Најновије

ЗАПАД У НЕВЕРИЦИ: Русија не само да не пада него се у сваком погледу шири! Ово се догађа...

„Стручњаци“ грађевинске индустрије који годинама предвиђају неизбежну пропаст Русије занемарују чврсте доказе о њеном напретку попут инфраструктурних пројеката које Запад није у стању или не жели да предузме.

Путин (Фото: риа)

Пише: Небојша Малић за РТ

Покојни амерички сенатор Џон Мекејн једном је изјавио чувену реченицу да је Русија „бензинска пумпа маскирана у земљу“. 

Писац Роберт Сервис – аутор биографија Лењина, Стаљина и Троцког – изгледа да је поновио та осећања у свом последњем делу „Зима Кремља“ , објављеном прошлог месеца за које је добио позитвне критике главних западних мејнстрим медија попут  Financial Times-a.

Судећи према рецензијама, ова књига описује да је руска економија отприлике исте величине као и Холандија, да зависи од извоза нафте и гаса и да не производи много.

Томе би се могла супротставити чињеница да је руска економија заправо двоструко већа или би се могле понудити копије података о њеној текућој диверзификацији.

Проблематични трендови попут алкохолизма, криминала и демографског колапса углавном су заустављени или преокренути од деведесетих, када су се појавили као споредни ефекат предаторске приватизације – хваљене и подржаване од стране самих аналитичких центара који већ 20 година причају лажи о Путину.

По мишљењу западних стручњака, председник Владимир Путин је тај који успорава раст Русије усмеравањем новца у војску.

Осим што то није истина и што је војни буџет за 2018. годину смањен како би се више фокусирао на инфраструктуру.

У међувремену, руска војска није била ништа мање ефикасна – успех њене сиријске експедиције очигледан је пример, посебно за разлику од скупих, али неефикасних америчких интервенција.

Зима се на Западу обично повезује са мраком али ово годишње доба једноставно нема исту суморну конотацију у Русији. Уместо тога, Генерал Фрост је памти као савезника против Наполеона и Хитлера.

Како долази календарска зима, за Русију је то метафорично пролеће у погледу изградње. Док су јавни превоз и инфраструктура у Великој Британији и САД-у утихнули у складу са политикама штедње из претходне деценије, Москва је започела амбициозан план ширења подземне железнице.

Током протекле деценије, руска престоница је изградила преко 120 километара пруге за метро и 64 станице (средином 2018. године), у најамбициознијем програму ширења у 80-годишњој историји московског метроа. 

Московски метро је само почетак. Након што последња деоница савезне магистрале М11 буде завршена до краја 2019. године, било који Московљанин моћи ће да се вози 684 километра до Санкт Петербурга и да се диви центру Лакта. Тај небодер од 46 метара и 87 спратова, биће највиша зграда у Русији и Европи када буде завршен 2020. године.

Добре вести нису ограничене ни на Москву ни на Санкт Петербург. Крим је повезан са руским копном 2018. године  завршетком моста дужине 19 километара на аутопуту који је сада отворен и за аутомобиле и за теретна возила.

Са довршетком паралелног железничког моста, путнички возови требало би да почну да саобраћају почетком децембра, а теретни возови на пролеће. Ово ће бити велики корак у даљем интегрисању полуострва, које се одвојило од Украјине 2014. године, са остатком Русије.

САД и њени европски савезници навели су придруживање Крима као повод за наметање трговинских санкција Русији, у нади да ће они „изоловати“ Москву и сломити њену економију. Те наде су, међутим, више пута угашене јер су санкције подстакле раст домаће индустрије и пољопривреде.

Такође је подстакло Русију да потпише велики гасни споразум са Пекингом 2014. године и започне изградњу гасовода „Снага Сибира“ на Далеком истоку. Нафтовод дугачак 2.000 километара повезаће гасна поља Јакутије са Приморјем и Кином када се отвори почетком децембра, недељама пре планираног рока.

Још два гасовода – „Турски ток“ испод Црног мора и „Северни ток 2“ под Балтичким морем – такође су на путу да буду завршени до краја 2019.

Када постану оперативни, пружиће Москви поуздане путеве снабдевања Европе природним гасом, без потенцијалних опструкција од стране непријатељских влада – као што је то на пример био случај са Украјином 2009. године.

Кремљологисти који седе у кулама од слоноваче на Западу одбацују све те видљиве доказе о напретку и снази као пуки „површински сјај просперитета“, инсистирајући на томе да пронађу неку „основну слабост“ у срцу Русије. Ипак, последње две деценије су их непрестано демантовале.

Нова акција „Белих шлемова“ открива скандалозну заверу Запада у Сирији. Више о томе читајте ОВДЕ.

Извор: Webtribune.rs

 

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА