Најновије

ДОЈЧЕ ВЕЛЕ: Ево како ће Србија профитирати од Турског тока (ВИДЕО)

Председник Александар Вучић најављује да би изградња продужетка гасовода Турски ток кроз Србију могла да почне веома скоро. Питање је и даље куда ће тај гас да стигне: преко Бугарске или преко Грчке?

Турски ток (Фото: Јутјуб)

Најава изградње друге трасе руског гасовода Турски ток буди наде код најмање пет балканских држава: код чланица Европске уније Бугарске и Грчке – јер се обе надају да ће траса проћи преко њихове територије – али и код Македоније, Босне и Херцеговине и Србије. И без обзира на то куда ће даље из Турске бити усмерен руски гас, једно је сигурно: он ће пролазити кроз Србију, а одатле даље, ка тржиштима Мађарске, Словачке, Аустрије, Италије.

Како је планирано, прва траса гасовода требало би да буде завршена до краја 2019. године. Гас који њоме буде ишао, у потпуности је намењен турском тржишту. Тамо је наиме, потрошња у 2017. достигла рекордни ниво од 53,85 милијарди кубних метара, да би у 2018. ипак пала за шест одсто, односно на око 50 милијарди кубних метара.

Иначе, свака од цеви Турског тока требало би да има капацитет од 15,75 милијарди кубних метара природног гаса годишње.

Стратешки партнер Русије на Балкану

Турски ток је највећа ставка у Гаспромовом инвестиционом програму за 2019. годину. Предвиђено је да у њега буде уложено око милијарду и 375 милиона евра. Од тога, на постављање друге подводне цеви отпада 349 милиона евра, а на копнени део трасе, до границе са Европском унијом, још око 237,5 милиона евра.

И иако тај други део гасне руте још није дефинисан, сигурно је да Србија из тих договора излази као велики победник. Председник Русије Владимир Путин у Београду је најавио да ће у гасну инсфраструктуру Србије – стратешког партнера Москве на Балкану – бити уложено око милијарду и 230 милиона евра. Москва и Београд заједнички ће финансирати изградњу новог гасовода у дужини од 403 километра – од границе са Бугарском, до границе са Мађарском.

За пројектовање, изградњу и рад гасовода у Србији, Гаспром је издвојио 788 милиона евра. Уз то, биће проширен и капацитет складишта гаса Банатски двор које користи Гаспром, и то са 450 на 750 милиона кубних метара.

Преко Бугарске до Србије?

И док су инвестиције у Србији извесне, у Бугарској се наставак Турског тока за сада своди само на то да тамошњи званичници верују у обећања руских власти. Упркос томе, Софија је одлучила да се припреми за транспорт руског гаса из Турског тока – иако није јасно ко ц́е тај гас да купује.

Државна бугарска компанија за транспорт гаса „Булгартрансгас“, прошлог лета је расписала тендер за изградњу цевовода од Турске у дужини од 11 километара и по цени од 25 милиона евра. Уговор би, међутим, могао да ступи на снагу тек када буде сигурно да Турски ток заиста стиже до Бугарске.

Бугарске власти се ту нису зауставиле. Одлучено је такође да се гради траса којом би се дистрибуирао гас из Турског тока до Србије, али и до евентуалног регионалног дистрибутивног центра, тзв. Балканског чворишта. Та инвестиција требало би да буде финансирана кредитима који ц́е бити исплац́ени из транзитних такси за пренос гаса.

„Булгартрансгас“ је организовао два тендера чији је циљ био да се резервишу капацитети за транзитне трошкове гаса. Међутим, биће организован још један, трећи тендер – због тога што је, чини се, основни снабдевач, „Гаспром експорт“, сигнализирао да су им таксе превисоке. У Софији су зато одлучили да се због Москве „мало коригују“ – науштрб бугарских интереса и бриселских правила. Период исплате је, наиме, продужен са 15 на 20 година.

У игри је и Грчка

Москва, истовремено, не одустаје ни од могућност да се Турски ток продужи кроз Грчку. На заједничкој конференцији за новинаре са грчким премијером Алекисом Ципрасом, Путин је 8. децембра прошле године изјавио да је изградња наставка Турског тока према Грчкој сасвим могуц́а. „Разговарамо о томе са нашим турским и грчким партнерима, и то је сасвим могуће. Ако постоји гасовод од Грчке до Италије, могли бисмо заједно да размислимо о томе како да га напунимо гасом“, рекао је Путин.

Реч је Транс-јадранском гасоводу (ТАП) који би требало да почне са радом у 2020. години. То је европски део тзв. Јужног гасног коридора и њиме ће у Европу стизати каспијски гас. Цевовод има капацитет од десет милијарди кубних метара годишње, уз могуност да та количина буде и удвостручена. Од границе Турске и Грчке, ТАП ће водити до Албаније, а одатле ка Италији. Повезивањем те две руте (ТАП и Турски ток), Русија би избегла да прекриши тзв. Трећи енергетски пакет ЕУ, који добављачу гаса не дозвољава да има монопол на неком гасоводу.

У Бриселу чекају европске изборе

При свему томе, поставља се питање да ли ће Брисел дозволити изградњу тог новог руског гасовода – с обзиром на тензије са Сједињеним Државама када је реч о Северном току 2, као и губитке од две милијарде долара годишње колико се процењује да би Украјина претрпела након почетка рада Трансбалканског гасовода од 1. јануара 2020.

Уочи посете Београду, Путин је, у интервјуу за Политику, изјавио да „ЕУ мора да гарантује својим чланицама да неће спречити дотур руског гаса Европи кроз турски ток“. Европска комисија је на то одговорила на стандардан и предвидљив начин: правила ЕУ  - под тим се подразумева већ поменути Трећи енергетски пакет – примењиваће се на и на Турски ток.

Транспорт гаса кроз Бугарску јесте најповољнија варијанта за Гаспром, јер се тако користи део инфраструктуре Трансбалканског гасовода, али, „за то постоје и препреке, јер ће се политичко решење тражити на нивоу ЕУ“, објаснио је крајем новембра прошле године Иван Иванов, председник регулаторне бугарске Комисија за енергетику и водопровреду.

Међутим, до тог политичког решења на нивоу ЕУ за Турски ток тешко да ће доћи ове године. Избори за Европски парламент одржавају се од 23. до 26 маја, а формирање нове Европске комисије може се очекивати тек крајем ове године.

Москва притом вероватно очекује да ће у Европском парламенту бити формирана сасвим нова, евроскептична фракција посланика, која би евентулано могла да сарађује са посланицима Европске народне странке.

Питање Украјине

Актуелна Европска комисија не бави се у превеликој мери Турским током, већ пре свега покушава да посредује између Кијева и Москве како би се транзит руског гаса кроз Украјину наставио и након завршетка ове године.

На трилатералном састанку ЕУ, Русије и Украјине одржаном у јануару, преговори су одложени за још четири месеца, не само због избора за Европски парламент, већ и због тога што су председнички избори у Украјини заказани за 31. март.

Ипак, многи аналитичари верују да Москва неће у потпутности обуставити транзит руског гаса кроз Украјину – и због својих економских и због геополитичких интереса. То би могло да се оствари тако што други гасоводи, они који заобилазе Украјину, неће радити пуним капацитетом.

Прочитајте ОВДЕ која је то ноћна мора Запада.

Извор: Дојче Веле

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

Најновије вести - ПРАВДА

Балкан пост