Избори на Косову одржавају се у недељу, а Срби су поново подељени. Председник поручује да ће Срби гласати за Српску листу, а оне друге назива "послушним Србима".

Коментаришући то, каже да ако има послушних Срба, да су то они који слушају њега (Вучића).

"Не видим да у читавој тој ситуацији на Косову постоји нека неизвесност или драма. Та се "лопта" котрља, и она ће стићи на своје одредиште, а то је онај тренутак истине за Александра Вучића, па и за цео систем који је успоставио, а то је тренутак де факто признања Косова и то је оно што се ближи. Једни избори оду, другу дођу, да ли ће таксе бити укинуте или неће, то је све питање времена", наводи Јанковић.

Вучић је тај који то одуговлачи, каже, који сматра да ће пре или после пристати. "А кад буде пристао, долази тренутак истине за њега - убеђен сам да у Србији постоји заиста аутентичан отпор идеји препуштања Косова, а правно-обавезујући споразум је то - Косово постаје члан УН и ви сте га се одрекли заувек... Видели сте шта су одбојкаши певали после победе на ЕП (у Паризу), то се не диктира, то се не наручује, то је из утробе, тако народ дише... И зато ће Вучић морати да се суочи са крајње великим искушењем кад тај тренутак дође", истакао је Јанковић.

Након изјаве косовског премијера у оставци Рамуша Харадинаја, да је Србија током преговора тражила 950 километара квадратних територије Косова - у Београду мук.

Јанковић је мишљења да је сасвим могуће да је то и било тражено. То је то што Вучић припрема јавност врло дуго, кад говори добићемо мало, добићемо нешто, а боље нешто него ништа, а суштина је да се не сме апсолутно дати никад ништа, навео је гост Н1. "Јер замрзнуити конфликт, како год га ви звали, све је боље од одрицања. Јер једанпут кад се одрекнете, то је готово. То више не може да се врати никада, јер сте признали да то више није ваша земља. То је оно што ниједан појединац или режим не сме себи да дозволи", нагласио је.

Каже да је то погађање око неколико квадратних километара или мењања територије - само мућење бистре воде.

Упитан да ли је могућа нека конференција, као што је био Дејтон, за решевање косовског питања, Јанковић каже да у некој крајњој линији може да се деси нека таква конференција која би преломила ствари, што би, како оцењује, за Вучића било лакше. Подсећа да се као рок помиње крај 2020. године и наводи да ће, према његовом мишљењу, то потрајати нешто дуже. "И сасвим је сигурно да се не може избећи".

"О ректорки ће бити речено све најгоре, мораће да понесе тај крст"

Приближава се рок до кад Универзитет треба да се изјасни о докторату Синише Малог, што је протекле недеље заталасало односе између академске заједнице и представника власти.

Говорећи о блокади Ректората, подсећа да је тога било и раније. "Ја памтим и 1968, па 1991, 1992. у време ДЕПОСА, 1996, 1997, па на крају 2000. Студенти су били увек на страни добра, али нису сви ректори били солидарни са студентима", рекао је, наводећи пример Јагоша Пурића.

Каже да по броју студената који су сада блокирали Ректорат ту још нема критичне масе, али подвлачи да се она на универзитету лако ствара. Увек је то почињало из једног језгра, додаје.

Оно што они траже је да се покаже да ли је докторат Синише Малог плагијат или није, а онда дођу председник и Брнабићка да вам кажу да студенти траже да мењају министра, наводи Јанковић.

Сматра да је очекивана реакција премијерке и председника на ректорку након договора са студентима. "О њој ће сада бити речено све најгоре, и просто та жена мораће да понесе тај крст. Али она чини то часно досад, и не видим разлога да неће тако наставити. То су прави ректори, прави професори, који се солидаришу уз студенте. Неће да се меша у политику, зашто се та ствар стално политизује? Не политизују је студенти, политизује је режим... Студенти траже да се академска питања рашчисте у академској средини".

Није сигуран кад је у питању то "рашчишћавање" односно у то да ће људи који седе у Етичком одбору овог пута стиснути петљу и исправити се. Каже да је век провео на универзитету, да је некада универзитет имао суд части и да су неки били одстрањени због плагијата. Данас се, како каже, велика већина професора понаша конформистички и ћути кад не би смели да ћуте, кад би морали да говоре.

Као бивши амбасадор, сматра да се после Брегзита неће ништа у основи променити у односима Србије и Велике Британије.

Наши економски односи су релативно ограничени, а политички - да, они врше притисак на нас, али наставиће да врше притисак још више, јер ће бити ближе САД, навео је.

Јанковић је говорио и о "Именику класичне старине", новом издању књиге од пре 20 година, а која је, како наводи, приручник који не говори само ко је ко у антици од митолошких личности, већ и од историјских.

Прочитајте ОВДЕ  какав то опасан маневар Шиптара најављује Лазански.

Извор: Н1