Најновије

Да ли нас 2020. године чека нова светска економска криза и шта би то могло да значи за Србију?

Актуелно успоравање европске и светске привреде пре би могло да доведе до рецесије и економских удара на појединачне земље, него до нове глобалне кризе попут оне хипотекарне из 2008. која је значајно оштетила готово сваки финансијски систем у свету.

Илустрација (Фото: pixabay. com)

Ипак, последице тренутних негативних кретања у привредама широм света никако не треба потцењивати, тим пре што су узроци, показало се, непредвидиве политичке одлуке у односима великих политичких и економских сила.

Нуријел Рубини, економиста који је међу првима најавио велику економску кризу 2008. године, ускоро долази у Београд, а његова главна тема управо ће бити геополитички ризици и могућност појаве нове глобалне кризе коју овај финансијски стручњак најављује за 2020, наводећи да прво треба очекивати америчку, а потом и глобалну рецесију. Аргументи су амерички трговински ратови с Кином и другим земљама, али и ограничавање миграција, страних улагања и трансфера технологије.

"Успоравање и рецесија"

Владимир Глигоров, економиста који је годинама сарадник Бечког Института за економске науке није песимиста у смислу да свету прети нова криза, али не спори ни да треба очекивати даље успоравање раста и вероватно рецесију.

"Могуће је да је оцена ризичности нешто повишена услед тога што је релативно скоро била озбиљна финансијска криза. Но, вероватно највише забрињава то што је успоравање раста привредних активности или чак њихов пад последица политичких одлука, пре свега америчке трговинске политике", упозорава Владимир Глигоров.

Он додаје да сада све зависи од тога како ће се разрешити политички спорови унутар земаља и регионалних организација, као што је ЕУ, али и унутар земаља, рецимо у САД.

"Но, како сада ствари стоје, криза није нарочито вероватна", оцењује Глигоров, уз напомену да, уколико би дошло до потребног споразума рецимо између Америке и Кине, као што се најављује, ствари би могле да се стабилизују и привредни опоравак би могао да се настави.

"Ризици и по Србију"

Милан Р. Ковачевић, консултант за страна улагања, каже за “Блиц Бизнис" да ризици свакако постоје, како по ЕУ тако и по Србију. 

Што се тиче шире слике, светска привреда већ неко време успорава, а посебно значајно за Србију могло би бити успоравање привредног раста у Европској унији, где ми пласирамо 60 одсто извоза. То би могло додатно да погорша наш спољнотрговински биланс, односно однос увоза и извоза, па самим тим да изазове и додатне проблеме, чиме бисмо били у опасности да настане криза слична оној 2008. године”, објашњава Ковачевић.

Он додаје да би мањак извоза могао да значи да стране инвестиције у Србији неће бити довољне да покрију разлику, већ ћемо морати да се задужујемо, а то изазива читав низ других последица.

Главни проблем Немачка

С друге стране, економиста Горан Николић мисли да избијање глобалне кризе није реално, иако, како наводи, имамо успоравање привреде у Еврозони, највеће успоравање немачке привреде још од 2009. године, а и процена ММФ-а за наредну годину је нешто нижа. Разлог за оптимизам, је како каже, велика спремност да се користе агресивни фискални и монетарни стимуланси.

"У најгорем сценарију очекујем да током 2020. године Еврозона буде у рецесији један или највише два квартала, а много реалније је да имамо успоравање привреде", оцењује Николић.

Он наводи да је главни проблем за Србију успоравање тражње из Немачке и других земаља са којима највише тргујемо.

"То ће нам донети мањи извоз, а наш дефицит платног биланса је у последње три године већ порастао са једне на три милијарде евра. Други фактор који нас погађа је прилив страних директних инвестиција, јер успоравање привреде смањиће страна улагања, а то је област где смо ми имали позитиван резултат последњих година”, закључује он.

Како је почела криза 2008.

Светска економска криза, коју су неки од милоште скраћено прозвали "СЕКА", погодила је пре 11 година финансијске системе широм света. Окидач за потпуни финансијски крах бројних банака, компанија, па и читавих држава, био је банкрот једног од највећих инвестиционих фондова на свету "Лиман брадерса”.

Пошто нису успеле да пронађу купца за посрнулог финансијског дива, чији је портфељ био тешко оптерећен ризичним потраживањима повезаним са другоразредним хипотекарним кредитима, америчке власти ускратиле су му помоћ и допустиле да пропадне.

У понедељак, 15. септембра 2008. године, у рано јутро по локалном времену, "Лиман Брадерс" запрепастио је свет и својих 25.000 запослених подневши захтев за стечајем са теретом дугова од чак 600 милијарди америчких долара. Био је то највећи стечај у америчкој историји.

Берзански индекс Дау Џонс пао је невероватних 500 бодова, највише од терористичких напада 11. септембра 2001. Шокирани брокери који су напуштали Волстрит носећи кутије са својим стварима постали су симбол кризе.

Почиње модернизација српског ваздухопловства, биће обновљена флота јуришника. Више о томе читајте ОВДЕ.

Извор: Блиц

Бонус видео

 

Истина о Мајском преврату и Црној руци - Историја Срба

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

Најновије вести - ПРАВДА