- Како Србија преговара за север Косова, желимо да овластимо косовско руководство да преговара за наше интересе. Нисмо задовољни као мањина. Ја сам хтео да пробамо другачије, да будем део владајуће већине у Србији и да тако нешто урадимо, али није ишло. Није добро да се на нас рефлектују неслагања између Београда и Приштине - каже за народни посланик Фатмир Хасани, један од иницијатора ове деклерације.
Њихова листа захтева се ту, међутим, не завршава. Хасани, поредићи положај Срба на Косову са њиховим положајем у Србији, практично тражи и да представници албанске мањине добију високе позиције у Влади Србије.
Како каже, Срби на Косову воде три министарства, имају заменика премијера, пет заменика министара, док Албанци у Србији немају ништа од тога.
Жале се и на праксу у Националном телу за Прешево, Бујановац и Медвеђу, које заступа албанску националну мањину у Србији. Каже да општине на југу добијају нешто новца од тог тела, али да њиме не руководи Албанац (што је био један од њиховох захтева), као и да у њему има више ангажованих Срба него Албанаца.
Иницијативу да косовски представници у њихово име у оквиру дијалога Београда и Приштине разговарају о положају Албанаца на југу, упутиће, каже, “међународном фактору”.
Да ли ће овако нешто бити могуће и правно-формално, нису се, међутим, за сада превише тиме бавили.
Станковић: Ово није први пут да покушавају
Да се то неће десити, сигуран је председник Координационог тела за Прешево, Бујановац и Медвеђу др Зоран Станковић, који каже да ово није први пут да Албанци са југа покушавају да доносе деклерације у којима ће се наћи захтеви које имају. Слична таква ствар десила се 2006, затим и 2013. године, а ова која се планира за викенд ће бити трећи покушај.
- Међународна заједница им је већ неколико пута веома јасно поручила да они нису предмет разговора у Бриселу. Чиними се и помало недоследним да Хасани, који је посланик у Скупштини Србије, и који има сва права да подноси иницијативе и законске предлоге, то не чини, већ би то требало да ради неко други - каже Станковић.
Разговорима између Приштине и Београда, под покровитељтвом ЕУ се, каже, решавају нека друга питања, а да су она која се односе на Албанску и све друге националне мањине решене Уставом Србије, законима и конвенцијама о националним мањинама.
- Што се нас тиче, стање је стабилно, имамо редовне активности и контакте са властима у све три општине, које раде по законима Србије, тако да никаквих проблема нема. Најзначајније од свега је да грађани имају бољи живот, и то је оно на чему радимо - каже Станковић.
Председник у уторак борави у Паризу. Које су главне теме разговора Вучића и Макрона прочитајте ОВДЕ.
Извор: Блиц
