Између фебруара и маја, турска лира је пала у односу на амерички долар, као одговор на америчке санкције. Данас износи 5,88. Турска централна банка ослањала се на турске банке да се суздрже од продаје ликвидности краткорочним продавачима, али су тржишта новца у Турској остала редовна.
Оно што се променило је Кина.
Bloomberg News је 9. августа пренео: „Кинеска централна банка је у јуну пребацила средства у вредности од милијарду долара у Турску, највећи пакет подршке икада за председника Реџепа Тајипа Ердогана, достављен у критичном тренутку током изборног месеца. Ово је први пут да је Турска примила тако значајан износ у складу са споразумом о размени лира-јуан са Пекингом, који датира из 2012. године, тврди особа која је директно упозната са питањем и која је тражила да не буде именована, јер информације нису јавне. “
Директне кинеске инвестиције у Турску су такође порасле ове године.
Кина прискаче у помоћ Турској током економске кризе са 3,6 милијарди долара финансирања инфраструктурних пројеката, искоришћавајући сукоб Анкаре са Вашингтоном за ширење иницијативе Појас и пут у кључној земљи која повезује Азију са Европом.
Турски председник Ердоган рекао је 11. августа да се његова земља припрема за трговину у националним валутама са партнерима попут Кине, заобилазећи амерички долар. САД су следећег дана успоставиле додатне царине за Турску, јер је међу њима покренута расправа због затварања америчког свештеника, оптуженог за умешаност у покушај државног удара 2016. против турског лидера.
Лира је тада достигла око седам у односу на долар, пад преко 40 одсто од почетка године. Саботиран од стране једног светског економског гиганта, Ердоган се природно обратио другом, Кини, за преко потребну финансијску подршку.
Креатори америчке политике изгледа да нису у стању да виде мапу читавог света. Овај потез је био изразито предвидљив.
Кина је сигурно имала својих проблема са амбициозним вођом Турске.
Међутим, Кина воли да своје пријатеље држи близу, а непријатеље још ближе.
Изградила је Велики зид како би одбила турске инвазије, између осталог, и вековима је ратовала са номадским народима на својим границама. Сада, Пекинг верује да ће његова иницијатива Појас и пут од два билиона долара асимиловати турске народе централне Азије у сферу његовог економског утицаја. Делује да турске земље жарко желе да буду део тога.
Савет за сарадњу турских држава (CCTS – турско веће) ојачаће у наредном периоду и постаће важан центар моћи у свету.
“У новом светском поретку, где се контролна осовина помера ка Азији, CCTS ће играти важну улогу”, примећује турски професор. Представник Института за европске студије додао је да ће CCTS наставити да се развија и да јача економски, политички и друштвено, уз помоћ иницијативе Један појас један пут, у коју ће бити укључене и друге евроазијске земље.
Ердоганов дугорочан проблем је што у Турској нема довољно Турака. Курдски држављани Турске и даље имају троје или четворо деце, док етнички Турци имају мање од двоје. До раних 2040-их, већина турске омладине долазиће из домова у којима се говори курдски језик. Југоисток, где су Курди већински народ, прети да се одвоји.
Ердоган се плаши да је курдска улога на североистоку Сирије да буде као магнет за турске одметничке Курде и да жели да спречи ширење турске самоуправе из своје базе у суседном Ираку. То је разлог његове кампање етничког чишћења сиријских Курда. Дугорочно гледано, Ердоган се нада да ће предводити коалицију турских земаља у оквиру веће кинеске сфере утицаја.
Путинов С-400 је запалио Србију! Погледајте ОВДЕ шта све може његов моћнији наследник!
Извор: Webtribune.rs
