Догодило се свакако масовно убиство, али формулација "геноцид" не стоји. Немам ништа против новог истраживања догађаја у Подрињу који је иницирала Влада Републике Српске, међутим мора се водити рачуна да се не повреди достојанство жртава. Можда, нови извештај експерата покаже и зашто се овај злочин заиста догодио, каже професорка Јукије Оса са Универизитета Рикио у Токију, која је 2007. докторирала у Јапану управо на теми - Сребреница.
Професорка, која догађаје на Балкану прати још од 1991, када је као члан хуманитарне организације ААР први пут дошла у наш регион, открива да њена изучавања имају и практичну вредност јер су послужила тамошњем министарству одбране и војсци да се упознају са трендовима у међународном хуманитарном праву, пишу Вечерње новости.
"Сада сам у Београду поводом истраживања домета Хашког трибунала. Тај суд никад није функционисао у систему међународног права, него је његова улога била да допринесе миру у региону Балкана. Дакле, његова улога је била географски омеђена. То што је у њему за 25 година рада окривљено убедљиво највише Срба доводи у сумњу његову објективност, није допринео миру и поверењу народа."
На главном Нирнбершком процесу 1945. осуђена су 24 немачка ратна злочинца, а на Токијском процесу 28. У Хагу - чак 105 Срба...
- Добра ствар на оба суђења је то што се јасно санкционисало недозвољено понашање војника и политичара у рату, али у пресудама је било и неправди, што је мањкавост. Ипак су то била суђења која су организовали победници у рату. Када је у питању Хаг, свако може да доноси своје закључке.
Иза хашких суђења остало је много докумената?
- За озбиљну научну студију готово сва се морају прегледати. Анализом појединачних случајева не добија се конкретна слика.
Сусрели сте се ових дана и са Душком Тадићем, првим хашким осуђеником који је 1997. добио 20 година затвора?
- Његов случај, поред личне драме, носи и најмање три преседана у вези са међународним судовима. Прво, када је почело суђење настао је озбиљан спор око легитимитета самог суда. Друго што сам уочила јесте да се "преседан Тадић" користи као критеријум за суђења у међународним сукобима, али и сукобима који немају међународни карактер. Треће што ми је било интересантно у његовој оптужници јесте покушај да се докаже да је, наводно, држава њему наредила да врши злочине. Разговор са Тадићем ми је расветлио многе недоумице.
Токијски процеси су трауматизовали Јапанце после Другог рата, а нарочито две бачене атомске бомбе.
- Познавала сам човека из Хирошиме који је недавно умро и који се до краја живота питао: Зашто ми нико никад није рекао - извини? На споменику у Хирошими пише да је направљен да подсети да се никад више не понови ова грешка, али не и ко је починио грешку - Јапанци, САД, пилот који је бацио бомбу... Свесни смо да је жртвама то битно. Против Американаца никад нису покренути поступци... Американце нико није гонио и зато јер су Хладним ратом наступиле нове околности и склопљена нова савезништва.
Уследило је војно ривалство са Русијом на Далеком истоку, па су САД и Јапан постали највећи савезници?
- Тако је до данас. Јапанци су у међувремену доста променили своју свест и ако ме питате да ли је наше савезништво са САД искрено, мислим да упркос историји, јесте.
Прочитајте ОВДЕ шта то праве Амери хитно, у страху од Кинеза и Руса.
Извор: Курир/Novosti. online
