Најновије

ЈЕЗИВЕ ПРИЧЕ О МИСТЕРИОЗНИМ БРОДОВИМА ДУХОВИМА: На многима није ни било посаде, а тамо где су налазили људе имали су ужасне изразе лица!

Посаде нестају - бродови остају. Где су тајанствено нестајале посаде бродова насред океана по потпуно мирном времену, остављајући све за собом? Ово се дешавало 1872. године. Трговачки једрењак “Dei gratia” наишао је у близини Азора на необичан, чинило се лутајући брод. Море је било потпуно мирно. На хоризонту се, осим лутајућег брода, ништа није видело. А брод је био британски бригантин 'Мери Селест', који је пловио споро при свим развијеним једрима.

Илустрација (Фото: pixabay. com)

Морнари са “Dei gratia”  су прешли на њега и одмах остали запањени јер на броду нису нашли ни једног човека. Био је празан, али је све говорило да га је посада недавно напустила. На палуби се сушило рубље, на столу је стајала шоља са још топлим чајем и луле које су се димиле?! У капетановој кабини је на столу стајао златан сат...

Пошто су на броду били сви чамци за спасавање, морнари са “Dei gratia” су почели да осматрају море, надајући се да ће наићи на неки траг који би им објаснио судбину посаде 'Мери Селест'. Али, море је било потпуно пусто и тихо.

Други официр на броду - Оливер Дево касније је изјавио да је све изгледало као да је посада на брзину и у паници напустила брод. Морнари су на броду оставили сав свој иметак: гардеробу, рубље и сличне ствари. Ништа није недостајало, чак ни луле које су тако драгоцене сваком морнару.

Капетана 'Мери Селест' су на путу пратиле жена и ћерка. Како се чини, њих две су нешто раније напустиле брод и понеле са собом нешто својих личних ствари. Недостајале су бродске књиге, секстант и хронометар. А опет, терет који је превозио 'Мери Селест' био је нетакнут. А то није био обичан терет: хиљаду петсто бурића чистог алкохола! Дакле, није било говора да је посада 'Мери Селест' жртва гусарског напада. Ниједан гусар не би оставио тако драгоцену робу. На броду није било трагова борбе или побуне. Такође, нису нађени трагови ни докази о колективном лудилу посаде. У кухињи је још горела ватра, а мачка на коју су наишла није била изгладнела.

Власти су, наравно, извршиле детаљну истрагу. Специјална комисија је прегледавала брод и открила неколико збуњујућих ствари. На трупу 'Мери Селест' откривени су трагови који су говорили да се брод морао сударити са нечим непознатим. Биле су то огреботине неким оштрим предметом или нечега што је потонуло. Трагови су били са сваке стране на висини од педесет центиметара од линије поринућа. Да ли је то био траг неког брода који се сувише опасно приближио 'Мери Селест? То је било врло чудно. Прво - одакле ударац са обе стране брода? Друго - тај тајанствени брод морао би да буде нешто налик подморници (1872. године !!!), па да после отмице посаде нестане тако брзо да “Dei gratia”  ништа не примети. Осим тога, на десној страни брода откривена је дубока бразготина, чије порекло није утврђено и која није начињена неким тада познатим оруђем или инструментом.

Пошто судске власти нису биле у стању да нађу неко прихватљиво решење целог случаја, окривиле су ... капетана брода ““Dei gratia”  Мурхауза и његову посаду! Оптужили су их да су поубијали целу посаду 'Мери Селест', а мотив убиства је био врло конкретан: награда за проналажење напуштеног брода и драгоценог терета. А требало је да та награда буде врло висока. Истрага је после извесног времена прекинута. Посада са “Dei gratia”  није могла четрнаест година да збаци са себе сумњу. Тек 1886. године објављени су резултати лабораторијских налаза који су говорили да нису нађени никакви трагови злочина.

Нестанак посаде 'Мери Селест' никада није расветљен, а цео случај са овим бродом подробно је описан у свим хроникама светске пловидбе, а представља једну од карика у ланцу тајанствених догађаја које нико никада није објаснио.

1950. године, фармери и рибари, становници малог села Ирсон Бич, недалеко од Њупорта на Роуд Ајленду, приметили су брод који се са развијеним једрима приближавао обали. Мештани су посматрали како брод иде право у плићак да би се тамо и насукао. Био је то 'Сиборд', брод који су очекивали у луци, а не на плажи! Када су се мештани попели на брод, установили су да је празан. Као и на 'Мери Селест', изгледало је да је посада малопре напустила брод: у шољицама је била кафа, а на кухињској пећи се кувао ручак за посаду. Осетио се и мирис дувана.

На броду је све било у идеалном реду. Наишли су једино на добро ухрањеног пса.

Све је указивало на то, да се у тренутку када се брод налазио недалеко од обале десила нека драма. Али, каква драма? Прво се помислило да је реч о злочину, међутим, нису нађени никакви трагови и докази који би могли то да потврде. На броду није било трагова борбе или крви, а море није избацило ниједно тело. Брод је био у одлично стању, а небо без облачка. Шта је натерало посаду да напусти брод у тренутку када је обала била надохват руке? Истрага, као и у претходном случају, није дала никакво објашњење. Посаду брода нико никада није више видео.

Године 1883. недалеко од светионика у Кемби (Орегон), поморска служба запослена на том светионику зачуђено је посматрала маневре 'Ј.Б. Косинса'. Брод, дугачак 26 метара, без икаквог повода се окренуо за 90 степени и упутио право у плићак, у коме се и насукао. Посматрачи су помислили да је дошло до грешке у маневрисању и очекивали су да се појави посада, која мора да напусти брод који се нашао у опасности. Али, ниједан чамац за спасавање није био спуштен и на броду се ништа није догађало. Уопште никога нису приметили. И он је био напуштен. Сви чамци за спасавање били су на својим местима, пећ у кухињи била је још топла... У кабини су нашли остатке обеда, а у бродском дневнику је све до последњег дана било записано. Ништа није показивало да се на броду одигравала драма и изгледа да је брод напуштен у потпуном миру. Ни ова посада никада није пронађена и овога пута је требало затворити истрагу која није дала никакав одговор.

'Розали' је био велики трговачки брод, који је редовно саобраћао на линији са Хаваном. Године 1840. нађен је без иједног члана посаде. Једино биће на броду био је гладни канаринац. Једра су била спуштена, а терет нетакнут. Дакле, нису га напали гусари. У овом случају истрага је дошла до закључка да је посада жртва ... колективног лудила. Међутим, није било никаквих опипљивих доказа који би то и потврдили.

Енглески трговачки брод 'Ренс' је 7. фебруара 1953. године приметио између острва Никобар Ендеман моторни брод 'Холчу' који је лутао без циља. И овога пута се показало да је посада нестала. Брод је био у одличном стању и опскрбљен довољном количином намирница. И овде је ручак био припремљен, а столови постављени... Радио веза је функционисала, дакле, посада је могла да затражи помоћ. Нису нађени никакви трагови борбе или панике. Ово исто се догодило тринаест година раније на јахти 'Глориа Колит' из Сен Винсента. Јахта је примећена у Мексичком заливу. Море је било мирно, на јахти све у савршеном реду, једино од посаде ни трага. И у овом случају истрага је завршена тврдњом: 'Узрок због којег је посада напустила брод је непознат.'

На отвореном мору, недалеко од Флориде, 1944. године пронађен је такође без посаде, кубански трговачки брод 'Рубикон'. Брод је био у добром стању и ништа није недостајало. По броду је лутао једино усамљени пас. Недостајао је један чамац за спасавање али, у њега није могла да стане посада од двадесет чланова. Ниједан члан посаде никада није пронађен. У исто то време нестала је и посада на још једном броду. Био је то француски брод 'Бел изл'. Ни тамо никакав траг борбе, једра на јарболима.Године 1917. напуштени брод 'Зебрин' пронађен је у близини Шербурга. и овде је сто био постављен, рубље се сушило, а бродски дневник је вођен до последњег дана. Пошто је то било ратно доба, сумња је пала на немачку подморницу, али подморница је могла да уништи брод једним не сувише великим торпедом.

У најмање 90 посто оваквих случајева нису нађени никакви трагови борбе. Можда се радило о отмици посаде, и то живе посаде? Можда је то био једини циљ, али због чега? Зашто 'нешто' већ 150 година показује интересовање за посаде бродова, а повремено и за неки банални инструмент? Крај обала Флориде се 31. јануара 1921. године зауставио у плићаку амерички једрењак са пет јарбола 'Керол А. Диринг', који је два дана раније био виђен северно од Каролинских острва. Брод је био напуштен, а посада никада није пронађена. Брод није давао упозорење о претећој опасности, али на њему није било ниједног чамца за спасавање, нестао је бродски дневник и сви папири, као и низ инструмената. У капетановој кабини је владао неред, фиоке отворене, а њихов садржај разбацан по поду. У овом случају истражној комисији је стање брода олакшало истрагу. Закључак је био јасан - гусарски напад. Могли бисмо ово да прихватимо да у току од само неколико месеци, и то баш на Атлантику, није нестало без трага дванаест бродова, а ниједан од њих, исто као и 'Керол А. Диринг', није посло у свет сигнале о претећој опасности.

На броду 'Џенис Б.Честер', примећеном 26. фебруара 1855. године северно од Азора, такође није било живе душе, а посада је имала двадесетак чланова. Пронађени су трагови који говоре да је 'нешто' прошло поред брода или га дотакло, 'нешто' што је изазвало панику. једра су делимично била поцепана, столице и столови преврнути, одећа разбацана по палуби и кабинама. Нису пронађени ни најмањи трагови крви, а на броду је било сасвим довољно хране и воде. Терет брода је поново остао недирнут! Сви чамци за спасавање су били на својим местима, недостајали су једино бродски папири и компас.

И овде се вероватно опасност појавила изненада, али не толико нагло, јер је посада покушала да понесе са собом свој иметак. Опасност се појавила и ... Није познато шта се даље дешавало. Да је посада поскакала у море, вода би, раније или касније, избацила бар једно тело, али то се ниједанпут није догодило. Овако је било и у случају брода 'Елтхем' који је редовно пловио дуж обале Корнвалије. Капетан брода је био у тим крајевима познат и уживао је дубоко поштовање. Брод без посаде нађен је на приобалној стени 1929. године. Детаљно је испитан, а у његовим постројењима није пронађен ни најмањи квар. Нико од чланова посаде није пронађен, а море није избацило ниједно тело.

У фебруару 1948. године трговачки бродови у рејону Малачког мореуза код острва Суматре примили су Морзеове сигнале: 'СОС. Уранг Медан (слика лево). Брод наставља по курсу. Сви чланови посаде можда су већ мртви'. Уследио је низ бесмислених тачкица и цртица, али је на крају радиограма јасно речено: 'Умирем'.

Ускоро су енглески морнари угледали холандски брод 'Уранг Медан'. Читава посада била је мртва, а на лицима покојника био је израз ужаса. Енглези су намеравали да одвуку брод до најближе луке, али је у потпалубљу изненада избио пожар. После неколико минута одјекнула је силовита експлозија. Преломљен на два дела, 'Уранг Медан' је потонуо и однео своју тајну на дно. Слично је било и са португалским бригом 'Санта Марија', на којем су 1884. године нађени мртви морнари. Тако је било и са 'Абеј С. Харт' на којем су сви морнари били мртви, а капетан је изгубио разум. У Сијамском заливу је нестала цела фрегата са посадом, а тамо је и 1953. године, не остављајући никакав траг, нестао британски пароброд 'Холхју'.

Трећег октобра 1902. немачки четворојарболни барк 'Фреја' испловио је из мексичке луке мансаниљо. После 17 дана пронађен је полупотопљен, нагнут на леви бок. Јарболи су били оштећени. Посаде на броду није било. Никакве олује уз западну обалу Мексика у то време нису регистроване. Узроци нестанка посаде нису откривени. Јапанска влада је 1960. године послала у предео 'Ђавољег мора' истраживачку експедицију. Да ли су научници, који су учествовали у експедицији, открили тајну тамошњих вода, тешко је рећи. Брод је заједно са целом посадом нестао, а каснија трагања за њим била су потпуно безуспешна.

Ево како су текли догађаји у јулу 1969. године. Британски парни брод 'Меплбенк' је 30. јуна приметио како се брод дужине двадесетак метара љуља на таласима. Али, 4.јула британски брод 'Котопакси' сусреће на свом путу јахту дугачку десетак метара, чија су једра била подигнута, а којом је управљао аутоматски управљач. На палуби није било никог. Либеријски парни брод 'Голар Фрост' наишао је 6. јула на јахту Швеђанина Петера Валина. Петер је био познати шведски једриличар - усамљеник. Јахта је саграђена од стаклених влакана. На јахти нису нашли никога. И британски танкер 'Хелсона', 8.јула је срео јахту. И на крају, 10. јула пронађен је тримарин славног усамљеног једриличара - морепловца, Енглеза Доналда Кроухарста. Једра подигнута, а на јахти ни живе душе.

Већ сама чињеница да је у току неколико дана нађено пет напуштених бродова изазива узбуђење. Али на томе није крај 'случајностима'. Од пет бродова у три су последњи записи у бродском дневнику имали датум 2. јули! Још нешто - свих пет бродова имало је подигнута једра и свих пет је пронађено у близини Азора! Британски стручњаци за метеорологију су изјавили: 'У том периоду нисмо забележили никакве временске појаве које би могле да објасне ове догађаје'.

Сви случајеви који су описани сведоче о присуству неког јединственог феномена који изазива следеће догађаје: са брода још способног за пловидбу необјашњиво нестају сви чланови посаде и путници. Ниједан од несталих није касније пронађен. Због нечег људи нестају нагло, за буквално неколико минута, јер су дотле били заузети обичним бродским пословима, не слутећи опасност.

Ипак се према доступним подацима могу извести три правила:

1. појава се догађа у строго одређеној области океана
2. готово сви случајеви десили су се у ведро и релативно мирно време
3. већина случајева десила се у зимском делу године (на тој полулопти).

Тридесетих година у једном позоришту даван је комад у коме се радња нагло преносила 300 година у прошлост. Да би појачао психолошко дејство на гледаоце, режисер се обратио за савет физичару Роберту Вуду. Вуд је предложио да се употреби обична оргуљска цев, али такве величине да испушта нечујан за људско ухо инфразвук. Кад је ова цев почела да свира гледаоце је обузела таква паника да су изјурили из позоришта. Учинило им се да почиње земљотрес и да ће се зграда сваког тренутка срушити. Паника је обузела и становнике суседних зграда.

Познато је да се у време буре на копну нагло погоршава стање болесника, повећава се број самоубистава и саобраћајних несрећа. Кривац је - инфразвук. Још 1935. године у извештајима Академије Наука СССР-а, академик Шулејкин изнео је теорију о настанку инфразвучних колебања на океану. Током олује и јаких ветрова над усталасаном површином мора долази до прекида струјања на врховима таласа.

У ваздуху се стварају не само попречне, него и уздужне осцилације. Снага инфразвука који настаје пропорционална је квадрату таласа. При брзини ветра од 20 м/с снага тог 'гласа мора' може бити три вата по сваком метру фронта таласа, што значи да и слабија бура може генерисати инфразвук снаге више десетине киловата. Основно зрачење инфразвука је у дијапазону од шест херца. Експерименти су показали да се инфразвук веома слабо расејава са пређеним растојањем. У принципу, он може без већег слабљења прелазити стотине и хиљаде километара, како ваздухом, тако и водом, при чему је простирање у води неколико пута брже.

Из експеримената професора Авра сазнајемо о биолошкој активности инфразвука. Професор Авр претпоставља да је узрок тога поклапања фреквенција инфразвука и алфа ритма великог мозга. Инфразвуци одређених фреквенција могу код човека изазвати осећај умора, нерасположење, морске болести, могу довести до губитка вида и чак до смрти: '...инфразвук фреквенције 7 херца смртоносан је за човека... њиме се може зауставити рад срца'.

Дакле, на мору се генеришу снажне инфразвучне осцилације снаге углавном шест херца, а већ седам херца смртоносно је за човека. Брод може бити погођен инфразвучним таласом на потпуно мирном делу мора, и ако је фреквенција од седам херца, смрт целе посаде наступа нагло и нема трагова због чега је дошло до престанка рада срца. При другим фреквенцијама могући су ефекти аналогни нападима лудила. Могућа је и механичка резонанца са трупом или једрима брода, па се касније на многим бродовима без посаде затичу поломљени јарболи, иако у тој области није било ветрова.

Ово објашњење са инфразвуком могло би да прође у случајевима где је пронађена мртва посада на несталим бродовима. Али, ово сигурно не може да се примени на нестале посаде, јер и да прихватимо чињеницу да их је инфразвук натерао да хитно напусте своје бродове, зашто није пронађено ниједно тело неког од чланова нестале посаде. Тешко је поверовати да их је тај исти инфразвук приковао на дно океана и не дозвољава им да испливају на површину!

Прочитајте ОВДЕ   какав се то снимак шири интернетом.

Извор: Курир/Conoplja. news

Бонус видео

 

Француска изгубила контролу над 800 насеља на својој територији, чак и над деловима Париза – Душан Гујаничић

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

Најновије вести - ПРАВДА

Urbancube