Најновије

ДА ЛИ ЋЕМО НАЈЗАД ДОБИТИ ОДГОВОР: Зашто Србија стаје са куповином оружја?!

Представници власти као логичну виде одлуку Србије да престане са набавком војног наоружања. Са друге стране, поједини аналитичари сматрају је очекиваном последицом притиска са Запада због масовне куповине руских производа.

Војска Србије (Фото: vs.rs)

"То је у складу са оним што је Србији потребно. А то је паметна одбрана, а не војници који у чизмама трче око казана са пасуљем", каже Драган Шормаз, шеф делегације Србије у Парламентарној скупштини НАТО савеза.

Александар Радић, војнополитички коментатор, сматра да су НАТО земље процениле да им је доста српских набавки са Истока.

“Постоји притисак са Запада, пре свега од Сједињених Америчких Држава и Европске уније, да се прекине сарадња са Русијом. У том контексту можемо да тумачимо да ће оно што је до сада купљено од Русије до даљег бити све што је набављено”, сматра Радић.

Ко је објавио одлуку?

Одлуку да ће Србија стати са куповином оружја саопштио је шеф државе Александар Вучић 3. децембра 2019, уочи службеног пута у Русију.

“Ићи ћемо на додатне реформе наше армије. Да је правимо још мобилнијом и бржом. То не значи куповину оружја, напротив”, рекао је Вучић.

Током сусрета Владимира Путина и Александра Вучића, руског и српског председника, у Сочију 4. децембра није разговарано о евентуалној испоруци руског противваздушног система С-400 Србији, изјавио је Јури Борисов, заменик премијера Русије.

"Све је могуће али, колико до сада знам, није било захтева за С-400", рекао је Борисов одговарајући на питања новинара.

Он је рекао да ће по захтеву српске стране Русија по договору испоручити одређене типове наоружања, као што су оклопна патролна и извиђачка возила.

"Знамо да САД желе да изврше притисак санкцијама због испоруке система Панцир али је потврђено да су их догађаји из 1999. (НАТО бомбардовање Србије) научили да морају да се бране", рекао је Борисов.

Поглед из САД

Према извештају Министарства одбране Сједињених Америчких Држава из маја ове године, Србија је сврстана међу земље Западног Балкана са најпропустљивијим окружењем када је реч о руском утицају.

Пре доласка на власт Српске напредне странке на челу са председником Александром Вучићем 2012. године билатералне везе Србије и Русије у војној области биле су на знатно нижем нивоу, наводи се у извештају.

Последња испорука технике био је долазак четири нова руска хеликоптера најновије генерације Ми-35М, у војним круговима названих ‘летеће тврђаве’, на аеродром у Батајници код Београда 2. децембра. Претходно су пар дана раније на исто место слетела два нова хеликоптера Ербас Х-145, од пет уговорених за војску 2016.

Александар Радић напомиње да је диверсификацијом набавки, у складу са прокламованом војном неутралношћу, Србија покушала да балансира али да је овим заокретом војска остала у незавидном положају.

“Покренута је модернизација али посао није завршен. Платили смо Русима али, са друге стране, нисмо формирали ескадрилу. Са само четири хеликоптера Ми-35М јако је тешко организовати обуку и одржавање. Новац је потрошен а пун ефекат улагања није остварен”, сматра Радић.

Према подацима из сектора одбране, у пројекту модернизације још 2016. Србија је закључно са 2020-ом уговорила велике набавке наоружања из Русије, Кине, Европске уније, и од домаћих произвођача вредне више од милијарду евра.

Један од главних циљева био је да се обнови војно ваздухопловство враћањем по једне ловачке и хеликоптерске ескадриле, главне јединице која се типично састоји од 12 до 24 летелице истог типа.

Крајем октобра српске власти потврдиле су да руски ракетни системи С-400 и Панцир, по први пут ван граница Русије, учествују на српско-руској војној вежби ’Словенски штит 2019’ у Србији.

Власт и нагађања о оружју

Метју Палмер, специјални представник америчког државног секретара за Западни Балкан, изразио је 2. новембра забринутост САД због присуства руске војне опреме у Србији.

"Постоји забринутост и због могућности да Србија набави специфичне руске системе. То би водило ризику да јој се уведу санкције због куповине руске војне опреме", рекао је Палмер у интервјуу македонској телевизији Алсат М.

Драган Шормаз, посланик владајуће Српске напредне странке, рекао је да не верује да Запад притиска Србију да престане са куповином руског оружја.

“Најаве по штампи да Србија купује неки систем који кошта шест пута више него што је наш војни буџет само говори колико је то бесмислена прича. То једноставно не може да се спроведе”, навео је Шормаз.

Србију је почетком 8. новембра посетио Томас Зарзецки, директор Радне групе Бироа за међународну безбедност и контролу наоружања у Стејт департменту која је задужена за увођење санкција према руском безбедносном сектору и фирмама, појединцима и државама које сарађују са војним и обавештајним секторима Руске Федерације.

Ивица Дачић, министар спољних послова, рекао је после састанка да је разговор био коректан и добар и да неће бити санкција. “Зарзецки је био задовољан оним што смо му рекли. Немамо шта да кријемо", изјавио је тада Дачић.

Критике издвајања за војни буџет

Фискални савет Србије саопштио је почетком новембра да је нови буџет за Министарство одбране мањи за око 10 милијарди динара (85 милиона евра) у односу на 2019. годину јер је смањен је са 103 милијарде (876 милиона евра) на 92,4 милијарде динара (786 милиона евра).

То независно тело 1. октобра у својој анализи ребаланса буџета за 2019. критиковало је одлуку државе да из вишка средстава од 50 милијарди динара 10 милијарди определи за опремању војске и полиције и оценило да су тиме улагања у ову област скоро четири пута већа него у земљама Централне и Источне Европе.

У претходне три године Војска Србије купила је из Русије пет хеликоптера Ми-17В-5, четири борбена хеликоптера Ми-35М, преузета је донација од шест ловаца МиГ-29, на ремонту су четири 29-ке које су донација Белорусије, за укупно 14 авиона тог типа договорено је одржавање и подршка, Специјална бригада од 1.500 припадника преоружана је на белгијске аутоматске пушке НАТО стандарда СЦАР-Л, од Ербаса је купљено пет хеликоптера Х-145М, док се очекује испорука једног руског противваздушног система Панцир-С1.

Део опреме стићи ће 2020. и 2021. године. Најсложенији од тих подухвата је модернизација МиГ-а 29 јер то је посао који ће захтевати још много времена као и набавку ракета ваздух-ваздух и нових компоненти које ће бити уграђене на те авионе.

"Део опреме стићи ће 2020. и 2021. године. Најсложенији од тих подухвата је модернизација МиГ-а 29 јер то је посао који ће захтевати још много времена као и набавку ракета ваздух-ваздух и нових компоненти које ће бити уграђене на те авионе”, каже Александар Радић.

Уз нове хеликоптере, број тих оперативних летелица у Ратном ваздухопловству сада је око 20 уколико се рачунају стари Ми-8 и француске ‘газеле’. У доба великих куповина из иностранства у наоружање Војске Србије из домаће производње уведени су и батерија од шест самоходних хаубица Нора Б-52 и шест оклопних транспортера ‘лазар 3’.

Драган Шормаз објашњава да се сада иде ка модерном одбрамбеном систему за 21. век.

“Ми немамо такве претње да бисмо имали огромну војску. Нама требају војници обучени за информатичке системе и високе технологије. Нама треба информативно-безбедносно врло способна војска”.

По његовом мишљењу, компаративне предности модерног српског система одбране су чувена Војномедицинска академија ВМА, чији стручњаци су по молби НАТО обучавали ирачке медицинаре, Центар атомско-биолошко-хемијске одбране АБХО у Крушевцу који је финансирала та алијанса, као и Војна академија у Београду.

Претходних година у више наврата за потребе војске најављиване су модернизације јуришног авиона ‘орао’, тенка М-84 и борбеног возила пешадије М-80, претварање самоходног противавионског оруђа ‘бор 3’ у командно извиђачко возило, као и покретање производње возила ‘милош’ и ‘лазар 3’ са америчким мотором.

Александар Радић закључује да све указује да ће се војна улагања одвијати у том правцу.

“То је само део листе пројеката који код куће треба да се реализују на бази савремених технологија из увоза. Разлика у будућности може да буде у томе да се неће купити готов производ у иностранству него онај који ће бити монтиран код нас”.

У Војсци Србије, како процењују стручњаци, 80 одсто наоружања и опреме је совјетске производње, као и већина борбених авиона преосталих из југословенског времена међу којима преовлађује МиГ-21.

Шта је Лазански открио у вези са производњом оружја сазнајте ОВДЕ!

Извор: Радио Слободна Европа

Бонус видео

Знате ли зашто нам гребу фреске и бришу натписе – Радован Дамјановић 

 

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

Најновије вести - ПРАВДА

Urbancube