Али, демократе које од сада имају већину у Представничком дому Конгреса, немају ниједан разлог да попусте, коментарише Михаел Книге, аутор Дојче велеа.
Чудни осећај већ виђеног је остао након првог сусрета Трампа с америчким Конгресом, који од четвртка више није под апсолутном контролом републиканаца.
Од сада демократе имају већину у Представничком дому, премда су републиканци задржали Сенат, али Трампу требају оба дома како би прогурао свој буџет и окончао блокаду финансирања и рада институција, тзв. shutdown.
Тај осећај већ виђеног не може се приписати којем пићу више које је посматрач можда попио за дочек Нове године. У питању је Трамп који и даље једноставно "трампује". Амерички председник се тако прогласио врховним преговарачем са демократама и вратио добро опробаном сценарију.
На састанку кабинета – док су га са бока подржавали секретари за одбрану и унутрашње послове – Трамп је поновио да демократе морају пристати да се у буџету нађу средства за "велики предивни зид" на граници са Мексиком.
Онда је осрамотио свог потпредседника Мајка Пенса, рекавши да неће прихватити ни цент мање од 5,6 милијарди долара за зид, иако је Пенс само дан раније у име Беле куће пренео демократама да ће Трамп пристати и на упола мању суму. Напослетку, председник је оптужио демократе за тзв. shutdown.
Пошто је повукао тако дебелу црвену линију, није чудо што се први састанак са новим лидерима у Конгресу завршио без икаквог напретка. Рад бројних агенција и министарстава у кризном модусу се наставља.
Док се не донесе буџет, око 380.000 људи у федералној администрацији је на принудном неплаћеном одмору, а око 420.000 мора да ради без плате – добиће је тек кад се постигне компромис.
Трампов стил "биће како ја кажем или никако" - није сјајно функционисао ни док су Конгрес, у прве две године његовог мандата, контролисали само републиканци. Још ће слабије функционисати сада, када су демократе већина у Представничком дому. Но, Трамп је сасвим неоптерећен мисаоним процесом којим би закључио шта је збиља оствариво или у најбољем интересу САД.
Уместо тога, једини критеријум његове политике је процена како ће овај или онај потез одјекнути у његовом бирачком телу. То објашњава зашто је окренуо ћурак крајем прошле године када је одбио да потпише компромисни предлог буџета који му је доставио Конгрес. Конзервативни новински и телевизијски коментатори су критиковали тај буџет и Трампу није дуго требало да му се и сам успротиви.
Трампов резон да уради баш све за шта верује да задовољава његову бирачку базу објашњава и зашто је спреман да поставља нереално високе захтеве за скупи зид. Ојачане демократе немају рачуна да дају Трампу тих пет милијарди долара како би испунио предизборно обећање. Напослетку, противљење Трамповом зиду било је један од главних адута у изборној кампањи за Конгрес и на том су таласу у највише законодавно тијело ушле многе прогресивне демократе, међу њима и бројни политичари са мигрантским коренима.
Упркос свом јогуњењу, претњама и сваљивању кривице на другу страну, Трамп ће на крају бити приморан да дигне руке од нереалних захтева како би прекинуо кризни модус у којем његова администрација ради. Може само да се нагађа када ће се то тачно десити. Али, некада председника зна да преуми само један коментар који чује на конзервативном Фокс њузу.
Чега се Америкнци боје, сазнајте ОВДЕ.
Извор: Дојче Веле
