Најновије

Рат између Америке и Русије ће се десити ускоро, уколико се САД не заустави

Сећате ли се шта се десило са носачем адмирала Кузњецова који је пловио око Европе, не би ли сигао до источног Медитерана? НАТО вође исмевале су Кузњецова, као да је у питању Звезда смрти из серијала Звездани ратови и као да је коначни циљ био уништити Британска острва.

Илустрација (Фото: Правда)

Пише: The Saker

Искрено, ово није ништа ново. Чак и током Хладног рата, западна пропаганда повезана са смењивањем свих система Совјестког оружја (које је називано смећем) док су у исто време објављивали да имају ужасно оружје налик злом царству Мордор који треба да уништи цео слободни свет. Овог пута, видимо исти шаблон, поново:

САД амбасадор у Колумбији, Кевин Витејкер, објавио је да су ове летилице ТУ-160 толико старе да могу бити део “музејских поставки”.

Мајк Помпео (због којег и Ники Хејли делује скоро па паметно и слатко!) бесно је изјавио да је ово био случај “две корумпиране владе које се свађају око јавних фондова и самогашење слободе док њихов народ пати”.

Дијего Моја Окампос, сениорски аналитичар ИХС Маркит Лтд, глобални информацијски провајдер из Лондона, објавио је да “ Русија покушава да натера САД да каже: ‘ слушајте, ако се повучете из овога и направите овакве кораке ка Европи, ми ћемо направити исте кораке.’”. Он је такође додао да би “руска база представљала много већу инвестицију у Венецуели него што је Русија сигнализирала да је спремна да уложи, као и да је ово много већа провокација усмерена ка САД.”

Много је војне неписмености у Англоционистичкој империји да, опет, одлучујем да се умешам како бих разјаснио неке ствари.

Прво, основне ствари: Ту-160 је, суперсонични тежак стратешки бомбардер, што значи да има брзину и домет да удари мету с великих раздаљина. Док Ту-160 може да носи регуларну бомбу, примарно оружје су ракете, посебно шест  Raduga Kh-55SM/101/102/555 пројектила или 12 AS-16 Kickbackmissile.

Прошли домет био је између 4500 и 5500 километара, са издржљивошћу лета од 10 сати. AS- 16 је оружје кратког домета од 300 километара, који може да лети на 40.000 метара а онда да рони на брзини марта 5.

Обе ракете имају мали радарски пресретач, напредну опрему за навођење и маневарске капацитете. Коначно, ове ракете постоје у различитим варијантама, укључујући конвенционалну, нуклеарну и антибродну. Први закључак јесте да Русији не треба да шаље бомбардере било где близу САД како би извршила напад, с дометом између 4500 и 10000 километара. Уместо да нападне из Венецуеле, Ту- 60 може да испали ракете с поларног врха и да удари у континентални део САД.

Ово је истина о бомбардерима, бродовима или балистичким и крузерским пројектилима базираним на подморници.

Друго, тешко да је ово први пут да руска војска посећује Венецуелу: руски ваздушно- свемирски бомбардери посетили су земљу 2013., а руски морнарички бродови 2008. Ништа се тада није десило, баш као ни сада.

Па, чему хистерија онда?

Мислим да се овде више ради о унутрашњој САД политици и, рећи ћемо, “информацијском менаџменту”: сваки пут када руска војска посети Венецуелу, јавност САД се опасно приближи сазнању о ономе што у тајноси држе Неоконзервативци и Дип стејт:

Копно САД је комплетно незаштићено из простог разлога што (скоро!) нико није претња.

Русија има средства да одради конвенционални и нуклеарни напад на било који део САД.

Никада нисмо били овако близу потпуном конвенционалном и нуклеарном рату као данас.

Хајде да погледамо сваку изјаву понаособ.

Копно САД је комплетно незаштићено из простог разлога што (скоро!) нико није претња.

Истина, Русија (и у мањој мери) Кина могу да нападну САД. Али будући да могу то да ураде по цену ужасног противнапада САД конвенционалних и нуклеарних сила, САД планери напада и аналитичари су убеђени да ни Русија ни Кина неће иницирати такав напад. Осим тога, за разлику од Англоционистичке империје, ни Совјестка унија и Русија никада нису планирале напад на САД и Европу.

План Тоталитет (1945): Одабрати 20 совјетских градова за унуштење у првом удару: Москва, Горки, Самара, Новосибирск, Омск, Саратов, Казан, Лењинград, Баку, Новокузњецк, Чељабинск, Нижњи Тагил, Магнитогорск, Молотов, Тбилиси, Грозни, Иркутск и Јарослављ. 

Операција Незамисливо (1945) спремала је изненадни напад из 47 британских и америчких дивизија у Дрездену, на средини совјетских линија. Ово је представљало половину од око 100 дивизија (2,5 милиона мушкараца) диступних у британским, америчким и канадским штабовима у то време. Вечина одбрамбених операција је требало да спроведу америчке и британске силе, као и пољске, са 100.000 војника Вермархт оружаних снага нацистичке немачке.

Операција Дропшот (1949): укључивала је мисију која би користила 300 нуклеарних бомби и 29000 високо ескплозивних бомби на 200 мета у 100 градова где би се обрисало око 85% индустријског потенцијала СССР са само једним ударом. Између 75 и 100 од 300 нуклеарних оружја је било намештено да уништи совјестки одбрамбени авион са земље. Али највећи доказ је, по мом мишљењу, чињеница да ниједан од ових планова није извршен, чак и ако је у то време Англосфера била сигурно скривена иза монопола над нуклеарним оружјем (где Хирошима и Нагасаки нису уништени као део плана да се “уплаше Руси”).

Ипак, ако људи САД схвате да немају кредибилног непријатеља, можда ће се запитати зашто њихова земља троши више на “одбрану” од остатка света све заједно. Можда ће се чак и наљутити када схвате да иако њихова земља троши више на “одбрану” од остатка света заједно, и даље су незаштићени.

Русија може да сравни САД са земљом

Током Хладног рата, већина Американаца је знала да би СССР могао да избрише САД једним масивним нуклеарним нападом. Па ипак, од краја Хладног рата, ова чињеница је некако одгурана по страни из свести већине доносилаца одлука у САД. Данас, велика разлика од Хладног рата јесте да Русија може да удари било где у унутрашњост САД користећи само конвенционално оружје. Пре две године, написао сам детаљну анализу о томе како се Русија припрема за Трећи светски рат па нећу сада детаљисати, али само ћу споменути неколико примера конвенцијалних капацитета руске војске:

Узмимо за пример Калибaр крузерски пројектил недавно виђен у рату у Сирији. Да ли сте знали да може да се испали из типичког комерцијалног контејнера, попут оних на камионима, возовима или бродовима? Погледајте овај сјајни видео који то објашњава:

Сетите се да је Калибaр имао распон од 40 до 4000 километара и да може да носи и нуклеарну бојеву главу. Колико би тешко било Русији да испали овакве пројектиле са обале САД у регуларним бродовима. Или да остави неколико контејнера на Куби или Венецуели? Овај систем који је толико недетектован да Руси могу да га испале с обала Аустралије и да ударе на Националну сигурносну агенцију ако хоће, а да нико то не очекује.

И имајте на уму да Калибaр није само конвненционална/нуклеарно способна ракета (балистичка или крузерска) коју Русија може да баци на САД војне мете широм света, укључујући и унутрашњост САД.

Списак система оружја који је дао Путин у свом чувеном говору садржи страшно оружје. Неки читаоци можда погрешно помисле да руски конвенционални пројектили су некако мања претња од нуклеарних, али то може бити огромна грешка.

У теорији, круцијално је за све стране да имају тзв. “екскалацијску доминацију” на свим нивоима спектрума одмазде. Једноставно речено, тзв. “Узајамно осигурана деструкција” (МАД) је веома слаб став јер има мању стабилност првог напада и јер коришћење нуклеарног оружја, по овом МАД принципу, је равно самоубиству.

Па ипак, имати мале тактичне нуклеарке, па и конвенционално стратешко оружје, даје Русији доминацијску предност којој САД не може да се мери. У чланку из 2017. показао сам у неколико детаља два круцијална САД мита о супериорности и други мит о САД нерањивоси, па ћу поновити да су оба мита разбијена.

Стварност јесте да је САД екстремно рањива у односу на руски конвенциолани напад (видите чланак који сам споменуо за више детаља): Русија има већи избор конвенционалног оружја, домет хиперсоничних балистичких ракета. Даље, Русији апсолутно не треба да пошаље два Ту- 160 бомбардера у Венецуелу како би повећала капацицтет оружја.

Рат између САД и Русије ће се десити ускоро, уколико САД не промени свој самоубилачки политички курс.

Једна истина која се никада не спомиње у Англоционистичкој пропаганди јесте да се Русија повукла колико је могла и да постоји консензус у којем Русија, између обе политичке елите и људи, да она више не може да се повлачи.

Бог зна да чак и ако сва Путин пропаганда јесте будалаштина, остаје тачно да перцепција западне елите је често чудан микс одбацивања Русије док у исто време представљају Русију као непријатеља број један целе планете.

Не знам да ли људи ово изјављују јер заиста у то верују или не, али политика је једна од тоталних и бесконачних одбојности помешана са квазирелигиозним веровањем у супериорност или чак рањивост “колективног Запада”. А ово је управо начин размишљања који резултира глупим и крвавим ратовима!

Да поновим: Русија је већ урадила све што је могла да избегне рат с САД и не може више ништа да уради; док свака САД политика ка Русији нас приближава неизбежном рату.

Два Ту-160 у овом контексту: мислите о томе као о позиву за буђење. 4 руске летилице у Венецуели је све што је требало да Империја полуди

Важност посете два Ту- 160 Венецуели није војна, већ психолошка: појављивање тако близу САД је веома видљив потез, Руси не прете САД нити шаљу некакву поруку САД војсци. Оно што раде јесте што нежно буде зомби медије САД показивајући да, да “зли Путин” има начине да дође што ближе САД.

Ово, док је тешко велика вест за САД војску, делује као да постаје шок за многе људе у САД. Стварност је да једна једина модерна атомска подморница из луке у Русији је већа претња САД од ова два бомбардера, тако да Русија своје бомбардере шаље на видљив начин како би натерала медије да их спомену.

У случају оружаног напада између САД и Русије, два руска бомбардера неће направити разлику, али могу да буду врх леденог брега и да, можда, коначно подигну јавност САД и да их пробуде да би увидели стварну претњу и захтевали да се САД повуче из садашњег сукоба са Русијом.

Ако не, онда је макар Московски кремљ подржао венецуеланску владу и народ, омогућивши свету да позната “Монро доктрина” остане мртва и да “јединствена супермоћ на планети” не може ништа да уради да спречи Русију (нити било коју другу државу) од отвореног пристанка колективне буке Ујка Сема.

Да ли ће то бити довољно?

Сумњам. Али ништа не спречава Русију да покуша други, могуће експлицитнији “позив буђења”. На пример, руске  подморнице класе Бореи могу да испале балистичке подморничке ракете било где близу снага САД како би натерале медије да реагују.

Па зашто не ударити у мету на пример у Венецуели? Наравно, пре лансирања, Русија ће се информисати о свим државама које ће бити погођене овим, нарочито САД и користиће конвенционалну бојеву главу. И, наравно, ове ракете ће бити испаљене из подморнице из луке, без напуштања луке и не нужно главне луке, можда чак и са Кољског полуострва у Русији.

Руси би чак могли да позову и стране медије и војне аташее акредитоване у Русији и да пренесу целу ствар на ТВ-у. Ова демонстрација иде против руске војне културе и обсесије тајношћу, али сигурно је да је вредно ризика да би се Англоционистичке вође и популација над којом владају пробуде.

Океј, можда је моја идеја далеко, али имате идеју. Русија треба не само да прича веч да покаже своје оружје које може да стигне до унутрашњости САД и да чека и види да ли ће се Американци пробудити и коначно причати о томе.

Закључак: Сви ратови се једном заврше. Критично је питање “како се заврше”? Русија и Империја су у рату од најмање 2014. У питању је 80% информацијски рат, 15% економски и само 5% (или мање) кинетички рат. Али Империји понестаје глупих оптужби и празних претњи, економија је у паду, а све што је остало јесте да “пређу на кинетички рат”  који би могао да буде катастрофалан по све стране.

Закључак:

САД сан да потчини Русију је одавно мртав.

САД сан да прети Русији је одавно мртав.

САД сан да остане јединствена супермоћ (“Светски хегемон”) је одавно мртав.

Шта САД може да уради у овој ситуацији?

Окидач кинетичког рата би могао бити самоубилачки. Малтретирање Русије претњама не иде. Прављење да се реалност не дешава у тренутној САД стратегији, али је очигледно неодржива (са сваком посетом Ту-160 Венецуели која ово поткопава).

Не видим друго решење него да се овај рат заустави и (коначно!) да се преговара о глобалном мировном плану са Русијом.

Ако не, очекујте више руских војних бојевих глава да ће се приближити граници САД.

Америка оптужује Русију за агресију, а она је та која је разорила Југославију 1999. Више о томе читајте ОВДЕ.

Извор: Webtribune.rs

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

Најновије вести - ПРАВДА

Балкан пост