Најновије

АМЕРИКАНЦИ СПРЕМАЈУ ПОДЕЛУ КИМ? Србији се црно пише: Гренел ће убедити Немачку да подржи размену територија!

Амерички аналитичар Едвард Џозеф сматра да именовањем специјалног председничког изасланика Ричарда Гренела за мировне преговоре тзв. Косова и Србије, Бела кућа може да убеди Немачку да подржи идеју о којој се раније говорило, а то је размена територије између тзв. Косова и Србије.

Ричард Гренел (Фото: Јутјуб)

Гренел се данас у Приштини састао са председником тзв.Косова Хашимом Тачијем, а сутра ће се у Београду сусрети и са председником Србије Александром Вучићем. Супротно најавама из америчке амбасаде, данашњем сусрету у Приштини није присуствовао специјални представник Стејт дипартмента Метју Палмер.

Како гледате на појачано укључење САД у дијалогу тзв. Косова и Србије?

- Позитивно је и узнемирујуће. Позитивно зато што свака америчка администрација која показује интензивно интересовање за Балкан значи нешто добро. Већ је неколико година прошло од како су се САД дистанцирале од Балкана и спустила тај (регион) на листи приоритета. Али, ово питање (дијалог) јасно захтева ангажман високог нивоа, како би Косово али и Србија постигли напредак.

Истовремено, чудно је и узнемирујуће. Зашто је амбасадор Гренел именован када је недавно Метју Палмер изабран за специјалног изасланика (за Балкан)? Палмер, наравно, има дуго искуство у региону, док је амбасадор Гренел радио у УН, има сазнања о регији, али не на истом нивоу. Добро је што је Бела кућа, у време многих других криза, заинтересовања да реши ово питање, али, истовремено, чудно је и остаје да се види шта то значи за америчку политику у регији.

Дакле, није уобичајено имати два изасланика?

- Необично је, нарочито када имате тек именованог изасланика, а потом и још једног. Заиста се ствара конфузија. Али, с друге стране, није све тако лоше. Гренел је амбасадор у Немачкој и, иако је тамо имао неспоразума, свестан је о бригама Немачке у вези политике коју је иницирао бивши саветник за националну безбедност САД, Џон Болтон, која је, изгледа, била у корист размене територија (између тзв. Косова и Србије). Могуће је да је Бела кућа и даље ангажована на Балкану и да верује да је Гренел особа која може да убеди Немачку. Али, ставови важних руководиоца у региону су да размена територије може бити ризична и дестабилизујућа.

Какво је расположење САД?

Расположење САД није повезано са питањима на Балкану. Уколико гледамо на међународни план, САД су концентрисане на повлачење трупа из Сирије, на неспоразуме са Ираном, и на, између осталог, трговински конфликт са Кином.

У САД нема расположења за Балкан. Они који прате ово питање су забринути и у конфузији када је Гренелово именовање у питању. Они који мисле да његово именовање може да одрази Болтонов приступ о подели Косова – што би, наравно, створило многе озбиљне проблеме у Северној Македонији, Црној Гори и Босни и Херцеговини, као и унутар Косова... али нама који тако размишљамо, (његово именовање) не даје нам много сигурности.

Како САД виде решења несугласица између Косова и Србије?

То је политичко питање коме не знамо одговор, али требамо да читамо знакове. Када је Џон Болтон био саветник за националну безбедност, мислим да је имао подршку за идеју, а коју је фаворизовала и Федерика Могерини, о размени територија, о једној врсти поделе тзв. Косова, изгледа на северу, код реке Ибар, где би четири северне општине припале Србији, а један недефинисан део југа Србије, Прешевска долина, припао тзв. Косову. Изгледа да су о томе разговарали и председник тзв. Косова Хашим Тачи и председник Србије Александар Вучић неколико месеци. Могерини је то подржала, али сви знамо да се (немачка канцеларка) Ангела Меркел снажно успротивила томе, као и остали руководиоци у региону који би били под директним утицајем тога.

На пример, председник Северне Македоније Стево Пендаровски се континуирано противио тој идеји. Црна Гора је била забринута, Босна и Херцеговина такође, а да не говоримо о нејасноћама око начина спровођења те идеје на Косову. Вероватно би било масовног исељавања српског становништва који живи јужно од Ибра. То доводи у питање и српске верске локације у Дечанима, Грачаници... Све је то остало без одговора оних као што су Могерини или амерички званичници у време Болтона. Они нису објаснили како би решили то питање.

Очекује се да ће и ЕУ именовати изасланика за дијалог. Да ли би то створило гужву?

- Они требају да сарађују. Нема сумње о томе, зато што не могу Сједињене Државе саме да две стране одведу до споразума. Понављам, ти и може бити разлог именовања Гренела, зато што је противљење Меркелове штетило приступу Могерини, Болтона, Тачија и Вучића о подели тзв. Косова.

Шта резултат од 6. октобра значи за дијалог са Србијом?

С једне стране, то је јак ударац председнику Тачију. О томе нема сумње. Идеја да он има мандат бирача Косова за његов правац – заједно са председником Србије (Александром) Вучићем – о подели Косова, јасно је да не постоји.

С друге стране, може да се деси да Аљбин Курти постане премијер. И његов приступ је помешан, зато што је годинама сам инсистирао на уједињење тзв. Косова са Албанијом. Он не жели да тзв. Косово буде независна држава већ да се припоји Албанији. То би било могуће разменом територија. Курти је такође рекао да је против предаје неког дела територије Србима. То је рекао неколико пута, али видећемо.

Куда би то одвело?

Није битно шта ја мислим или остали који су годинама радили на Балкану. Важно је шта мисле они које ће такве одлуке (о размени територија) дотаћи. На пример, председник Северне Македоније, Стево Пендаровски, непрестано је упозоравао о последицама таквих одлука. Затим, шта са Црном Гором и њеном албанском мањинском заједницом? Уколико међународна заједница прихвати преседан територијалне, етничке поделе, онда зашто Милорад Додик не би наставио кампању – можда и на ризичан начин – о подели Републике Српске?

Како онда видите наставак дијалога са Србијом? Тај процес је до сада био вођен углавном између два председника...

Тачијева позиција сада је ослабљена. Он не може да води преговоре на поверљив начин, као појединац, а без консултација за премијером. Уколико покуша да то уради, неће имати кредибилитет на тзв. Косову. Сваки споразум који може да постигне, може да допринесе поделама, и биће озбиљно питање да ли ће га Косовари прихватити. Уколико Аљбин Курти буде премијер, не сумњам да ће се потпуно укључити у ове разговоре, заједно са председником Тачијем, који, понављам, је ослабљен на изборима јер је његова партија прошла веома слабо.

Да ли очекујете да ће покрет Самоопредељење и Демократски савез Косова (ДСК) склопити коалициони споразум за будућу владу на тзв. Косову?

Они су веома различити. Али, тако нешто смо видели у многим земљама које имају парламентарну демократију, иако је ми овде у САД немамо. У многим другим земљама, у политици долази то чудних партнера. Стога, све је могуће. Аритметика постоји. Главно питање је ко ће бити премијер? Али, уколико се сложе о коалицији, онда значи да добро схватају сврху тог питања, као и третирање корупције и економских питања.

Поменули сте питање корупције, економије... Много је датих обећања о питању борбе против корупције и незапослености. Да ли победничке партије могу да остваре све то?

- Аљбин Курти треба да их оствари, јер уколико то не буде постигао нема поверење. То су питања на којима је изградио име Самоопредељења. Ово није само једна друга партија на Косову, ово је партија којој је борба против корупције основа. Не ДСК, већ Самоопредељење под вођством Аљбина Куртија. Према томе, Самоопредељење мора да испуни то; у супротном, суочиће се са озбиљних последицама на следећим изборима.

Који ће бити први изазови победничких партија?

- Први изазов ће бити формирање владе, наравно, и брзо деловање како би се добила подршка народа. Влада на тзв. Косову мора брзо да докаже да је другачија од претходне и да се ангажује на искорењивању корупције и политике употребе власти у именовању пријатеља и блиских људи на високим позицијама. Треба брзо да делује и да докаже бирачима да је ова влада другачија, која слуша народ и која одговара на забринутости о корупцији.

У исто време, она мора да ради са САД и ЕУ, заједно са председником Тачијем, како би се пронашло одрживо решење за противљење Београда на независност тзв. Косова.

Прочитајте ОВДЕ о чему су причали Хашим Тачи и Ричард Гренел.

Извор: Радио Слободна Европа

Бонус видео

 

Француска изгубила контролу над 800 насеља на својој територији, чак и над деловима Париза – Душан Гујаничић

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

Најновије вести - ПРАВДА

Urbancube