Најновије

КЛУПКО СЕ ОДМОТАВА! Процуреле нове информације: Откривено како је Станишић постао агент ЦИА, а све се догодило у Топчидерском парку

"Јовица Станишић био је "тајни агент" Централне обавештајне агенције (ЦИА)" Сједињених Америчких Држава, изјавио је током сведочења у Хагу бивши амбасадор Велике Британије у Србији сер Ајвор Робертс. То није први пут да се такав податак нашао у јавности.

Јовица Станишић (Фото: Јутјуб)

О везама Станишића и ЦИА нашироко се говорило више у светским него у домаћим медијима, а детаље о његовој спрези са контраобавештајном службом на видело је изнео још 2009. године "Лос Анђелес Тајмс".

Како је и да ли је Станишић, десна Милошевићева рука задужена за контролу, организовање и опремање паравојних јединица постао део ЦИА и даље није до краја извесно, али према тадашњим писањима поменутког америчког медија све се десило једне ноћи 1992. у београдском Топчидерском парку.

Станишић се тада састао са официром ЦИА Вилијамом Лофгреном и те ноћи су "два шпијуна склопила тајно партнерство за које нико није сазнао: Станишић је осам година био главни човек ЦИА у Београду."

Главно питање које се поставља јесте зашто је до такве везе дошло, односно зашто је ЦИА тражила неког на овим просторима као доушника?

Аутор текста у "Лос Анђелес Тајмсу", Грег Милер, навео је тада да је официру ЦИА Вилијаму Лофгрену била потребна помоћ, јер ЦИА није знала шта да ради када је у Југославији избио грађански рат, и да је по избијању сукоба у Босни и Херцеговини, ЦИА очајнички желела да дође до обавештајних података изнутра. Станишић и Лофгерн су на тајним састанцима по бродовима и безбедним кућама дуж Саве размењивали детаље о функционисању Милошевићевог режима.

Станишић, коме се суди у Хагу на поновљеном суђењу, позвао се током суђења да своје, како стоји у тексту "америчке савезнике".

ЦИА је, што је крајње неочекивано за њу, доставила суду поверљиви документ у коме се наводе Станишићеви доприноси и докази за помоћ коју им је пружио, а документ је и даље запечаћен. Лофгрен, који је сада у пензији, казао је да је ЦИА саставила документ да би показала како је "овај наводно зли човек учинио многе добре ствари, али не пориче оптужбе против Станишића."

Станишићева одбрана се заснива на неколико десетина разговора са садашњим и бившим званичницима америчких и српских обавештајних агенција, као и документима у које је "Тајмс" имао увид. Међу њима се налазе званични досијеи српске обавештајне службе и извештаји на седам страна о том крвавом периоду, који је Станишић написао док се налазио у притвору у Хагу.

Ту Станишић себе представља као човека који је покушао да утиче на Милошевића да буде умеренији и који је интензивно сарађивао са ЦИА како би зауставио кризу.

- Ја сам институционализовао сарадњу са америчким обавештајцима, упркос томе што су односи између наше две земље били веома лоши: та сарадња је у великој мери допринела деескалацији сукоба - написао је Станишић.

Официри ЦИА који су радили у том региону наводно су казали су да никада нису видели доказ да је умешан у ратне злочине.

Штавише, они су га сматрали кључним савезником. На једном од састанака са Лофгреном предао је фасциклу са документима међу којима су били и дијаграми склоништа и других објеката које су српске компаније изградиле у Ираку за Садама Хусеина.

После многобројних тајних састанака, он је убедио Милошевића да му дозволи да успостави контакт са ЦИА. У писму достављеном Хагу 2004. године ЦИА пише како је Станишић покушао да спречи неке од најексплозивнијих догађаја у Босни. У пролеће 1993. на наговор ЦИА, извршио је притисак на начелника Генералштаба Војске РС Ратка Младића да накратко прекине гранатирање Сарајева.

Даг Смит, шеф станице ЦИА у Босни, почео је редовно да се састаје са Станишићем и чак су се једном приликом срели на неком броду на Сави.

- Милошевић му се нимало није свиђао. Стално је говорио како је грозан, непоштен и покварен - рекао је Смит. На питање да ли је био у стању да почини ратне злочине, Смит је одговорио: "Мислим да је учинио најмање зла што је могао". Тадашњи директор ЦИА Џон Дојч позвао је Станишића у седиште агенције 1996. Главног српског шпијуна су одвели да слуша џез у клубу "Блуз ели" у Џорџтауну и у лов на птице у Мериленду.

Детаљи језивог случаја код Бабушнице: Мајка га пријавила да је силовао полусестру (12), он се у страху од затвора обесио!

Сада, десет година касније, повезаност Станишића и ЦИА опет је на дневном реду и оњој се расправља како у домаћим медијима, тако, рекло би се још живље и у Хашком трибуналу, где је сведочење Сер Ајвора Робертса, бившег амбасадора Британије у Београду и данас у току.

Наиме, он је пред овим судом као сведок Станишићеве одбране сугерисао да је поуздана информација да је Станишић био "тајни агент Централне обавештајне агенције (ЦИА) Сједињених Америчких Држава", коју је објавио 2016. у својој књизи "Разговори с Милошевићем". Упитан "шта је британска влада знала о Станишићу", сведок је казао да "не жели да улази у то", будући да је услов за његово сведочење био да не буде питан о "прикупљању обавештајних података".

Говорећи о Станишићу као "застрашујућем шефу тајне полиције", он је рекао да је Станишић "знао где су тела закопана", међутим, није прецизирао да ли користи стилску фигуру за тајну у енглеском језику или мисли дословно.

Сведочио је о Станишићевој моћи, али и блискости са тадашњим председником Србије Слободаном Милошевићем посебно током 1995. током кризе у Босни.

Прочитајте ОВДЕ  да ли је суђење Шарићу намештено.

Извор: Танјуг

Бонус видео

Тома Фила - Чеда Јовановић је посећивао у затвору вође земунског клана!

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

Најновије вести - ПРАВДА