Противници "лажу и покушавају да нас оптуже за хаос и насиље које су они изазвали'', изјавио је Моралес после смене власти у једној од најсиромашнијих латиноамеричких земаља.
Шта се заправо крије иза пада Моралеса и да ли је Боливија заиста тако сиромашна као што се прича? Изгледа да то и није тако. Откуд онда смена Моралеса и шта се заправо крије иза свега.
Боливија иако је економски један од најсиромашнијих земаља Јужне Америке, веома је богата природиним ресурсима и то не сасвим случајно литијумом. Процене говоре да се управо у овој земљи која лежи на 3.600 метара надморске висине налазе највеће светске резерве литијума који ће у наредним деценијама имати статус стратешке сировине због надолазећег доба електричних аутомобила.
Чувеном троуглу богатом литијумом припадају и Чиле где су такође јаки протести против конзервативне владе, где су пале и прве смртне жртве, а војска изашла на улицу и пуцала на људе први пут после 11. септембра 1973. године, као и Аргентина. За сад најбоље капацитете за производњу литијума у комерцијалним условима има Боливија, где се 2020. године почиње масовна производња литијума у фабрици која је под строгом контролом боливијске војске.
Процене говоре, а фабрика у тренутку, кад наредне године изађе на светско тржиште имаће способност годишње производње 15.000 тона литијум-карбоната. Путем литијума крено је и бивши боливијски председник Ево Моралес, који је док је још био левичар и бивши фамер подно Анда сматрао да је експолоатација литијума веома важна, а кад је дошао на власт зацртао је себи план да Боливија постане четврти светски произвођач литијума на свету до 2021 године.
Моралес је у ту сврху још 2008 основао државну компанију Iacimientos de Litio Bolivianos (ILB). Оно што је интересантно у вези ове фабрике било је да се она удружила прошле године са немачком компанијом ACI Systems како би помогла у развоју комплекса Уиуни где ће почети производња батерија за електрична возила за растуће европско тржиште.
Међутим, преокрет је настао када се у игру укључила и Кина и група Ksinjiang TBEA у фебруару ове године како би помогла копање литијума у два подручја у Цоипаси и Пастос Грандесу.
Боливија је иначе пред нове председничке изборе саопштила да поседује 21 милиона тона литијума, што је два пута више него што је била ранија процена. Још већа ствар јесте да се залихе литијума налазе у подручју Салар де Уиуни, који је главна туристичка атракција, због чега су еколози изразили забринутост да ће се пејзаж неповратно изменити копањем литијума.
Овде ваља додати и да је Кина тренутно највећи светски потрошач литијума, са уделом од 63% тржишта. Према проценама стручњака Кини ће до 2025 године требати 800.000 тона литијум-карбоната годишње како би задовољила растућу потражњу за електричним возилима.
Кинеска компанија Tiankui Lithium Corp узела је 24 одсто удела у чилеанском произвођачу СКМ, прошлог децембра, смештајуц́и се у “Литијумски троугао”, који има 80 одсто познатих лежишта широм света.
Стигло упозорење из Русије! Планови Вашингтона повећавају ризик од избијања нуклеарног рата! Више о томе прочитајте ОВДЕ!
Извор: Ало
