Оптужбе које је изрекао тадашњи шеф мисије ОЕБС-а на Косову и Метохији Вилијам Вокер, да су владине снаге у Рачку починиле масакр над недужним цивилима, биле су пресудне за одлуку НАТО пакта да СРЈ буде бомбардована два месеца касније.
Тај догађај – иако никад није утврђено да се ради о масакру над цивилима – означио је прекретницу у односима међународне заједнице Србије и Косова.
Западни званичници и штампа прихватили су Вокерову верзију као једину и званичну.
Упорна објашњења Србије да су у Рачку, у борби убијени наоружани терористи, који су ноћу преобучени у цивилну одећу, готово нико није желео да чује.
Сви извештаји српске стране говорили су да су у Рачку погинули албански терористи, али на западу је тај догађај квалификован као злочин над цивилима, који је послужио као изговор за бомбардовање.
„Случај Рачак” исфабрикован је у време када су преговори у Рамбујеу запали у кризу, јер власти у Београду нису пристале на завођење једне врсте протектората западне војне алијансе над целом земљом, јавља Танјуг.
Циљ је био да се обезбеди разумевање светске јавности, а још неодлучне западне владе придобију за агресију на Југославију, која је почела 24. марта без одлуке Савета безбедности УН.
Насупрот томе, три екипе форензичара – југословенска, белоруска и финска – утврдиле су да су на телима погинулих у селу Рачак пронађене само ране из ватреног оружја, и то из даљине.
На шакама 37 од 40 тела методом парафинске рукавице откривене су барутне честице, што је доказ да су погинули непосредно пре смрти руковали ватреним оружјем, односно да су учествовали у борби.
После изношења доказа Слободана Милошевица пред Хашким трибуналом да су у Рачку вођене борбе против албанских терориста и да су погинули били припадници илегалне ОВК, из оптужбе против генерала Небојше Павковића, Владимира Лазаревића и осталих, овај случај је избрисан.
Истина о Рачку остала је скривена од светске јавности пре свега зато што комплетан извештај експертског тима Европске уније, достављен њеном тадашњем председништву у Бону, никада није јавно објављен.
Вокер, који ће ове године напутнити 84 године сваког 15. јануара је присуствовао Академији поводом страдања у Рачку. Косовске власти су му пре две године подгле споменик у меморијалном комплексу Рачак.
Тадашњи амерички председник Бил Клинтон је након дешавања из јануара 1999. године говорио да сви треба да запамте шта се догодило у Рачку...
„Невини људи, жене и деца одведени су из својих домова у једну јаругу, присиљени да клекну у прашину и покошени паљбом.”,
Медији су прошле године пренели изјаву финске форензичарске Хелене Ранте да јој је Вокер „диктирао” како треба да сачини извештај о обдукцији страдалих Албанаца у селу Рачак на Косову, да мора да корисити реч масакр... Вокер је један од ретких међународних званичника који се изјаснио и против оснивања Специјалног суда за ратне злочине.
У бомбардовању, које је почело 24. марта и трајало 78 дана, страдало је према неким подацима и три хиљаде грађана СРЈ, а тешко су оштећени инфраструктура, привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће, споменици културе.
Према званичној верзији садржаној у извештају МУП-а и у записнику истражног судије о увидају, у Рачку је дошло до сукоба наоружаних Албанаца са српском полицијом. Том приликом погинуло је четрдесетак Албанаца, који углавном нису били у униформи али су сви имали топлу вишеслојну одећу, а велики број њих и истоветне војничке чизме, те су већином поседовали ватрено оружје, које су тада и употребили.
Село Рачак је, иначе, било окружено рововима, ту се налазио један од штабова тзв. ОВК, а на месту догађаја су пронађене и велике количине оружја и муниције.
Према речима истражног судије Данице Маринковић, која је својевремено обавила увиђај у Рачку, тада је утврђено да није било масакра и да погинули нису недужни албански цивили, већ припадници ОВК, а о томе постоји обиман доказни материјал са фотографијама, укључујући и гомилу оружја која је пронађена у селу.
Како се склањају докази о '’Жутој кући'’, погледајте ОВДЕ.
Извор: Политика
