Најновије

НОВА "ЗЛАТНА ОПСЕСИЈА" ЛИДЕРА У ИСТОЧНОЈ ЕВРОПИ: Орбан је купио 2.300 полуга, Србија 9 тона, а две земље панично повлаче резерве из Лондона!

Нема сумње да је злато постало опсесија лидера земаља Источне Европе. Србија је недавно купила девет тона злата, Пољска је у своју земљу повратила 100 тона, а на повећању "кућних резерви злата" врло озбиљно раде, Мађаска, Словачка, Румунија и Турска.

Злато (Фото: Pixabay. com)

Србија данас има нешто више од 30 тона злата у вредности од 1,3 милијарду евра. До скора је имала 21 тону, а да Народна банка Србије треба да ради на повећању златних резерви више пута се могло чути из самог врха власти. Председник Александар Вучић јавно је говорио да више златних полуга значи и већу сигурност земље, а готово исте поруке слали су и лидери многих земља у региону.

Пољска је своје златне резерве нагло почела да увећава пре две године, а претходне недеље вратила је у своју земљу око 100 тона злата из Лондона из трезора Енглеске банке. Отприлике половина имовине Варшаве која је била у Великој Британији пребачена је назад у Народну банку Пољске. Гувернер Адам Глапински јавно је тих дана говорио да је "злато симбол снаге земље" и подсетио да је БДП Пољске недавно достигао максималну вредност од фантастичних 586 милијарди долара.

Ни премијер Мађарске Виктор Орбан не крије своје "златне" потезе. У марту ове године централна банка Мађарске наставила је да увећава своје златне резерве - у земљу је вратила три тоне злата из Лондона.

Претходно, крајем 2018. направила је преседан и своје резерве злата увећала за чак 10 пута, са 3,1 тону на 31,5 тона. Ова суседна земља купила је тада 2.300 златних полуга и била је то била прва њена куповина злата од 1986. године. Највеће резерве ови суседи су имали почетком седамдесетих година - 65 до 70 тона. Одлука о смањењу резерви донета је десет година касније када су резерве сведене на 10 тона, а потом на три.

Словачка: Притисак власти на централну банку

Бивши словачки премијер Роберт Фицо, који покушава да се врати на власт, позвао је парламент да примора централну банку те земље да осигура залиха злата које Словачка чува у Великој Британији.

“Понекад вас могу издати међународни партнери”, рекао је Фицо, подсетивши на пакт Француске, Велике Британије, Италије и Немачке из 1938. који је омогућио Адолфу Хитлеру да анектира комад тадашње Чехословачке.

Фицо није поменуо, али сигурно зна да је Банка Енглеске, због политичких разлика, недавно одбила да врати залихе злата Венецуеле.

Због политичких разлога, подсетимо, Централна банка Турске је током 2017. године повукла све златне резерве из америчких Федералних резерви. Одлука о повлачењу златних полуга је донета због погоршања односа Анкаре и Вашингтона по више регионалних и билатералних тема. У САД се чувало близу 28,7 тона турског драгоценог метала.

Злато које је повучено из САД је делимично враћено у Турску, док је остатак распоређен по Европи: у Централну банку Велике Британије и Банку за међународне обрачуне у Швајцарској.

Изузетак није ни Румунија која 65 одсто румунских резерви злата држи у иностранству. Румунски сенатори усвојили су почетком априла нацрт закона којим траже од Румунске националне банке да врати у земљу готово целокупно румунско злато које се чува Банци Енглеске.

Зашто је злато важно за државу?

Овај племенити метал служи као гаранција поверења у централну банку, нарочито у изазовним временима. Осим тога, на овај облик активе је теже утицати кроз политике каматних стопа различитих монетарних власти, док оно уобичајено служи као облик заштите од инфлације на дужи рок.

Поред тога, ниска корелација злата са традиционалним облицима активе у којима се држе девизне резерве, попут америчког долара, чини златол корисним у сврху додатне диверсификације портфеља.

Прочитајте ОВДЕ  шта је Додик одбрусио без устручавања.

Извор: Блиц

Бонус видео

Црна Гора у ШОКУ, ево шта је Мило тражио НАТО пакту! - Марко Милачић

 

 

 

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

Најновије вести - ПРАВДА

Urbancube