Био је 23. март 1959. године, када се у етеру најпре зачуло пуцкетање, а онда се убрзо јавио глас радијског водитеља и почело је емитовање: „Говорит Радио Свобода“.
Радијска емисија била је увод у хладни рат.
Радио-станицу финансирале су САД и први пут емитовале програм у тадашњи Совјетски Савез.
Међутим, мало је њих који знају да је емитовање почело из мирног шпанског, туристичког одмаралишта Платја де Палс, удаљеном стотинак километара источно од Барселоне, пише „Си-Ен-Ен Травел“.
Смештено на обали средоземног мора, са километарским пешчаним плажама, данас са беспрекорним голф-теренима и врхунским хотелима, тешко је замислити да је баш ово место више од пола века играло тако кључну улогу у хладноратовском пропагандном препуцавању.
Али баш на тој пешчаној плажи пронађена је савршена локација за једну од најмоћнијих радиодифузних станица на свету.
Средином педесетих година прошлог века и након готово две деценије међународне изолације Шпаније због фашистичке диктатуре Франциска Франка, све већа напетост због хладног рата била је добра подлога за зближавање Шпаније и САД.
У овом новом контексту хладног рата, Вашингтон се заинтересовао за Шпанију, због њене стратешке локације.
Генерал Франко, који је и сам крваво прогонио комунисте, радо се одазвао.
У споразуму који су потписале две државе, САД су од Шпаније добиле терене за подизање бројних база, па је и постављање Радио Слободе у Платја де Палсу било саставни део ове стратешке операције.
Од 1959. до 2006. године у песку је било постављено 13 џиновских антена, од којих је највиша била 168 метара — готово пола висине Ајфеловог торња.
Тајанствени свет изван ограде
Ово место погодовало је, не само због неограниченог простора километарских плажа, него и због техничких предности.
Наиме, антене су биле постављене уз обалу, а то је пружало директан и несметан приступ мору, што је било важно због феномена названог тропосферско ширење, које омогућује радио-таласима да несметано путују изнад површине воде.
Станица Палс била је део шире мреже радио станица „Радио Слободе“, чије је седиште било у Минхену. Садржај је продуциран и у Западној Немачкој, превођен на различите језике Совјетског Савеза, а затим би га слали у Платја де Палс, одакле би се емитовао према истоку.
У једном тренутку тамо је било запослено 120 људи, од којих највише Американаца и јако мало домаћих.
Међутим, пре пола века радио станица физички је била одсечена од околине и била је заправо тајанствени свет за оне изван ограде.
Подручје заштићене природе
Распадом Совјетског Савеза, објекат „Палс“ изгубио је сврху.
Радила је још и током 90-их година, а онда се станица коначно затворила 2001. године.
То је отворило јавну расправу о томе шта треба учинити са станицом.
Неки су предлагали да се претвори у музеј и да се сачува барем једна од антена као споменик, док су други хтели да се реше свега.
Победила је идеја рушења антена.
Пет година од последње емисије, 22. марта 2006. године, 13 челичних антена укупне тежине 700 тона истовремено је нестало контролисаним рушењем.
Када су антене нестале, терен на којем су некад стајале претворен је у подручје заштићене природе.
Каква пошиљка за руског цара Николаја је откривена у олупини брода, сазнајте ОВДЕ.
Извор: rs.sputniknews. com
