фото: Јутјуб)

Пише: Никола Алексић, Еколошки покрет Нови Сад

На основу Закона о јавним скуповима, јавни скуп се мора пријавити надлежној полицијској станици најмање пет дана пре почетка скупа, што сам урадио благовремено још 8. јуна и пошто скуп није био забрањен, добио сам право на организацију јавног скупа до испуњења циљева (без датумског ограничења) на платоу испред тзв. Народне скупштине. Циљеви јавног скупа наведени у пријави надлежној полицијској станици су били следећи:

1. Рушење Владе Србије
2. Увођење ванредног стања 
3. Образовање Владе националног спаса 
4. Образовање Преког народног суда 
5. Хапшење свих политичара, генерала и тајкуна од 1990 до данас
6. Расписивање референдума о будућности Србије.

Пријава јавног скупа са наведеним циљевима је прихваћена од стране полиције и по закону нико други не може добити дозволу за неки други јавни скуп на истом месту у исто време из разумљивих разлога. 

Када сам дошао у суботу, 23. јуна на пријављену локацију видео сам да је плато испред тзв. Народне скупштине потпуно ограђен и изолован паноима са сликама жртава са Косова и неприметан са спољне стране до висине од 2 метра.

На мој захтев усмено упућеног полицији панои су скинути трећи дан, али не и метална ограда и потпорне греде које су чврсто подупирале металну ограду. После сам схватио зашто је ограда остављена и одвојила грађане који су долазили на мој протест ради испуњења испостављених циљева.
По доласку на плато испред тзв. Народне скупштине од стране грађана сам обавештен да се по Београду деле непотписани позиви неког полицијског синдиката, од 33 постојећа, да и они организују свој протест у исто време и на истом месту где сам ја већ добио дозволу и започео штрајк жеђу и глађу. Такође и организација Срби на окуп за одбрану Косова и Метохије је најавила свој протест и упућена је од стране полиције на плато испред тзв. Народне скупштине у исто време и на исто место пошто им је забрањен јавни скуп на тргу Републике. Поред наведених организација најављена је и организација Ратних војних инвалида, али нешто раније у току дана да предају тзв. Народној скупштини захтев за решавање њихових проблема. По закону и логици, своје протесте би могли да одрже на истом месту само као подршку момзаказаном и прихваћеном протесту и јавно испостављеним циљевима, а никако ако имају супротне ставове или захтеве из разумљивих разлога. 

У недељу ме је обишао и Дејан Милошевић, командант Гвозденог пука, ратних ветерана из Куршумлије, који ми је обећао њихов долазак ради подршке испостављеним циљевима Патриотског блока. 

У уторак, 26. јуна ме је обишла др Јована Стојковић са мужем Владимиром која ме је са сузама у очима одговарала да прекинем штрајк жеђу. Одбио сам и разговор на ту тему. Тражио сам од ње објашњење као једне од учесница најављених протетста због више најављених скупова на истом месту у исто време на коме ја имам приоритет и дозволу за одржавање јавног скупа. У начелу смо се договорили за заједнички наступ без политичара ради остварења испостављених циљева. Обећала ми је да ће истог дана послати Дамњана Кнежевића који је и поднео пријаву полицији у име организације Срби на окуп (али не на платоу испред тзв. Народне скупштине, него на тргу Републике) да се договоримо око говорника и њиховог редоследа, наравно, укључујући и моје колеге  из Новог Сада који ће доћи само због учешћа на централном протесту (са свим најављеним организацијама) по мом позиву. 
Дамњан Кнежевић је дошао тек сутра дан, 27. јуна и врло се надобудно понашао непримерено мојим годинама као саговорника. Прешао сам преко тога као преко недостатка домаћег васпитања, али сам од њега сазнао да ће камион бину поставити на коловозу са друге стране још увек неуклоњене металне баријере са којом је плато испред тзв. Народне скупштине био изолован, уз обећање да ће ми истог дана донети списак говорника и наше место наступа међу њима. 

Није поново дошао нити ми је послао списак говорника, видео сам га тек приликом постављања комбија са озвучењем и камиона бине које су поставили тачно испред платоа тзв. Народне скупштине којима су нас потпуно изоловали од погледа народа са друге стране ограде.
Стојећи само на два метра удаљености од камиона бине са ове стране металне баријере са којом смо били изоловани и поред молбе полицији да их из безбедносних разлога уклони као и паное, замолио сам радника на озвучењу да замоли Дамњана Кнежевића само да се окрене да бих га питао где је наше место, да ли смо уврштени у ,,програм,, односно наш редослед обраћања окупљеним грађанима. Када је видео због чега га радник на озвучењу позива да се окрене, тај млади надобудни и дрски човек је само отресао руком и добацио да сад нема времена! Било ми је све јасно!

Тај млади дрски човек се зове Дамњан Кнежевић. Саучесница у том гнусном чину обмане јавности или преотимања протеста Патриотског блока због издаје народа и државе се зове др Јована Стојковић, учесница тог перформанса која је била на само два метра иза мојих леђа. Овим чином су пале и последње маске тзв. патриота за одбрану Косова и Метохије и тзв. бораца за слободу избора вакцинисања, односно за одбрану деце.

После завршетка те фарсе, не бих је могао назвати нити перформансом, када их је именовани организатор позвао у шетњу(!) до Председништва да предају издајнику молбу да се смилује да не изда Косово, обратио сам се са степеница тзв. 

Народне скупштине окупљеним грађанима да ако желе могу да остану да саслушају моје обраћање.
По слободној процени, видљивој на видео снимцима, једна четвртина окупљењних грађана је кренула у рекреативну шетњу иза именованих организатора, а остали грађани свесни преваре су остали да чују прави разлог пријаве јавног протеста, испостављене циљеве протеста и начин њиховог постизања.  

Када се врева смирила и учесници раздвојили, окупљени грађани су остали упркос нарученој провали облака и саслушали моје обраћање. У свом говору навео сам циљеве протеста и начин њиховог решавања као јединог могућег решења без капи проливене крвим или  разбијеног излога и информацију да је умоболник већ потписао издају Косова и целе Србије, али и обавезу да од Србије направи мигрантски логор за све протеране мигранте и роме које расистичка ЕУ протерује из Европе.
По завршетку јавног обраћања обавестио сам присутне грађане да прекидам штрајк жеђу после поновљене молбе свог брата у вери и Христу, г. Милоја Стевановића, познатог као Грешни Милоје, али овог пута преко посредника, његове унуке Мионе, која ми је дирљиво пренела молбу и благослов Њ.П. г, Артемија, архиепископа Рашко Призренске епархије у егзилу, да прекинем штрајк жеђу и глађу и да примим свети чин причеста. Такву молбу нисам могао да одбијем, посебно после тако гнусне издаје дојучерашњих тзв. пријатеља, јер би даљи протест после лажираних подршки слуга окупатора били обесмишљени и узалудни.

Потом ме је отац Иринеј Ристић јавно причестио на степеницама испред самог улаза у тзв. Народну скупштину чиме ми је учинио највећу могућу част уз присуство окупљених грађана. 
Када сам протест закључио и примио честитке од скоро свих окупљених грађана, пријатељи су ме однели кући у Нови Сад до самог кућног прага.

То је једина и права истина о Видовданском протесту иза које стојим свим својим бићем са материјалним доказима и сведоцима.

Оптужбе да сам ја разбио тзв. јавни скуп наручених и именованих издајника и режимских слуга позивом грађанима, да ко жели може да остане да чује моје обраћање, су лишени чак и здравог разума. 

Моја жртва није била узалудна иако није резултирала испуњењем испостављених циљева. Коначно се Србија почела будити, а све маске са тзв. патриота за одбрану КиМ и бораца за заштиту деце су пале. Више не постоји речита Јована нити Дамњан који дреком ,,спасава,, Косово, нити један једини лидер на друштвеној сцени који би се могао сакрити иза патриотизма, јер су све маске  коначно скинуте и показала се права лица тзв. опозиционара и бораца за Србију. 

Моја савест је чиста, ако ме неко прозива, морао би више да учини на буђењу свести народа, војске и полиције. Ја више нисам могао и да сам хтео. 

Како радили тако нам Бог помогао и тако нас се деца сећала! 

Шта је др Јована Стојковић одговорила на први напад Николе Алексића погледајте ОВДЕ. Како је Алексић започео сукоб са организаторима Видовданског протеста погледајте ОВДЕ.

Извор: Правда

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

Бонус видео

Југ Србије предњачи у трагичним мистеријама.

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА