Тиму се само само недељу дана обратило много родитеља који сумњају да су им бебе отете из породилишта. Из документације која је доступна произлазе невероватне ствари, али се и понављају исти шаблони.
- Интересантно је да на једној спроводници посмртних остатака детета из Института за заштиту мајке и детета стоји немачки печат Еинсцхреибен (уписано) - каже проф. др Горан Белојевић, редовни професор Медицинског факултета у Београду.
Он је на челу експертског волонтерског тима лекара који проучавају случајеве несталих беба, а у својим редовима имају и једног психијатра у пензији и активног гинеколога.
- Све документе слажемо у електронску базу података. Са различитим случајевима смо се срели, а све их карактеришу аљкава документација и небрига. У једном случају имамо дете које је, према папирима, умрло пре него што је рођено. У другом испада да је оперисано после смрти! Већина новорођенчади је рођена жива и здрава, заплакала је, а онда, у року од осам сати, умрла од најневероватнијих болести. Рецимо, од сепсе, која се деси једној беби у милион случајева. Та дијагноза је малтене немогућа, ни ја ни колеге се нисмо са њом срели - каже др Белојевић.
Имали су и случај близанаца који су наводно умрли у исти минут, у 6.30, у размаку од једног дана, што се, како каже, такође граничи са немогућим. Другом пару близанаца су уписани у документацији различити родитељи. На једној листи пише да је дете спаљено. Према речима др Белојевића, болнице нису смеле да спаљују преминуле живорођене бебе, посебно не без дозволе родитеља. Како каже, најчешћа дијагноза за преминулу децу била је гушење, што је такође веома ретко у пракси ако се дете родило здраво.
- Нико не може да буде мртав а да нема његових земних остатака, а ни за једну бебу која се тражи ниједно гробље у земљи није потврдило да је код њих сахрањена. Сви ови родитељи кажу да болнице нису хтеле да им предају тела наводно преминуле деце, убеђујући их да је то пракса и да ће их они сахранити. То није била пракса и такве ствари су рађене само када је била у питању отмица деце - каже саговорник.
Др Белојевић је проучавао и статистику у вези са морталитетом новорођенчади од шездесетих година прошлог века наовамо и згрануо се кад је видео резултате. Каже, смртност је била на нивоу најнеразвијенијих афричких земаља, иако је бивша држава имала добру здравствену заштиту. То му је био индикатор да нешто није у реду.
- Све до 2001. године, смртност је била 30 беба на 1.000, после чега је пала на шест. Најгоре је било 1961. године, када је забележено чак 80 умрлих беба на 1.000.
Ови подаци указују на то да су масовно рађени фалсификати умрлица. У мрежу су били укључени руководећи кадрови у болницама (лекари, главне бабице) и матичним службама. Бабице су најчешће изводиле бебе у двориште ноћу и предавале их у руке новим родитељима. Деца би добијала папиролошки нови идентитет - каже саговорник.
Цена једне бебе из Србије данас је, према његовим изворима, од 10.000 до 50.000 евра. Она расте ако је беба бела, а родитељи плавокоси и високообразовани.
Доктор и сам жртва
Др Белојевић и сам сумња да је његова беба украдена, али о томе не жели да прича док не буде сигуран. Девојчица је рођена 1982. године, здрава, да би његовој супрузи ујутро рекли да је новорођенче мртво. Одмах су јој дали седатив и омамили је, што се дешавало код свих случајева отмица беба. Девојчица је уписана у књигу рођених, али никада у књигу умрлих.
Прочитајте ОВДЕ какав је то услов Русија поставила Хагу.
Извор: Информер
