Британски лист у опширном тексту под насловом "'Европска Колумбија' - Како је мала Албанија постала седиште кријумчарења дроге континента", наводи да трговци дрогом сада користе исте мреже које су користили за превоз канабиса за дистрибуцију кокаина из Латинске Америке и хероина из централне Азије преко Италије у остале делове Европе.
Албански кланови се сврставају међу највеће трговце кокаином, херионом и канабисом у свету, пише Индипендент, додајући да су европски и амерички полицијски званичници описивали Албанију као највећег добављача канабиса за ЕУ, као и важну транзитну тачку за хероин и кокаин. На основу вредности заплена дроге, постоје процене да само посао са марихуаном вреди три или четири милијарде долара годишње, што је половина БДП Албаније.
- Јадранско море је сада аутопут за кријумчарење дроге - изјавио је опозициони посланик у албанском парламенту и бивши војни официр Џемал Ђункши.
"То је била Колумбија"
Експерти Албанију описују као "европску Колумбију" наводећи да су нарко-кланови повезани са полицајцима и политичарима. Неименовани званичници обалске страже истичу да морају увек да буду на опрезу. Трговци дрогом често су наоружани пушкама, иако их још нису користили против обалске страже.
- Године 2015. и 2016. су биле ужасне. То је била Колумбија - рекао је један од званичника обалске страже.
Понекад, обалска стража која често сарађује са Фронтексом, има среће што се тиче заплене. Тако је у јануару прошле године откривено 1,5 тона канабиса испод трапа једног брода. Претходних месеци, стотине килограма кокаина је откривено међу товаром банана које су биле увезене из Колумбије. Индепендент наводи да се, међутим, чешће догађа да се дрога прокријумчари.
Албански званичници наводе да успеју да пресретну само око 10 одсто испорука дроге из земље и у земљу. Један западни дипломата, међутим, тврди да је ту пре реч о пет одсто, што кријумчарима оставља довољно богатства да поткупе лучке власти од Ротердама до Измира.
- Софистициране групе кријумчара су постале толико моћне да имају мреже по целом свету. Они имају добру мрежу од Латинске Америке до Западне Европе. Јасно је да те криминалне групе оперишу уз одређен степен политичке и полицијске заштите и подршке - рекао је истраживач из Тиране Алфонк Рака.
Нарко-држава
За само неколико година, кажу дипломате и званичници, Албанија је постала центар шверца дроге у Европи, а многи страхују да је новац од тога "заразио" политичку елиту.
- То је европска Колумбија. Реч је о произвођачу и дистрибутеру дроге у Европи. То је нарко-држава и они би изгубили много новца ако изашли из посла (кријумчарења) да би ушли у ЕУ - рекао је један западни дипломата.
Трговина дрогом је заступљена у највећим албанским градовима, укључујући и Тирану и лучке градове Драч и Флору. Индепендент наводи да је "на папиру" Албанија једна од најсиромашнијих земаља у Европи, а да "на терену" албански градови доживљавају велики грађевински бум јер ничу пословни и стамбени простори, тржни центри и модерни аутлет центри.
Британски лист пише и да се млади "опасни момци" возе градовима у најновијим моделима "хамвија", слушајући албански и амерички реп, као и да је последњих година у Албанији песма "Кокаина" хит. Један званичник ЕУ је рекао да Албанија више није "центар узгајања, већ центар улагања, дистрибуције и регрутовања".
Британски лист преноси и да су током само једне године 23 особе које се доводе у везу са трговином дрогом нестале. Истраживачки новинар Артан Хоџа сматра да је реч о ривалству између албанских нарко-кланова.
У децембру прошле године Хоџа је гостовао на једној телевизији, где је показао фотографије осумњиченог који би требало да је у кућном притвору због дроге, а заправо је и даље "водио посао". Током емисије, Хоџа је примио телефонски позив у ком му је непозната особа претила смрћу.
Нарастајуће насиље је такође отерало и неке кријумчаре из посла.
Прошлог лета, Газменд Меркај је открио бомбу испод свог аутомобила. Када је схватио да су покушали да га убију, предао се полицији. У затвору је, међутим, нападнут ножем и тешко рањен. Напао га је други затвореник који је наводно унајмљен да га убије. Меркај је сада у затворској болници у Тирани, далеко од других затвореника и, према тврдњама Хоџе, "пропевао" је пред тужиоцима.
Албанија је, како наводи Индепендент, постала центар трговине дрогом касних деведесетих година. У периоду од 2011. до 2016. године, у Албанији је према званичним подацима, уништено 2,5 милиона биљака марихуане и 5.200 поља.
Уместо канабиса, херон и кокаин
Али, као што је спаљивање поља канабиса у Мексику натерало картеле да се окрену профитабилнијем послу са херионим и кокаином, и албански кријумчари су прешли на тај ниво. Албанију су претворили у транзитну земљу.
Хероин се кријумчари у Албанију кроз пошиљке обуће и одеће из Турске, а кокаин долази бродовима којима се транспортују банане и палмино уље из Колумбије. Користи и ваздушни транспорт, а неки званичници процењују да дневно пређе између пет и десет малих авиона преко Јадранског мора за Италију користећи тајне путање.
Албанска полиција је 2017. године покренула акцију током које су приведени званичници из разних министарстава и обавештајних служби и идентификована је 41 мрежа која се бави трговином наркотицима. Међу њима је и банда Бајри, која се ширила и по Холандији, Белгији и Шпанији. Прошле године је од кријумчара заплењено 34 милиона долара.
Индепендент подсећа и на случај бившег албанског министра унутрашњих послова Саимира Тахрија ког су кријумчари албанског порекла у Италији оптужили да је умешан у послове са наркотицима. На изненађење многих, албански премијер Еди Рама је подржао Тархија, одбивши да му се прошле године одузме имунитет. Тахри је сада у кућном притвору чекајући суђење.
Иако влада то негира, експерти тврде да су кријумчари у вези да политичарима и центрима моћи.
Наводи се да су албански званичници, од градоначелника до министара, умешани у трговину дроге, па чак и да је омогућавају. Локални медији пишу да је међу њима и Кељменд Баиљи, званичник саобраћаја познат као "Балкански Ескобар".
Као илустрација те повезаности наводи се пример радара "Локид Мартин" који су постављени дуж албанске обале и који би требало да открију свако пловило дуже од 3,5 метара. Међутим, у пракси, пролазили су бродови натоварени наркотицима дужи од 15 метара.
Гадафи се није држао довољно дуго да дочека помоћ, Асад – јесте, хоће ли и Мадуро? Прочитајте ОВДЕ све детаље.
Извор: Танјуг
