Немачка канцеларка Ангела Меркел описала је састанак, коме је присуствовао и француски председник Емануел Макрон, као “веома користан”.
Лепе речи, међутим, нису могле да сакрију чињеницу да су Путин и Зеленски постигли минумум: до краја године уследиће нови покушај прекида ватре између сепаратистичких подручја под контролом Русије и украјинске војске. Осим тога, две стране договориле су размену заробљеника и успостављање нових прелаза на граници између окупираних подручја и територије коју контролише Кијев. Последња важна тачка преговора јесте договор о дефинисању још три дела границе за обострано повлачење трупа, али тек до краја марта следеће године.
Избори по руским правилима игре
Већи напредак у украјинском сукобу није био могућ, оцењују како посматрачи блиски Кремљу, тако и они критички настројени. Путин и његов тим отишли су на преговоре с предобрим картама. На другој страни је стајао украјински председник, кога ће оптужити за издају сопствене земље ако превише изађе у сусрет Русији. Путину је најважнији Споразум из Минска, од кога Русија, како је пре састанка више пута поновио, неће одступити ни милиметар. Самит у Паризу за њега је био прилика да то још једном потврди. У завршном саоопштењу је више пута указао на значај споразума.
Документ из Минска, потписан фебруара 2015. био је за тадашње украјинско руководство нека врста појаса за спасавање како би се спречила даља ескалација. Отпадничке области на истоку земље њиме стичу широку аутономију у границама Украјине. У тачки девет такође стоји да ће влада у Кијеву стећи војну контролу над тим подручјима тек када тамо буду одржани регионални избори. У Доњецку и Луганску би након тога главну реч и даље водили политичари под контролом Москве.
Стратешке предности са руског становишта су очигледне: примена Споразума из Минска омогућава Русији да чврсто утемељи отпадничке делове попут трна у украјинском месу.
Путинов нови почетак са Зеленским
Састанак показује да Путин у новом украјинском председнику види шансу за спровођење у дело својих циљева. Руска тактика би сада могла да се ограничи на спровођење споразума корак по корак, под њиховим условима и према сопственом тумачењу.
Независно од Путинове геополитичке стратегије, за народ на истоку Украјине то је шанса за прекид ватре и спречавање ескалације сукоба.
Све мање Руса за припајање украјинских подручја
У Русији одавно преовладава уверење да војни ангажман на страни народних република у Доњецку и Луганску доноси малу политичку корист. На унутрашњем плану пружање подршке тим областима више не пролази као доказ властите моћи. Анкета независног института “Левада” из Москве показује да је само четвртина Руса за припајање народних република Русији, у односу на 48 одсто, колико је тај проценат износио пре пет година.
Прочитајте ОВДЕ како се то обрукао Зеленски.
Извор: Блиц/ zeit. de
