Одувек је тврдио да нема новца, а у свом тестаменту је изјавио: „Оно што ја поседујем припада странци, колико год то да уопште има неку вредност.“ Истина је била знатно другачија, сада се тврди да је он сакупио лично богатство у имовини, уметности и готовини у вредности већој од 6 милијарди долара.
Када није планирао свој успон на власт у Немачкој и каснију европску доминацију, Хитлер је радио на невероватној лествици шема за зараду. Крио је новац прикупљен као прилог на скуповима, усмеравао милионе добијене продајом Мајн Каппфа и осигурао низ уговора о правима на своје фотографије.
Нисму само масе биле у незнању о његовом богатству, већ и пореска служба. До тренутка кад је постао канцелар, дуговао је три милиона долара пореза. Убрзо након тога тихо је одлучено да канцелари не морају да плаћају порез.
„Осец́ао је да је плаћање пореза испод његове части“, објаснио је Крис Витон, аутор књиге Хитлерова срец́а. „Волео је новац. Једноставно није био спреман да учини то. "
Британски ТВ документарац, "Лов за Хитлеровим несталим милионима", пита шта се десило са богатством. „већ у 1944. години, он има милијарде рајхсмарака. Данас је то много више милијарди евра. Од практично банкрота до милијарди за мање од деценије “, каже Витон.
Много новца је пребачено у имовину, Хитлер је потрошио еквивалент више од 200 милиона долара за реновирање свог сеоског одмаралишта Берхтесгаден, комплекс са 30 соба, препун перзијских ц́илима, таписерија и старих мајстора.
Годфри Баркер, историчар уметности, рекао је да му је Хитлерово поштовање за ликовну уметност помогло да скупи запањујућу личну колекцију вредну стотине милиона долара. "Хитлер, човек који је желео да влада светом, био је само лице за јавност", рекао је Баркер. „Приватно јебио нешто што мало људи изгледа разуме. Његов живот је било повезано са уметношц́у. Одржавао је вечере у Берхтесгадену на којима се слободно разговарало о уметности са гостујућим генералима, а ни реч о крви проливеној у логорима у кругу од 70 километара. Дахау, село јужно од Минхена, у којем је био један од најгрубијих концентрационих логора, било је место где је Хитлер смештао уметност.
Проценио је да 8.500 хиљхада слика из Хитрелове колекција бар 3.500 вреси милионе евра свака.
Нацисти су били познати по пљачкању уметности током тридесетих година прошлог века, али Витон је рекао да је био изненађен када је открио да то изгледа није био извор Хитлерове колекције. „Очекивао сам да ћу открити да је директно одговоран за пљачку и крађу слика које је желео за себе и нисам могао да нађем доказе за то. Нашао сам доказе да је он платио за њих - понекад по нижој цени, али никада слика није украдена“, рекао је он.
Готово да је Хитлер имао новац у рукама. Његов пријатељ Мак Аман, издавач Мајн Кампф-а, вратио је 10 посто ауторских хонорара на милионе примерака књиге, од којих је многе откупила немачка влада. Хитлер је такође примао милионе преко Хајнриха Хофмана, свог званичног фотографа још од 1920-их, који је дошао на идеју да лиценцира његов имиџ уз накнаду, укључујући и уплату за сваки печат који је ковала влада.
Према документима који су декласификовани деценијама касније, истрага ОСС-а, претходника ЦИА-е, пронашла је рачуне у вредности од преко 350 милиона долара у четрдесетим годинама прошлог века. Тај новац никада није нађен после рата.
Кенетх Јормарк, форензички рачуновођа са седиштем у Њујорку, каже да је то и даље мистерија. "Хитлерови банковни рачуни нису баш познати", рекао је. „Нема много информација тамо.“
Хитлерова сестра провела је последњих 12 година свог живота борећи се за приступ наследству. Право јој је додељено 1960. године, четири месеца пре него што је умрла, али наизглед није била свесна огромног богатства које је заташкавано.
Јормарк је рекао да постоје докази о рачунима у Швајцарској и Холандији, али никада нису исплаћени наследницима Хитлера. „Потенцијално би имали право да покушају да потраже део тих средстава“, рекао је. "Теоретски, банка је требала да покуша да пронађе правог власника."
Казао је да је вероватно да ће швајцарска влада до сада евидентирала непријављени новац на рачунима.
Хитлеров тестамент, који је написао у његовом бункеру мало пре него што се убио, открила је специјална јединица британске војске која говори немачки језик. Херман Ротман, немачко-јеврејски избеглица, који је побегао у Британију и пријавио се да се придружи војсци са 18 година, био је тамо када је један од Хитлерових прес секретара ухапшен.
У нараменицама униформе је крио документ који је био Хитлеров тестамент. Слика скромног човека како је Фирер себе преставио била је све само не истинита, иако његове милијарде никада нису до краја пронађене.
Извор: Курир/Daily Beast
