Најновије

ЛАЗАНСКИ: Може ли, у вези с Косовом, Нетанијаху да нам помогне код Трампа?

Може ли Србија своју спољнополитичку позицију, посебно када је реч о Косову, побољшати лобирањем код америчких Јевреја и још бољим односима са државом Израел?

Мирослав Лазански (Фото: Јутјуб)

Пише: Мирослав Лазански

Да ли је суштина предстојеће посете израелског премијера Бенјамина Нетанијахуа Београду управо у томе, или се ради о посети која треба да ублажи негативне реакције јавности Србије због недавног налета израелских авиона Ф-16 изнад Книна на обележавању годишњице „Олује“?

С јеврејским интелектуалцима у последњих 25 година, посебно у Француској и САД, нисмо баш имали среће када је у питању имиџ државе Србије и Срба уопште. Штавише, они су предњачили у осудама Срба и Србије, за разлику од интелектуалаца у Израелу, па и саме државе Израел. Израел није признао Косово, Јевреји у Израелу добро знају да су Срби у Другом светском рату имали исту судбину као и они, памте и помоћ коју им је Југославија пружила приликом оснивања државе Израел. Додуше, памте и војну помоћ коју је Југославија упутила Египту одмах после арапско-израелског рата 1967. године. 
Генерално гледано, не постоји „израелско-јеврејски монолит“ на збивања у бившој СФРЈ, па и у Србији током последњих 25 година. Да ли у томе и лежи шанса да преко водећих политичара Израела, пре свега премијера Натанијахуа, „дошапнемо“ Доналду Трампу своје ставове о питању Косова? Да ли Натанијаху то жели и може да уради за Србију? И шта ми евентуално нудимо као контрауслугу? Да ли је данас утицај израелских политичара на Белу кућу такав да уопште размишљамо о тој опцији?

Почетком осамдесетих година прошлог века у САД је живело скоро шест милиона Јевреја, два пута више него што је тада живело у Израелу. Данас у Израелу живи осам и по милиона становника, у САД живи око осам милиона Јевреја, али остаје чињеница да се многе пресудне битке за Израел и око Израела воде далеко од Израела, у САД.

Приходи просечне породице америчких Јевреја за 75 одсто су већи од прихода америчке породице. Ниједна јеврејска заједница у историји није била тако бројна, добростојећа, утицајна и сигурна као амерички Јевреји последњих шездесет година.

Гледајући у прошлост, још 1953. године сваки шести амерички Јеврејин имао је факултетско образовање, а тек сваки двадесети Американац који није био Јеврејин. Пре четрдесет година амерички Јевреји у доби од 25 до 34 године имали су већ иза себе у просеку 16 година школовања, док су Амероиталијани, или Ирци, имали по 12,5 година школовања. Јевреји су у САД били, или су још увек, власници и издавачи најутицајних новина, окосница финансијског система, оснивачи највећих робних кућа, највећи телевизијски и холивудски магнати, истакнути политичари, научници, глумци, писци: Пулицер, Ајнштајн, Кисинџер, Гимбелс, Ворнер, Китон…

Премда је прва скупина Јевреја дошла у САД 1654. из Бразила у насеље које се тада још звало Нови Амстердам, садашњи Њујорк, највећи део данашњих америчких Јевреја вуче порекло из источне Европе, ашкенази. У САД политичка традиција не значи много, у прошлости су се израелски политичари више ослањали на тзв. оријенталне Јевреје, сефарде. Колико је то било блиско америчким Јеврејима, тешко је проценити, али Израел је данас једина вера свих америчких Јевреја. Када се то у политици банализује, јеврејски народ се идентификује с Израелом, а Израел са Натанијахуом. Иако наравно за америчке Јевреје остаје питање тзв. двојне лојалности, земљи у којој живе и гласају, или земљи која испуњава њихову дубоку духовну потребу. Но, амерички Јевреји увек држе „ниски профил“, не претресају своје проблеме јавно.

До избора 1980. године амерички Јевреји били су део традиционалне демократске коалиције која је ту странку још од Рузвелта доводила и држала на власти. У тој коалицији су амерички Јевреји били јако присутни финансијски и пропагандно, а демократе су и увек враћале дуг на овај или онај начин. Но, та се коалиција распала 1980. и Роналд Реган је на делу показао да јој ништа не дугује. Управо од тог времена ни фамозни „јеврејски лоби“ у Вашингтону није више оно што је некада био.

Доласком Трампа у Белу кућу израелски политичари добили су „свог“ човека на челу САД, тако да им јеврејски лоби у САД заправо и није директно потребан. Односно, потребан је више као „осигуравајући фактор“ у случају да Трамп промени мишљење о Јерусалиму, Ирану и Палестинцима.

У том контексту америчко-српски однос посебна је прича. Однос су прво, управо због Косова, затегли Американци који су се понашали и још увек понашају као да је тај однос једносмерна улица, при чему и ми нећемо отворено да кажемо где су, што се тиче нас, границе те затегнутости.

Може ли Бенјамин Натанијаху да нам око тога помогне код Доналда Трампа?

Прочитајте ОВДЕ шта Лазански каже о Криму.

Извор: rs.sputniknews

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

Бонус видео

Лазански: Чиме је Србија увређена?

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

Најновије вести - ПРАВДА