Најновије

НОВА СТРАТЕГИЈА БЕЗБЕДНОСТИ: Какве везе има југоисток Украјине са Црном Гором

Црногорска Влада је након десет година утврдила Предлог стратегије националне безбедности којим се дефинише потпуно нови систем безбедности Црне Горе, како је објашњено, због измењеног безбедносног оквира у ком Црна Гора данас живи. Стратегија је конкретизација првих негативних ефеката припадности НАТО-у, оцењује аналитичар Игор Дамјановић.

Црна Гора у НАТО (Фото: Влада ЦГ)

Разлози због којих се кренуло у дефинисање нове стратегије државне безбедности су, како наводи црногорски министар одбране Предраг Бошковић, вишеструки, а превасходно се односе на чланство земље у НАТО. Бошковић је појаснио да су се измениле безбедносне околности, не само у Црној Гори него и у региону и Европи, истакавши да од 2008. године, када је писана последња стратегија, није било мигрантске кризе, сукоба у Украјини, а ни наводног „државног удара“ у Црној Гори.

„Није било свега што се дешавало задњих десет година, покушај тероризма у Црној Гори, различити интереси на Балкану који су се сукобили“, истакао је Бошковић, што је, према његовим речима, захтевало потпуно другачији одговор државе која је сада пуноправна чланица НАТО-а.

Он је такође казао да пуноправним чланством у НАТО Црна Гора нема потребу да развија свој систем безбедности када су оружане снаге у питању, како је то чинила од обнове независности, „с обзиром да систем колективне безбедности и могућности активирања Члана 5 (НАТО) омогућава Црној Гори да своје приоритете и ресурсе користи на други начин“.

С тим у вези, црногорски министар одбране је нагласио да умјесто развијања скупих система за одбрану, Црна Гора може сада те системе да „користи од својих 28 партнера других чланица НАТО-а“.

„Сада се можемо фокусирати на оне системе о којима се договоримо са НАТО-ом. То су пре свега пешадијске јединице, затим оно по чему је Војска Црне Горе позната, за шта има традицију и знање“, саопштио је Бошковић.

Аналитичар и координатор мировног покрета „Не у рат, не у НАТО“ Игор Дамјановић за Спутњик каже да најновији садржај Предлога стратегије националне безбедности Црне Горе „представља конкретизацију првих негативних ефеката припадности НАТО пакту“. Он додаје да је елаборирајући стратегију одбране, министар Предраг Бошковић изнео две „веома опасне тезе“.

„Прво, министар је навео да стратегија националне безбедности наше земље мора бити усаглашена са интересима НАТО пакта и да црногорска војска од свих родова војске планира једино да ’развија пешадијске јединице‘, примећује Дамјановић. Међутим, он додаје да питање „какве ће заиста ефекте на националну безбедност Црне Горе имати повећано ангажовање пешадијских јединица јавности није објашњено“.

„Намером да се додатно развије пешадија, директно је потврђено оно на што ми из покрета ’Не у рат, не у НАТО‘ годинама упозоравамо. Наиме, поред војних база на нашој територији и геополитичког превирања са Русијом, трећи основни циљ НАТО пакта у Црној Гори јесте обезбеђивање топовског меса за будуће војне походе. Још је Вијетнамски рат показао да америчка јавност може да прогута и истрпи буквално све, осим масовног страдања њихових војника. Стога је за империјалистичке циљеве САД потребно да гину други, а сходно предлогу ове стратегије, то би могли да буду и Црногорци“, сматра Дамјановић.

Други „бизаран детаљ“ наведен у изјави министра Бошковића, према мишљењу овог аналитичара, јесте да су на израду новог Предлога стратегије националне безбедности, како је наведено, „утицали мигрантска криза и сукоби на југоистоку Украјине“.

„За избијање и распламсавање обе ове кризне ситуације дубоко су одговорне чланице НАТО пакта које су разориле Либију, подржале екстремне терористичке групе у Сирији и уз помоћ пронацистичких организација извршиле обојену револуцију у Украјини. Са друге стране, аутори Предлога стратегије ниједном речју нису образложили на који начин грађански рат у Украјини има импликације на безбедносну ситуацију у Црној Гори, тако да се намеће закључак да је потенцирање ове кризне ситуације још једна наручена провокација усмерена ка Русији“, сматра Дамјановић.

С тим у вези, наш саговорник закључује да Предлог стратегије националне безбедности Црне Горе управо „представља конкретну илустрацију какве све погубне последице са собом носи чланство у НАТО пакту“, као и да досадашње искуство потврђује да не постоје гаранције да ће Црну Гору било ко бранити у случају војне агресије.

„Мале земље-чланице су приморане да развијају родове војске по захтевима Алијансе, а не по властитим потребама. Принуђене су да повећавају расходе за одбрану и купују америчку војну опрему, као и да провоцирају геополитичке противнике САД. Са друге стране, како смо видели приликом терористичких напада на Белгију, Француску и Турску, не постоје никакве гаранције да ће одредбе из, у предлогу поменутог, Члана 5 о НАТО колективној безбедности бити примењене“, јасан је Дамјановић.

Шиптари дижу споменик “свом” националном јунаку у Црној Гори, више о томе ОВДЕ.

Извор: rs.sputniknews. com

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

Бонус видео

НАТО чува црногорско небо

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

Најновије вести - ПРАВДА