Најновије

ЕВРОПСКА ВРАТА НИСУ ЗАТВОРЕНА: Који су следећи изазови који чекају Србију на путу ка ЕУ?

Министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић изјавила је данас да не очекује да одлука Европског савета о одлагању давања датума за отпочињање приступних преговора Северној Македонији и Албанији ремети европски пут Србије.

ЕУ (Фото: ria.ru)

Јоксимовић је рекла да политика проширења има своје успоне и падове, али да "врата нису затворена", а посебно не Србији која је, како наводи, дубоко у приступном процесу.

- Ми смо земља која приступа, нисмо земља придруживања, јер када отворите преговоре ви постајете приступајућа земља. Према томе, ми не очекујемо да та одлука на озбиљнији начин утиче на наш европски пут - указала је Јоксимовић.

Како је навела, Србија има јасне критеријуме за приступне преговоре, као и преговарачки оквир. Јоксимовић је навела да се крајем новембра очекује и да државе чланице ЕУ добију неформални документ о спровођењу реформи у области владавине права у Србији на основу којег ће донети одлуку колико нових поглавља до краја године ће наша земља отворити.

Додаје да Србија има припремљене у целости четири преговарачке позиције, односно поглавља спремна за отварање и појашњава да одлука о томе да ли ће бити отворено једно, два или више поглавља зависи од процене држава чланица ЕУ колики је напредак постигнут. Поглавља које је Србија припремила су: поглавље 2 које се тиче слободе кретања радника, поглавље 4 које се тиче слободе кретања капитала, поглавље 14 - транспорт и поглавље 21 - трансевропске мреже.

У међувремену, како је навела министар, ради се и на новим преговарачким позицијама и сада се завршавају припреме за преговарачку позицију за поглавље 28, које се тиче заштите потрошача и јавног здравља, за поглавље 27 о животној средини и климатским променама, поглавље 10 - информационо друштво и медији и друга поглавља.

- Према томе, ми ни на који начин не успоравамо наше припреме и наш рад на реформама које треба да наставе наш европски пут - иако атмосфера за просирење није баш повољна - истакла је Јоксимовић.

Говорећи о одлагању давања датума за почетак преговора Северној Македонији и Албанији, Јоксимовић каже да се чуло доста различитих наратива и мишљења, попут оних да је то катастрофа или историјска грешка, али да она не би то тако драматично схватала. Како каже, на Савету ЕУ донета је одлука да се до Самита ЕУ - Западни Балкан, који ће бити одржан у мају 2020. године у Загребу, поново покрене питање почетка преговора са Северном Македонијом и Албанијом , као и да ће се тада видети и како ће државе чланице реаговати.

Подсетила је да је Србија 2013. године потписала Бриселски споразум, али да је тек у јуну 2013. године добила могућност да можда добије датум, па је тек у јануару 2014. отпочела званично преговоре, да би тек у децембру 2015. отворили прва поглавља. Србија је тада морала доста тешких услова да испуни и имала је толико одлагања, казала је министарка и додала да се тада нико није бавио Србијом и нико није говорио о историјским грешкама и о катастрофи у региону, иако је Србија најзначајнија земља региона по економији, величини и другим стварима.

Додаје и да се 1993. године, када је дошло до раздвајања тада Чехословачке на Чешку и Словачку, очекивало да ће оне врло брзо постати чланице ЕУ, а постале су тек 11 година након тога. Када је у питању опстанак политике проширења, Јоксимовић каже да је иста дебата која се води данас у ЕУ, вођена и пре 30 година, односно дебата да ли проширење или продубљење.

- То су фазе ЕУ, она је и направљена тако да функционише под сталним кризама - наводи Јоксимовић.

Упитана да прокоментарише изјаву француског председника Емануела Макрона да је ЕУ доживела мождани удар, Јоксимовић каже да је Макрон приликом посете Београду у јулу ове године на заједничкој конференцији за медије са председником Србије Александром Вучићем, по први пут казао да реформе унутар ЕУ јесу нужне, али да то не значи да кредибилан процес проширења не може да иде паралелно са њима. Министар сматра да је та порука сигнал односа према Србији и потврда разумевања да је Србија дубоко у процесу ЕУ, да смо важна држава и стратешки партнер ЕУ - што је и уговорно дефинисано.

Јоксимовић је, одговарајући на питање шта очекује од Савета министара општих послова ЕУ који ће се одржати 19. новембра, за који је Француска најавила да ће бити о реформи проширења, казала да би то значило "да је мрак најгушћи пред свитање, као и да се сви сада надамо да ће се све негативне приче разрешти у неком свитању, односно већ следеће године".

Појаснила је да свака идеја у ЕУ, без обзира од које државе чланице потекне, па и од тако велике и старе земље као што је Француска, мора да наиђе на консензус свих држава чланица, јер поента одлучивања и процеса доношења одлука у ЕУ јесте консензус - да се нађе најприхватљивији оквир против кога нико неће бити.

- Све идеје, све методологије, све идеје проширења морају да прођу озбиљну дебату међу свим државама чланицама и да онда постану део званичне политике, а до тада ми радимо наш посао - казала је она.

Јоксимовић је указала да смо досли у парадоксалну ситуацију да се сви искључиво баве тиме шта ће бити и шта би било када би било пре него што смо добили званичне идеје, а не бавимо се оним што је актуелност, што је наш европски пут и што су реформе, које Србија спроводи. Истиче да не жели да ико помисли да Србија сада користи ову ситуацију и као се радује што се закомпликовао процес проширења да би стагнирала у реформама.

- То ова Влада не ради, то је и председник у Женеви рекао - казала је Јоксимовић и додала да би требало да се баш данас у Охриду настави иницијатива мини Шенгена који је председник Србије започео са премијерима Северне Македоније и Албаније.

- Ми радимо и за наш европски пут и трудимо се да помогнемо свима другима у региону, али пре свега радимо за добробит наших грађана, и то је оно што је најважније - казала је министар.

Коментаришући интересовање и ангажман САД за политику проширења ЕУ, Јоксимовић је казала да ће Северна Македонија и Албанија, које имају евроатлантску компоненту, сигурно имати подршку на њиховом европском путу. Србија је војно неутрална, немамо аспирације ка чланству у НАТО, што и није предуслов за чланство у ЕУ, каже Јоксимовић и додаје да САД ипак препознају да је Србија објективно гледано носећа држава региона, као и да је и за САД и за ЕУ, јако важно да Србија остане на европском путу.

- То је и за нас врло важно, не заборавите највећи број инвестиција долази из земаља ЕУ, као и највеће донације, односно бесповратна средства, са дрзавама ЕУ највећи је и обим трговинске размене и то су важне чињенице које не треба да заборавимо - навела је Јоксимовић.

Јоксимовић је констатовала и да грађани радије желе, без обзира на постојање сумње у европски пут Србије, да им деца живе, раде и студирају баш у државама ЕУ. Желимо да нам омладина остаје у земљи и зато стварамо услове као у ЕУ, рекла је министар. Упитана шта очекује од председавања Хрватске ЕУ, што ће бити од 1. јануара 2020. године, Јоксимовић каже да сматра да је и њихов вишеструки интерес да се поставе као заинтересовани за процес проширења на Западном Балкану.

- Мислим да би им било паметно да то искористе у своју корист и корист региона и да се профилишу као неко ко не прави стално неке билатералне проблеме. Њихов интерес је да се баве овим питањем, као што је и наш интерес да се бавимо целим регионом - казала је Јоксимовић.

Поручила је да то раде озбиљне државе, и да они који тако не мисле могу да се затворе у своје мале светове, а ми желимо да сви напредујемо заједно.

Лицемерне реакције из Хрватске на спомен-плочу! Више о томе ОВДЕ.

Извор: Танјуг

Бонус видео

Иван Ивановић: "Вучић је велеиздајник који ради на стварању Велике Албаније"!

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

Најновије вести - ПРАВДА

Urbancube