Најновије

КАКО ЈЕ НАСТАЛА МАПА КОЈА ТВРДИ ДА ЈЕ СРБИЈА ТЕНКОВСКА ВЕЛЕСИЛА! Са колико заправо тенкова располажемо

Друштвене мреже лако усмере пажњу јавности на неку тему, а ових дана је популарна она по којој је Србија трећа у Европи по броју тенкова „на сто хиљада становника”. Лако је утврдити да је та мапа креирана још пре две године, дело је појединца из иностранства који ју је поставио у своје име, што је и нагласио. Неко је ових дана „ретвитовао” ову објаву, која се одмах проширила сајбер-простором, па је ова тема стигла и у медије.

Тенк (Фото: vs.rs)

Многи ће се запитати, не размишљајући о војним, политичким, географским и историјским разлозима, шта ће нам толики тенкови.

Аутор мапе је користио податке доступне на интернету „Global firepower” и „Wikipedia” и њиховим укрштањем дошао до „податка” с колико тенкова располаже која земља – на сто хиљада становника. Испало је, не улазећи у рачуницу аутора мапе, да је по том критеријуму Србија, са индексом 9,17, на трећем месту у Европи, иза Русије и Грчке. Министарство одбране није коментарисало ове наводе.

Нови поглед на сајт „Глобал фајерпауер” (Global firepower) открио нам је податак да Србија има 293 тенка. Међутим, већ годинама је познат податак да Војска Србије у активној употреби има 212 тенкова, док известан број ових средстава служи за обуку. Давно расходовани тенкови, од којих су многи продати као старо гвожђе „на килограм”, свакако не би требало да уђу у такве евиденције.

Од тенкова ВС у оперативној употреби готово 200 је типа М-84, а преостали су Т-72. Југословенске тенкове М-84, осим бивших република СФРЈ, користи и Кувајт. Тенкови Т-72 су совјетске (руске) производње, а Србија очекује и испоруку 30 ових тенкова из Русије, ако се превазиђу политички проблеми попут одлуке Румуније да спречи њихово допремање Дунавом.

Минулих година тенкисти ВС скренули су пажњу, како оних који се баве међудржавним односима, тако и колега из иностранства, прилично успешним наступима на тенковском биатлону у близини Москве.

После пада Берлинског зида дошло је до смањења војних снага у Европи, па су значајно редуковане и оклопне јединице. У међувремену, скоро све државе у нашем окружењу су ушле у НАТО, прилагодивши одбрамбене потенцијале политици колективне одбране.

Србија се, насупрот томе, декларисала као војно неутрална земља и може се ослањати само на своје снаге.

Међутим, и неке државе чланице алијансе одлучиле су да ојачају војску и то куповином тенкова. На пример, суседна Мађарска наручила је 44 нова тенка „леопард 2”, а одлучили су се и за набавку 12 половних тенкова истог типа. Такође, задржали су известан број тенкова Т-72, које користе још из времена док су били у Варшавском пакту.

Хрватска и даље користи југословенске тенкове М-84, а управо ових дана објављено је да своје оклопне снаге ојачавају транспортерима „бредли” америчке производње. Уосталом и САД су, као одговор на оно што сматрају руском претњом у Европи, на исток Старог континента допремиле своје тенкове „абрамс”.

Тенкови, иначе, спадају у наоружање које се користи деценијама, па су у многим земљама „заоставштина” из набавки из времена хладног рата. Њихово челично тело је, може се рећи, неуништиво, а многи подсистеми и електроника могу се модернизовати.

У том смислу, тенкови М-84 (иначе направљени по узору на и даље респектабилни Т-72) и даље су употребљиви.

Намера Министарства одбране и Војске Србије је да им се уграде електронски системи заштите, нова генерација експлозивно-реактивног оклопа, модернизована нишанска справа и уређаји за осматрање.

А реализација тог плана ће свакако бити важнија вест од тога колико имамо тенкова „на сто хиљада становника”.

 Шта кажу стручњаци о "пацки" САД Србији, прочитајте ОВДЕ.

Извор: politika.rs

 

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА