Најновије

ДОЈЧЕ ВЕЛЕ: О чему су Путин и Туск причали после пада авиона?

Поводом авионске несреће у Смоленску где се 2010. срушио авион и погинуо пољски председник Лех Качињски, најављена су нова саслушања.

Владимир Путин (Фото: Кремлин)

Како се наводи, државни тужилац у Пољској жели да саслуша и преводитељку разговора између премијера Пољске и Русије.

Прошло је нешто мање од девет година откако се у близини руског града Смоленска, према званичној верзији догађаја, срушио пољски авион са 96 путника међу којима је био тадашњи председник државе Лех Качињски. Са њим су у летелици погинули и његова супруга Марија, бројни посланици парламента, чланови владе и високи официри, представници цркве, као и чланови породица жртава масакра у Катињској шуми. 

Поводом 70 година од тог масакра, у близини Катиња је 7. априла 2010. одржана комеморативна свечаност којој су присуствовали тадашњи руски премијер Владимир Путин и његов пољски колега Доналд Туск. На ту манифестацију није био позван пољски председник који је 10. априла тамо одлетео на одвојену комеморацију. Приликом слетања на аеродром у Смоленску, по магли и лошем времену, авион се срушио и запалио. 

Неслога између истражних комисија 

На основу проучавања садржаја црних кутија у авиону, Међудржавна ваздухопловна истражна комисија од 12 земаља у којој главну реч води Русија закључила је да је непосредни узрок несреће то што посада није правовремено одлучила да због лоших услова слеће на неки други аеродром иако је била информисана о лошој видљивости, те да је раван понирања авиона била битно нижа од прописане. 

Извештај пољске комисије која је радила паралелно садржи, међутим, и оптужбе на рачун руске стране, на пример, да је руска контрола лета потврдила пољској посади авиона да је на коректној линији слетања иако то није било тачно. 

Убрзо после несреће, у Пољској су се зачуле оптужбе да је у питању атентат на председника Качињског те да је авион намерно уништен. Те оптужбе још увек износе припадници владајуће странке Право и правда (ПиС) коју предводи брат-близанац страдалог председника Јарослав Качињски. 

Оптужбе се поткрепљују аматерским видео-снимком на којем се види како се неко креће по шуми на месту несреће, понеки део олупине и чују се пуцњи. Према њиховим сумњама, пуцњи су значили егзекуцију преживелих. Посланици ПиС су још 2012. представили извештај посебне истражне комисије коју су чинили углавном пољски научници који су живели у иностранству, према којем су авион пред слетање потресле две експлозије. 

Преводилачки фактор 

Постоји и теорија према којој је читава несрећа инсценирана, а председник и остали путници уопште нису погинули, а њу поткрепљују снимци несреће на којима се не виде никакви већи делови трупа авиона, ниједно седиште, као ни трагови ватре и сагоревања. То би могло да се очекује с обзиром да авион није пао са велике, већ са врло мале висине. Мало делова авиона који се виде на снимцима изгледају врло чисто пресечени. 

Исто тако се нигде нису видела кола хитне помоћи или помагачи нити је било интервјуа са спасиоцима, лекарима, представницима полиције… Према овој теорији, пуцњи са аматерског снимка су значили егзекуцију случајних сведока преваре. 

У фокусу истраге коју води ПиС је бивши пољски премијер и садашњи председник Савета ЕУ Доналд Туск. Пољско државно тужилаштво га оптужује за велеиздају и жели да зна о чему је он тачно после авионске несреће разговарао са руским премијером Владимиром Путином. Оно тражи да се тим поводом саслуша и преводитељка Магдалена Фитас-Дукачевска, која је за немачки радио Дојчландфунк изјавила да о томе неће говорити чак и у случају да је пољска влада ослободи обавезе ћутања. Према њеним речима, свако давање исказа би нарушило како њен, тако и кредибилитет свих других преводилаца. 

Правно нејасна ситуација 

На исти начин сада и Демократска странка у САД тражи да буде саслушана преводитељка разговора између председника САД и Русије Доналда Трампа и Владимира Путина у Хелсинкију у јулу 2018. На таквим састанцима су обично две особе у функцији преводилаца – сваки државник доводи свог; за Трампа је разговор преводила Марина Грос, запослена у Стејт дипартменту. 

Да ли ће и под којим условима Грос бити саслушана, питање је које још није решено а могло би да се решава чак и пред највишим судом САД. 

Немачка преводитељка Изабела Гузенбургер, која често преводи за немачку Владу и преводила је разговоре које политичари воде у четири ока, за ДW је рекла да постоје различите правне интерпретације обавезе ћутања за преводиоце. Она је навела да се појам „поверљивости“ када је реч о разговорима државника у четири ока односи не само на садржај разговора, већ често и на време одржавања и локацију разговор, рецимо ако постоји бојазан од атентата. 

Када је реч о случајевима разговора Туск-Путин или Трамп-Путин, Гузенбургер сматра да су у питању појединачни случајеви у којима се јавља збрка јер неки правници тврде да преводиоци морају да дају исказ а неки да они то не треба да раде. 

Шта зна Туск? 

Занимљиво је и да, како преноси Гузенбургер, преводиоци у случају државничких разговора најчешће раде консекутивно – преводе изречено у мањим или већим блоковима и да се при томе обично служе нотесом у који, док слушају разговор, уписују разне скраћенице и симболе који им помажу да боље упамте садржај. 

Но, већ након кратког времена после разговора, преводиоци се обично више не сећају садржаја, па нису ни у стању да дешифрују цртеже и симболе које су правили за време једне преводилачке сеансе. 

Бивши премијер Пољске Доналд Туск је био на власти од 2007. до 2014. пре него што је због умешаности у скандал са парабанком Абер Голд, са којом је пословао његов син Михал, „склоњен“ у председништво Савета ЕУ. Данас се представља као један од највећих поборника ЕУ који је у непријатељским односима са актуелном влашћу ПиС. 

Та власт га сада оптужује да прикрива истину о несрећи у Смоленску. Заједно са тадашњим руским премијером Путином Туск је организовао комеморацију жртвама авионске несреће и демонстрирао пријатељство две земље. ПиС то сматра демонстрацијом лажне слике односа Русије према Пољској, који датира још од 1939 године. Тада су Хитлер и Стаљин потписали Уговор о ненападању и у оквиру њега додатних протокол који је заправо значио поделу Пољске између Немачке и Совјетског Савеза.

Ирански бродови крећу ка америчкој обали. Прочитајте ОВДЕ све о томе.

Извор: Дојче Веле

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

Бонус видео

Путин на месту несреће…

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

Најновије вести - ПРАВДА

Urbancube