На крилима смањења јавног дуга Влада је најавила увођење евра, но милијарде непланираних дугова Уљаника и Петрохемије под упитник доводе целу фискалну консолидацију и посредно преговоре о уласку у еврозону. Иако је удео јавног дуга у БДП пао на 76,2 одсто у првом кварталу 2018. на годишњем нивоу, у чему је Хрватска рекордерка након Кипра и Ирске, тренду озбиљно прети спашавање та два губиташа. Дугови пулског бродоградилишта процењују се на око три милијарде куна у првој фази, с додатних две до три милијарде за тек уговорене бродове. Буџету је ту и Петрокемија, чије обавезе на себе преузима држава уочи продаје, с ефектом око 1,3 милијарде куна.
Коначни ефекат тешко је проценити јер се обим дугова који се пребацују на терет пореских обвезника још не зна у целости, као ни динамика приказивања у јавном дугу. Досадашњи пад дуга ионако је на климавим ногама; последица је раста БДП-а, већих буџетских прихода, рефинансирања, а не штедње. Дуг није смањен у апсолутном износу; од уласка у ЕУ дуг опште државе повећан је 45 милијарди, на 281 милијарду куна. То јесте око 11 милијарди мање него 2017, али је на нивоу 2016, пише Вечерњи лист.
Извор: Вечерњи лист
