Најновије

ВИКИЛИКС ОТКРИО: Американци натерали Малдиве да признају тзв. Косово! За повлачење лобирао Срђа Поповић још 2009.

Малдиви су признали тзв. Косово 19. фебруара 2009. Према дописима амбасаде САД у овој земљи које је објавио Викиликс значајни удео у доношењу ове одлуке, имао је тадашњи амбасадор Роберт Блејк, (шест месеци након тога унапређен у помоћника државног секретара).

Срђа Поповић (Фото: Јутјуб)

Међутим, ни дипломатске активности САД нису остале без одговора друге стране. У преписци Блејка са тадашњом државном секретарком Хилари Клинтон, која је означена као поверљива, наводи се да је мање од месец дана од признања један од лидера Отпора, Срђа Поповић, од малдивског председника тражио повлачење признања.

О преписци од 8. јануара, са министром спољних послова Малдива, Ахмедом Шахидом, коју је Викиликс објавио, амбасадор Ричард Блејк обавестио је државну секретарку САД Хилари Клинтон већ наредног дана, наводећи да је апеловао на Малдиве да признају тзв. Косово.

Како пише Блејк, Шахид је изразио своју спремност да призна независност тзв. Косова, коју он види као неповратну, и позвао владу да призна тзв. Косово током председничке кампање.

“Подвукао је међутим, да он прво мора да убеди коалиционе партнере у влади да подрже његову позицију. Затражио је асистенцију амбасадора да подржи његову позицију.“

„Амбасадор САД се сагласио и чека предлоге Шахида коме да се обрати“, пише даље.

Амбасадор је на крају свог дописа Клинтоновој рекао да ће наставити да подстиче на признање тзв. Косова и да ће о томе наставити да извештава у посебном допису.

На захтев САД, способан Шахид обезбедио признање

У допису Клинтоновој од 6. фебруара 2009. под насловом „Малдиви изразили намеру да признају тзв. Косово“, Блејк наводи да је министар спољних послова Малдива, Шахид контактирао амбасадора САД 6. фебруара како би са њим поделио текст објаве МСП Малдива да је спремно да призна тзв. Косово у што ранијем року.

У коментару Блејк заслугу за одлуку Малдива да што пре призна тзв. Косово приписује „способном Шахиду“.

„Ова изјава о намерама је у потпуности дело способног Шахида, на наш захтев. Превладао је значајан скептицизам унутар кабинета. Једном када Малдиви званично признају тзв. Косово, амбасада препоручује да секретарка пошаље веома кратку ноту Шахиду и да му се захвали на његовом личном ангажовању“.

Шахид поново под истрагом због корупције?

Како ових дана преносе малдивски медији, посланик у парламенту Малдива, Мохамед Нашид Абдула поднео је захтев да се поново истраже наводи да је у признање тзв. Косова од стране Малдива била укључена корупција. Наиме, против тадашњег министра спољних послова, Ахмета Шахида, малдивска полиција је већ покретала истрагу још марта 2009. када се он теретио да је за признање тзв. Косова примио два милиона долара. Међутим, како стоји у захтеву Абдула ова „истрага није спроведена у потпуности“.

Абдула у захтеву тражи и да се поново размотри признање тзв. Косова и позвао да створе услови да се одлука донесе у складу са међународним стандардима преноси малдивски, Авас.

Срђа Поповић лобирао за повлачење признања

Месец дана касније, 6. марта, Шахид је контактирао амбасадора САД како би му саопштио да је одлука о признању тзв. Косова постала контроверзна у Влади Малдива, стоји у допису од 9. марта који је означен као поверљив.

„Шахид је известио да Србија интензивно лобира у Влади Малдива како би повукли признање Косова“, пише Блејк у свом допису.

Шахид је, према наводима Блејка, означио једног од главних лидера покрета Отпор као особу која „утиче на владу Малдива“, преко председника ове земље да повуку признање тзв. Косова.

„Шахид је саопштио да је представник Отпора, који има дугорочне везе са малдивском Демократском странком председника Нашида, разговарао директно са председником Нашидом у покушају да утиче на владу Малдива да повуче признање тзв. Косова. Шахид нам је рекао да су Срђа Поповић из Центра за примењене ненасилне акције и стратегије (ЦАНВАС) и други били у Малеу како би лично изнели став Србије.“

Амбасадор у овом допису наводи и то да је Шахид „потврдио да би захтев амбасаде за веома кратком захвалницом секретарке Клинтон у вези са признањем тзв. Косова било ’јачање морала’ за подржаваоце тзв. Косова у влади Малдива и да би помогло како би се одвратили покушаји да се повуче признање тзв. Косова“.

Амбасадор је затражио од Стејт департмента да проследи телеграм амбасади који би је даље проследила Влади Малдива у што хитнијем року.

Нова амбасадорка САД: Захтев за фондове за економску подршку Малдивима

Позиција Малдива према признању тзв. Косова наводи се у још једном допису од децембра 2009. нове амбасадорке Патриције Бутенис.

Она признање тзв. Косова наводи као једно од обећања које су Малдиви испунили САД.

Амбасадорка у овом допису, између осталог наводи:

„Председник Нашид је усмерио Малдиве према блиској повезаности са САД. Поред про-демократске оријентације и про-западних економских политика, Влада Малдива је испунила своја обећања САД-у по питању тешких политичких корака: Малдиви су објавили да намеравају да успоставе дипломатске везе са Израелом (иако то још нису учинили) и заузели позиције у Уједињеним нацијама које подржавају приоритете САД-а по питању признања тзв. Косова и људским правима у Ирану. Малдиви су такође заузели неке политички тешке ставове у вези са гласањем у УН-у“.

Допис Клинтонове о асистенцији САД за чланство Малдива у УНХЦР-у

Годину дана након што су Малдиви признали тзв. Косово (26. фебруар, 2010), у допису државне секретарке Хилари Клинтон означеном као тајни, амбасадор Малдива у Њујорку, Абдул Гхафор Мохмед на консултацијама у Вашингтону, дан пре него што ће предати акредитацију председнику САД (24.02.2010) изразио је надање да би Малдиви могли добити столицу у Савету за људска права ОУН (УНХЦР).

Део дописа који је означен као тајни, односи се управо на Савет за људска права ОУН. На овом делу састанка присуствовао је и тада већ бивши амбасадор САД у Малдивима Роберт Блејк, а у тренутку састанка помоћник државног секретара.

Блејк је понудио тиху подршку САД уколико би она била од помоћи; Гхафор је изразио захвалност и навео да ће Малдиви ту понуду највероватније прихватити.

„Међутим, мора да изгледа да Малдиви ово место заслужују сопственим залагањем. Као мала држава, Малдиви не могу да се супротстављају другим земљама, већ морају да заузимају принципијелне ставове (као што је, на пример, признање тзв. Косова)“, стоји у допису Клинтонове.

Поједини наводи о повлачењу признања ипак потврђени и из извора ван српске владе

Процес повлачења или суспензије одлука о признању тзв. Косова до разрешења дијалога између Београда и Приштине посебно је интензивиран након ступања Ивице Дачића на функцију министра спољних послова Србије. Док вести о таквим поступцима бројних земаља углавном долазе од Дачића лично, а увек их прати демант косовског министарства, у последње време појављују се и потврде навода о повлачењима признања.

Пре мање од две недеље, заменик Министра спољних послова Гане, Чарлс Овиреду потврдио је да је Гана повукла „брзоплето“ признање независности тзв. Косова.

Пре тога је косовски заменик премијера у оставци и бивши министар спољних послова, Енвер Хоџај, био први косовски званичник који је потврдио да је до сада 13 земаља повукло признање независности тзв. Косова, а да има информације да још 10 земаља може учинити исто. Он је за такав развој ситуације окривио тренутног косовског министра спољних послова, Беџета Пацолија, навевши да је томе сам допринео незнањем и недостатком стратегије.

Кампања повлачења признања Србије, како се често описује, придобила је пажњу међународних представника. Иако ретко коментаришу наводне одлуке појединих земаља да повуку или суспендују признање тзв. Косова, обустава српске „антикампање“, постала је ипак експлицитан захтев земаља квинте према Србије а који је, како сматрају, предуслов за наставак дијалога са Приштином.

Међутим, са српске стране неретко поручују да није фер да се од Србије тражи обустава кампање повлачења признања, што Србија види као начин да заштити своје националне интересе док, истовремено, земље попут САД, других западних земаља, али и исламских земаља, активно лобирају за признања независности тзв. Косова.

Управо је „агресивна кампања“ Србије против чланства тзв. Косова у међународним организацијама, конкретно ИНТЕРПОЛ-у, била образложење владе тзв. Косова да уведе 100 одсто таксе на увоз робе из Србије и Босне и Херцеговине, потез који је пре годину дана у потпуности блокирао дијалог.

Ипак, бивши амбасадор Велике Британије у Приштини, Рори О’Конел, потврдио је крајем 2018. да су неке земље заиста повукле признање тзв. Косова.

„Нажалост, неке земље повукле су признања тзв. Косова. Не мислимо да постоји разлог за то. Тзв. Косово испуњава све критеријуме да буде независна држава. Ми смо признали тзв. Косово као независну и суверену државу,“ била је његова изјава коју је пропратио демант косовског МСП.

„Ми смо у контакту са америчким државним секретаром са којим стално комуницирамо, као и са међународним партнерима, то апсолутно није тачно“, реаговао је саветник министра спољних послова тзв. Косова Јетљир Зиберај на тврдње О’Конела.

Признање тзв. Косова је до сада, према потврди из Београда, повукло или суспендовало 17 земаља, и то: Гана, Того, Централноафричка република, Република Палау, Мадагаскар, Соломонска острва, Лесото, Суринам, Гранада, Унија Комора, Бурунди, Комонвелт Доминика, Сао Томе и Принципе, Либерија, Гвинеја Бисао, Папуа Нова Гвинеја.

Прочитајте ОВДЕ да ли је на прагу расплет шпијунске афере која тресе Србију.

Извор: Косев

Бонус видео

 

Француска изгубила контролу над 800 насеља на својој територији, чак и над деловима Париза – Душан Гујаничић

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

Најновије вести - ПРАВДА

Urbancube