Најновије

Да ли Хрватска сама себи саботира улазак у еврозону?

Хрватски министар финансија Здравко Марић калкулише с око две до 2,5 милијарде куна пореског растерећења од 2019. године, а спасавање два губиташа, од којих је Уљаник у приватном власништву, надмашује тај износ и до три пута.

Хрватска (Фото: Pixabay.com)

На крилима смањења јавног дуга Влада је најавила увођење евра, но милијарде непланираних дугова Уљаника и Петрохемије под упитник доводе целу фискалну консолидацију и посредно преговоре о уласку у еврозону. Иако је удео јавног дуга у БДП пао на 76,2 одсто у првом кварталу 2018. на годишњем нивоу, у чему је Хрватска рекордерка након Кипра и Ирске, тренду озбиљно прети спашавање та два губиташа. Дугови пулског бродоградилишта процењују се на око три милијарде куна у првој фази, с додатних две до три милијарде за тек уговорене бродове. Буџету је ту и Петрокемија, чије обавезе на себе преузима држава уочи продаје, с ефектом око 1,3 милијарде куна. 

Коначни ефекат тешко је проценити јер се обим дугова који се пребацују на терет пореских обвезника још не зна у целости, као ни динамика приказивања у јавном дугу. Досадашњи пад дуга ионако је на климавим ногама; последица је раста БДП-а, већих буџетских прихода, рефинансирања, а не штедње. Дуг није смањен у апсолутном износу; од уласка у ЕУ дуг опште државе повећан је 45 милијарди, на 281 милијарду куна. То јесте око 11 милијарди мање него 2017, али је на нивоу 2016, пише Вечерњи лист.

Прочитајте ОВДЕ шта каже Љајић за БиБиСи о српском оружју.

Извор: Вечерњи лист

Бонус видео

 

Да ли је било досељавања Словена, Срба, на Балкан ?! Александар Митић.

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

Бонус видео

Увођење еура у Хрватској: Предности и недостаци.

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

Најновије вести - ПРАВДА