Најновије

ПУТИН СПРЕМИО ПЛАН: Глобално загревање ће уништити планету, али Русија постаје господар света!

И научници и политички лидери дубоко су забринути због опасности које предстоје за живот на Земљи. Међутим, сви се другачије сналазе у дешавањима. Свака криза је прилика, верују они, и за Русију климатска криза представља златну прилику.

Владимир Путин (Фото: Kremlin.ru)

Пре деценију, геолози су проценили да је 30 процената светских резерви природног гаса и 13 процената нафтних лежишта заробљено испод ледених арктичких кругова, заједно са ретким минералима и другим вредним ресурсима.

Како растућа температура топи ледене санте, не само да ће ти ресурси постати доступни, већ, како је у мају рекао амерички државни секретар Мајк Помпео, “Стално смањење морског леда отвара нове пролазе и нове могућности за трговину”.

То би потенцијално могло да смањи време потребно за путовање између Азије и Запада за чак 20 дана. Арктичке морске стазе могле би постати Суецки и Панамски канал 21. века.

Извештај УН-овог комитета за 2014. годину утврдио је да се око 80 процената светске трговине обавља поморским бродарством, те да Суецки канал остаје главна поморска комерцијална рута између Европе и источне Азије.

Међутим, раширена употреба североисточне руте у Арктичком океану за бродарство смањиће удаљеност између Европе и Далеког Истока за једну трећину.

Штавише, северозападна рута у Арктичком океану скратиће удаљеност између Азије и Северне Америке за скоро 20 процената, стварајући алтернативу Панамском каналу. Примарни корисници овог развоја биће земље са лукама на Северном и Балтичком мору – нарочито Русија.

Отапање арктичких ледених санти ће све више отворити комерцијалне руте од северне руске обале до источне Азије, са великим импликацијама на глобалну трговину.

Лако је замислити да се велики део кинеског извоза у Европу испоручује преко Русије. Ово би такође олакшало Русији да испоручи сопствену робу, дајући предност Москви над западним конкурентима.

Ледене санте се заиста топе. Прошлог маја у Арктичком океану су измерене температуре од 29 степени Целзијуса, 17 степени више од летњег просека у тој регији. Јун 2019. је био најтоплији месец од када је почело мерење температура 1880. године, пре него што је стигао јул и оборио тај рекорд, тако да је тренд јасан: Земљина клима се мења најбржим темпом икада.

Чак и ако би свака земља света направила потпуни прелазак на обновљиве изворе енергије, ипак би дошло до пораста температуре од 1,5 степени. У светлу тога, многи истраживачи верују да ће до 2024. године смањење количине леда у Арктичком океану омогућити слободно кретање бродова који носе само лагану опрему за ломљење леда.

Делује да сви бахато гледају како се лед топи. Заједно са све већим војним присуством у региону Сједињених Држава, Канаде и Француске, чак се и Кинези надају да ће успети да стану ногом на врата Арктика.

Они су веома заинтересовани за нове могућности, које би могле да отворе нове трговинске и транспортне руте до европских тржишта. То ће имати велике последице на глобалну трговину; трошкови превоза биће смањени и повећаће се доступност – а самим тим и конкурентност – производа из Кине.

Русија, са Северним полом у свом дворишту, ради на реализацији таквог глобалног трговинског сценарија упоредо са Кинезима, а у неким случајевима и у сарадњи са њима.

Године 2017. руски танкер је први пут прошао кроз Арктички океан, без потребе за ледоломцима. Русија је већ појачала своје цивилно присуство у региону, а њено војно присуство достигло је ниво који није виђен од времена хладног рата.

Војне базе напуштене након распада Совјетског Савеза обновљене су и поново постављене; према руском министарству одбране, на том подручју је изграђено 475 нових војних објеката од 2012.

Недавно је основана нова поларна бригада, а прошлог априла лист Известиа је пренео да ће до краја 2020. најнапреднији руски систем противваздушне одбране, ракетни систем С-400, бити распоређен и дуж обала Арктичког океана и на бројним острвима у региону.

У априлу, месец дана пре сазивања Арктичког савета, у Санкт Петербургу се одржао Међународни арктички форум. На том догађају, руски председник Владимир Путин најавио је нову стратегију за развој региона.

Већ ове године, он је најавио постављање три ледоломца на нуклеарни погон. Према званичним изворима у Москви, онима који инвестирају у том подручју биће понуђене пореске олакшице.

Све је ово део шире руске шеме која је осмишљена да изазове глобалну трговинску мапу, јер је она направљена политичким одлукама Запада, а на челу Сједињених Држава.

Путин нема количину ресурса коју поседује његова суседска суперсила на истоку, али ствари се мењају. Поред нових трговинских праваца који би се могли отворити, Русија ће такође имати и других користи од загревања планете: приступачности земљишту за пољопривредну производњу.

Извештај УН-а за храну и пољопривреду за 2018. годину утврдио је да би пољопривредна производња у западној Европи до 2050. године могла да се смањи за 2,9 процената, а у Индији за 2,6 процената у односу на ниво из 2018. године. Истовремено, очекује се да пораст температура повећа пољопривредну производњу у Русији за 0,9 одсто.

У умереним земљама попут Русије и регионима у којима се налази већина развијених земаља, топлије време може имати позитиван утицај на приносе усева.

Ризик у концентрацији пољопривреде је што главни извозници могу храну и пољопривреду користити као политичко и стратешко средство у политичким сукобима и трговинским ратовима.

Ипак, није све тако сјајно за Русију.Она заправо постаје топлија 2,5 пута брже од светског просека – што, наравно, повлачи за собом бројне недостатке.

Извештај руског Министарства природних ресурса и животне средине за 2018. годину каже да се та земља суочава са “климатском апокалипсом“. Већ је приметан пораст броја пожара, олуја, суше и поплава у већем делу земље.

Али свакако не можемо занемарити да ће глобално загревање довести до многих промена у светској трговини.

И како сада ствари делују, врло је могуће да ће Путин успети да претвори Русију у велесилу само продајом пшенице, а да чак и не мора да прибегава војној сили.

Прочитајте ОВДЕ зашто НАТО посматра Кину као глобалну претњу.

Извор: Курир/checkpointasia. net 

Бонус видео

OВОМ ЧОВЕКУ ЈЕ ДОСТА ДА ГА ДРЖАВА ПЉАЧКА: Нерегистрованим аутом удара на систем

 

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

Најновије вести - ПРАВДА

Urbancube