У већини случајева узрок еректилне дисфункције и импотенције је психолошке природе, нарочито код младих и физички здравих мушкараца. Управо је то разлог зашто у таквим случајевима лекови не помажу, каже психотерапеут др Владимир Мишић из саветовалишта "Ваш психолог". Ако мушкарац има овај проблем, то ништа не говори о његовој мушкости, али говори о томе да је под стресом и да не зна како да изађе из зачараног круга бриге и анксиозности.

Како мислите, тако се осећате

- Сваком нормалном и здравом мушкарцу се доста пута у животу догодило да не постигне ерекцију у жељеном моменту. Ко каже да није тако, или лаже или не жели да се тога сећа - људи често не желе да се присећају немилих догађаја, а камоли да их броје или воде о њима евиденцију. То само по себи није никакав проблем. Некада смо уморни, некада нисмо довољно заинтересовани, некада нас боли глава, љути смо на партнерку, под стресом смо због посла и слично. Ми смо људска бића, а не роботи, па не можемо увек, било где и под било којим условима, а исто важи и за жене, наравно - објашњава др Владимир Мишић.  

- Други тип реакције је управо онај који доводи до хроничне еректилне дисфункције. То је случај када сматрамо да то што нисмо били у стању да постигнемо или одржимо ерекцију је "ужасно и да ће се то дешавати и у будућности". У том случају ће се ове црне слутње заиста и обистинити. Како? Реч је о самоиспуњујућем пророчанству. Особа X размишља, антиципира и брине да ли ће успети да постигне или одржи ерекцију током будућег сексуалног односа, тим мислима ствара забринутост, анксиозност и телесну напетост, то доводи до померања фокуса пажње са пријатних сензација (које иначе стимулишу сексуалну побуђеност) на унутрашње, непријатно стање страха и замишљање негативних исхода, што доводи до смањења сексуалног узбуђења, повлачења крви са периферије организма, напетости мишића и коначно до одсуства или губитка ерекције - сугерише психотерапеут. Мушкарци на губитак или изостанак ерекције реагују на два начина. У првом случају схватају да се то дешава само понекад, а не увек, не придају томе неки велики значај и сходно томе бивају само тренутно незадовољни или фрустрирани, али не и анксиозни, бесни или депресивни.

Ништа се не мора 

Како зауставити такве мисли? Решење овог проблема није у забрани већ у промени начина размишљања, промени става према ерекцији и могућем одсуству ерекције, додаје др Мишић. 

- Извор ваших страховања је у експлицитном или имплицитном апсолутистичком захтеву који постављате себи: "Морам имати (или одржати) ерекцију. Морам у томе успети баш сада, овде и одмах". Мушкарци који имају овај проблем говоре то себи експлицитно (директно, у форми унутрашњег говора) или имплицитно, по већ добро утврђеној навици имају такве аутоматске, често несвесне, невербализоване мисли, које могу бити у форми визуелних представа - наглашава саговорник.

Запитајте се да ли тиме што захтевате од себе да морате да имате ерекцију заиста и у томе успевате? Зашто мислите да морате? Да ли је ужасно ако у томе не успете?

- Неки мисле да јесте. Размишљају на следећи начин: "Шта ако ми се поново деси да не успем? Моја девојка/жена ће мислити да сам неспособан? То значи да нисам прави (довољно добар) мушкарац. Нешто није у реду са мном, са мојом мушкошћу. Ако ми се ово поново деси, ја то нећу моћи да поднесем..." Када се једном уплетете у круг ових самосаботирајућих мисли, бићете анксиозни и почећете да бринете сваки пут пре и за време сексуалног чина - опомиње др Мишић.

Како да помогнете себи

Оно што прво можете да урадите јесте да промените своје ставове према могућим неуспесима, каже саговорник и саветује: 

- Можете рећи себи: "Желим да постигнем ерекцију и да уживам у сексу, али ми то заиста није неопходно" -  пронађите и запишите доказе који говоре у прилог томе. "Управо због тога не морам да више бринем унапред. Уместо да бринем, покушаћу да се опустим и фокусираћу се на пријатне сензације. Ако понекад не успем, то не значи да сам импотентан или мање вредан мушкарац. Не морам увек да успем, јер то ништа не говори о мени и мојој мушкости. Ако не могу данас, не значи да нећу моћи и сутра" и слично.  Најбоље је да и ви сами саставите овакве реченице својим речима.

- За сваку реченицу прибавите аргументе који доказују њену исправност, ваљаност и реалистичност. Није поента у томе да понављате реченице у које не верујете, већ да говорите себи оно у шта верујете и за шта имате чврсте доказе.

- Ако ваша партнерка није упозната с проблемом, реците јој да вам треба мало више времена да се опустите и да у том смислу има више разумевања за вас. 

- Већина жена ће имати саосећања с обзиром на то да је и женама потребна предигра да се опусте и појачају сексуалну узбуђеност. Уколико имате овај проблем и нисте у стању да га самостално решите, не очајавајте. То не значи да нешто није у реду са вама. То може бити последица тога што имате овај проблем дуго, а нисте радили на његовом решавању. У том случају потражите помоћ - предлаже др Владимир Мишић.

Даме, не критикујте га!

Уколико ваш партнер има овај проблем немојте да журите, нити да га критикујете ако желите да му помогнете. 

- Поготово немојте да му постављате питања током сексуалног односа ("како се сад осећаш, да ли ћеш моћи?"), то мушкарце веома иритира. Покажите да га подржавате, разумете и будите стрпљиви. Ако желите да са њим разговарате на ту тему, учините то након односа или касније. Немојте потенцирати ову тему ако ваш партнер изразито избегава да прича о томе. Ако се понови ситуација да ваш партнер не може да има ерекцију до краја сексуалног односа, немојте очајавати, љутити се на њега и слично. Задовољите се ручно или орално међусобно. Ово је проблем који можете заједно превазићи и ваша помоћ у виду подршке је веома моћна и корисна - наглашава др Владимир Мишић.

Погледајте ОВДЕ које је права истина о томе зашто жене стењу за време секса.

Извор: Информер