Најновије

ОВИ МОНАСИ СУ САЧУВАЛИ СРПСТВО: Док су Турци узимали данак, палили манастире и уништавали све српско, они у густој шуми живели 40 година!

Кад су Турци по Србији узимали данак, палили манстире и уништавали све што је српско, у густој шуми, у скиту Светог Ђорђа и манастиру Рача, монаси су преписивали црквене књиге. Рачанска преписивачка школа формирана је у другој половини 17. века и 1642. године појаљује се први рукопис Киријака Рачанина.

Манастир Рача (Фото: Јутјуб)

“Свака преписана књига одржавала је богослужење, а оно је одржавало српски народ на окупу. Рачани су први који преписују народним језиком, а Гаврил Стефановић Венцловић први је који разликује слова ч, ђ и ћ скоро сто година пре Вука Карадзића”, открива свештеник Слободан Јаковљевић, који је на Богословском факултету у Београду докторирао управо на теми Рачанска преписивачка школа.

Преписивачи су радили у манастирским келијама, за разлику од цариградских колега имали су само хартију и папир и све су обављали сами, а њихов рад био је надалеко познат и тражен, тако да се од продаје њихових књига финансирао манстир.

Недалеко од самог здања Раче, четрдесет минута хода уз истоимену речицу налази се скит Светог Ђорђа где су монаси такође радили. Народно предање каже да се ту преписивањем бавило на стотине монаха, али то наука није потврдила.

“Турски путописац Евлија Челебија записао је да се око 300 монаха скривених у густој шуми бавило преписивањем. Они су са српским народом живели ту око 40 година, радили су и стварали. Преко дана бавили су се сточарством и пољопривредом, а по ноћи уз светлост луча преписивали књиге”, прича мештанин Раче Благомир Ристић.

Њихов рад наставио се и након прве Велике сеобе Срба 1690. године, и још више се појачао. Рачански монаси напустили су манастир и основали преписивачку школу у Сент Андреји у којој су стасали неки од најбољих преписивача.

“Иако поједници никад нису ни били у мастиру Рача, нити у скиту Светог Ђорђа, они су себе називали Рачанима, јер је бити део ове преписивачке школе у то време представљало велику част. Она је представљала одредницу духовног и културног елитизма те епохе. Најпознтији након Киријика су Кипријан, Христофор, Јеротеј, Гаврил Стефановић Венцловић”, каже отац Слободан Јаковљевић.

Данас се дела Рачанске преписивачке школе налазе свуда сем у манстиру Рача, у манастирској ризници налазе се поједине копије.

Прочитајте ОВДЕ  чиме је то италијански историчар шокирао Србију.

Извор: Курир/РИНА

Бонус видео

Милан Видојевић - Живимо као робови дубоке државе и новог светског поретка!

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

Најновије вести - ПРАВДА

Urbancube