О дијалогу Београда и Приштине, како би он убудуће могао да изгледа, али и потезима ЕУ који су уздрмали не само Северну Македонију и Албанију, већ читав Западни Балкан, али и међународну заједницу, говорили су професор америчког Универзитета Џонс Хопкинс Едвард Џозеф и председник Фондације Маршалов план и бивши изасланик ЕУ за Косово Волфганг Петрич.
Како ће убудуће изгледати дијалог Београда и Приштине?
Џозеф: Мора да се сачека влада у Приштини јер је "у игри" потпуно нова политичка фигура - Аљбин Курти, кога до сада нисмо могли да видимо ни на Косову ни у региону, која је фокусирана на владавину права и борбу против корупције.
То ће, уједно дати и нову динамику разговорима, али би у исто време могао да промени и позицију актуелног председника Хашима Тачија. Очекујем промене у дијалогу, али у исто време не верујем да ће померити своје ставове када је реч о реципроцитету за који се залаже, али ни када је реч о размени територија.
Петрич: Дијалогу је потребан преображај. Пре свега, ту мислим на нову Европску комисију и новог шефа европске дипломатије, који ће вероватно имати своје идеје.
Такође, морамо да видимо на ком су становишту обе стране, и Београд и Приштина, где је застој, где има напретка а где га нема, и онда коначно рећи шта даље.
Да ли се назире решење косовског проблем?
Џозеф: Задовољан сам што је размена територија све мање могућа као решење, јер би то била катастрофа за обе стране, и за Србе и Албанце. Поједини лидери у региону, попут председника Северне Македоније, назвали су је "најглупљом идејом".
Мислим да би она имала негативне импликације за Србе, због чега су људи на КиМ с правом забринути за овај приступ. Србија треба да се према Косову односи са поштовање, и направи сталну, трајну везу. СПЦ би требало да сачува суверенитет над својим верским добрима, да и то буде сигнал за српску мањину која живи јужно од Ибра да је Србија стално присутна.
Србија треба да уче из прошлости. Реалност је да скорашња историја на КиМ није почела 1999. године, већ деценију пре са Милошевићем, са расељавањем, са наоружавањем Албанаца.... Обе стране морају да се суоче са тим стварима, и да не упиру прстом једна у другу. Дијалог је неопходно отворити.
Петрич: Европска унија (ЕУ) не треба да притиска ни у једном правцу већ треба да га, уз присуство и помоћ Уније, нађу Београд и Приштина. Уколико се две стране нађу компромис, сагласе се и одлуче нешто, онда је све могуће, укључујући и размену територија. Међутим, приступ да се само то посматра као решење је погрешан.
Треба се фокусирати на оно што је најбоље за грађане, а за њих је, према мом мишљењу, најбоље да се створи велика област где је могућа слободна трговина роба, добара и услуга. У том смислу, "Мали шенген" је добра идеја и када је реч о отварању граница и повезивању.
Међутим, демографски проблем је већи од било чега другог, пошто млади људи одлазе из региона јер не виде перспективу. То треба да буде заустављено.
После “вета” Француске за Северну македонију и Албанију, каква порука је упућена Западном Балкану?
Џозеф: Сложио бих се са оним што је Метју Палмер рекао, назвавши ово историјском грешком, јер оваква одлука то јесте. Потпуно лоша одлука Емануела Макрона да то уради.
Она је лоша у сваком случају, а нарочито у сличају Северне Македоније која је направила огромне искораке и ризичне, па и емотивне потезе за своје грађане.
Надам се да још постоји европска визија за Западни Балкан, а Макрон ће морати да преузме огромнну одговорност за негативан развој догађаја који се можда могу догодити у региону.
Петрич: Збуњен сам оваквом одлуком и тиме шта ће се даље дешавати. Све то ми изгледа као претварање, односно они (ЕУ) се претварају да желе Западни Балкан, а уствари неће. Исто је и када погледате реформску агенду на овим просторима, где се повремено земље претварају да желе реформе, а уствари их неће.
Мој предлог је да регион сам размисли шта жели, и шта земље појединачно, али и цео регион, могу да ураде за себе и како могу да се припреме и интегришу у ЕУ. Са друге стране, верујем и да ЕУ мора да изађе са идејом како да приђе региону.
Аустрија има добро искуство када је реч о економском простору, а суштина је у томе да земље које још нису спремне за Унију, или код којих ће процес потрајати, могу да користе економски простор и понашају се онако како би то радиле и као чланица ЕУ. Међутим, лоша ствар је рећи да је реч о "чекаоници" јер је то потпуно погрешна порука.
Вучић: “Мали Шенген” значајнији од повлачења признања Косова
"Мини шенген" није никаква замена за ЕУ , и лоше је на то гледати као на некакву замену за чланство. Ствар је добра, има потенцијал, и треба са њом нешто урадити. Мислим да би имала подршку свих оних који се залажу за бржи приступ Унији.
Регионалне везе и реформе треба брже градити и спороводити јер ће нас оне довести ближе ЕУ, јер ће се чланство свакако десити. Ако ЕУ неће да преговара са Северном Македонијим сада, зашто ова земља не би урадила оно што јој је свеједно потребно?
Имам сумње када је реч о актелном процесу преговарања за чланство. Он функционише када је реч о његовој техничкој страни, имате 35 поглавља, и зна се шта за свако треба да урадите. Ипак, треба испунити та поглавља "животом", односно спровести их.
Прочитајте ОВДЕ каква то уцена Србији стиже из Европе.
Извор: Блиц
