„Као да се поступак води на мађарском или француском, свака странка излаже па се даје прилика тумачу да преведе на босански језик", прича Един Хоџић, судија основног суда у Новом Пазару, како изгледа кад неко инсистира на преводу са српског.
Таквих је, додаје, мало, мада званичне статистике не постоје. Раније се дешавало да прекршајни поступци застаревају јер нема овлашћених судских тумача. Сада, када их има неколико, много мање људи тражи да им се суди на босанском – то би само повећало трошкове суђења које морају сносити ако буду осуђени.
Омладина на Јутјубу гледа садржаје из целог региона. Не дотиче их питање да ли се у Србији, Хрватској, БиХ и Црној Гори говори исти језик или су то четири језика.
Али зашто сам судија Хоџић не прогласи себе говорником и босанског језика па тако води поступак? „Имао бих право да водим поступак на босанском језику, али инсистирам да се поступак води на српском језику јер не желим да ме странке исправљају да сам неправилно изговорио неку реч на босанском." Тако, каже, чува достојанство суда.
Док у Србији, БиХ и Црној Гори готово да нема тумача за језике настале из српскохрватског, у Хрватској их има прегршт. У Загребу смо разговарали са правом полиглоткињом – овлашћена је да преводи македонски, хрватски, српски и босански.
„Црногорски не говорим", каже Споменка Демниева. Напросто, у Хрватској нема где да полаже испит па да научи и црногорски.
Прочитајте ОВДЕ како то Словенци и зашто пецкају Хрвате.
Извор: Дојче Веле на српском
