Главна награда, за најбољи филм, припала је овогодишњем госту фестивала, редитељу Бобу Бајингтону, за остварење „Френсис Фергусон“.
Жири је радио у саставу Јелена Марковић, редитељка, Дарко Лунгулов, редитељ и Вук Ршумовић, сценариста и редитељ, као председавајући. По мишљењу жирија, у јакој конкуренцији Бајингтонов филм издвојио се као остварење блиско естетици европског независног и артхаус филма, са доста црнохуморног односа аутора према својим ликовима, али и самих ликова једних према другима унутар филмске приче. Све наведено, овом остварењу даје извесну ноту метафилмичности, врло оригиналне и посебне, каква се не виђа често.
Редитељ Боб Бајингтон, иако добитник неколико награда – међу којима је она са престижног фестивала у Локарну, и даље снима искључиво ван Холивуда и целу своју каријеру гради као независни аутор. Поред разговора са публиком који је одржан након пројекције његовог филма „Френсис Фергусон“, Бајингтон је одржао изузетно посећен и успешан мастер-клас „Од сценарија до екрана“, у оквиру којег је анализирао рад на сценарију, као и снимљене сцене и материјале из свог најновијег филма, а акценат је био на раду са глумцима. Учесници су могли да добију добар увид у то како је текло снимање, шта су биле редитељске интервенције на самом сету, шта су биле глумачке интервенције и који је финални резултат, сазнавши посредно и како је функционисала монтажа, када је конкретна сцена била у питању. Редитељ је претходног дана радио са четворо глумаца на једној сцени из свог новог филма, који је у фази писања сценарија, па су полазници мастер-класа могли да се упознају и са његовим приступом у раду са глумцима на читајућим пробама.
(Фото: Станислав Милојковић)
Један од филмова који је ове године оставио снажан утисак на публику, али и на жири, је „Гутање“ – узбудљива психолошка драма у режији Карла Мирабела-Дејвиса који је након пројекције путем Скајпа одговарао на питања публике.
Феномен америчког независног филма постоји онолико дуго колико постоји систем филмских студија, у којима се филм посматра, пре свега, као индустрија. Са широком употребом интернета и бројних онлајн платформи за финансирање продукција, дошло је до експанзије финансијске “независности” и самих филмских аутора, па је независна продукција постала врло релевантна у ширем контексту и нека врста офф продукције у односу на званични Холивуд. Програм овогодишњег ИндиеБелграде фестивала тематски је веома успешно успео да се приближи свим генерацијама публике, а у фокусу је посебно била млађа публика, не само тематски већ у самом редитељском приступу те повезивању филма са другим медијима, његовој екстензији на на социјалне мреже и интернет садржаје. У томе су најдиректнији били филмови „Наложене“ и „Адам“, али и документарац „Након свих тих дана“, те филмови „С.Г. као Гензбур“ и „Уметност самоодбране“. Фестивал нам је и ове године донео неке од најзанимљивијих прича са северноамеричког континента, проширујући свој приповедни наратив веома успешно и на Јужну Америку, остајући једини специјализован и релевантан фестивал за амерички независни филм у Србији и југоисточној Европи. Наша мисија остала је иста, да премијерно прикажемо најрелевантније „индие“ филмове, оно чега нема на домаћем репертоару биоскопа, и што врло тешко долази до фестивалског програма на нашим просторима.
Фестивал су подржали Секретаријат за културу града Београда, Амбасада САД у Београду и Министарство културе и информисања Републике Србије.
Уметнички директори ИндиеБелграде фестивала су Христина Хаџихаралабус и Радослав Павковић.
Прочитајте ОВДЕ какав је то протокол о сарадњи потписало Народно позориште и с ким.
Извор: Правда
