Најновије

ОВО НИЈЕ ЖИВОТ, НИЈЕ НИ СМРТ: Најсмртоноснија катастрофа коју је човек изазвао није Чернобиљ већ Бопал, а језиве последице осећају се...

Становници четврти ЈП Нагар, у предграђу Бопала у Индији, не могу да побегну од духова прошлости који их прогоне. Свега неколико метара дели их од хемијске фабрике која је експлодирала непосредног после поноћи другог децембра 1984. и заувек затровала њихов живот. Црне рушевине "Јунион карбида" и даље стоје нетакнута иза фабричког зида.

Гас маска (Фото: pixabay. com)

У највећој индустријској катастрофи на свету 40 тона токсичног метил изоцијаната испуштено је у ваздух, одмах усмртивши 3.000 људи и осудивши још хиљаде на будућност коју ће обележити бол, рак, мртворођене бебе, плућне и срчане болести и смрт људи у окружењу.

- Било би боље да се деси нова експлозија гаса која ће нас све убити и ослободити ових мука - каже Омвати Јадав (67), која може да види фабрику с крова своје малене једнособне камене куће.

- Тридесет пет година смо патили због тога, нека се најзад заврши. Ово није живот, ово није смрт, ми смо на ужасном месту негде између - узвикује док јој тело дрхти од плача.

Њен супруг Пана Лал Јадав (70) који је радио у фабрици, показује на црне мрље и чворове по читавом телу.

- Отров је још у мом телу. Овде видите како излази - каже он.

Ове недеље навршава се 35. годишњица катастрофе у фабрици "Јунион карбид", али неправда коју су доживели становници Бопала и даље је огромна и неумољива.

Званични подаци о жртвама су спорни, али процењује се да је око 570.000 људи отровано те ноћи, а да је више од 20.000 људи умрло од болести повезаних с катастрофом. Нико из фабрике никада није одговарао због тешког немара који је довео до експлозије гаса, иако је подигнуто неколико оптужница против њих у Индији. План за уклањање хемијског отпада који је бачен још пре експлозије, никада није направљен.

Студије активиста показују да токсични отпад, који садржи шест органских загађивача које је УН забранила због високе токсичности и штетног утицаја на околину и људско здравље, захвата 42 области у Бопалу и да се и даље шири. Обалама језера, у које је фабрика бацала хемикалије, деца и дивље свиње трчкарају.

Званичници одавно оспоравају штетан утицај отпада и оптужују активисте да су све измислии да би изнудили финансирање добротворних организација. Међутим С.Р. Моханти, главни секретар министарства енергетике изјавио је за “Гардијан” да су најзад направљени планови за израду процене токсичности у наредних неколико месеци.

“Гардијан” такође открива улогу коју је одиграла америчка влада и коју и даље игра у опструкцији задовољења правде жртава у Бопалу како би заштитила америчке корпоративне гиганте "Јунион Карбид" и његовог садашњег власника "Доу кемикалс".

Онима који нису одмах умрли у експлозији, Дамоклов мач виси над главом. Најновији подаци показују да је и после тридесет година стопа смртности међу људима који су били изложени гасу и даље 28 одсто већа од просечне. Они су изложени двоструко већем ризику од смрти узроковане раком, болестима плућа и туберкулозе, три пута већој опасности од смрти услед болести бубрега и 63 одсто већем ризику од болести.

Подаци такође показују да је експлозија имала посебно штетан утицај на жене, чак и бебе женског пола од годину дана, те да је узроковала високу стопу неплодности, мртво рођених беба, побачаја, преурањене менопаузе.

Међутим, оно што највише мучи становнике Бопала јесу последице по другу и трећу генерацију, као и још нерођену децу. У Дечјем центру “Чингари”, намењеном рехабилитацији деце рођене с хендикепом као последицом катастрофе регистровано је више од 1.000 деце с церебралном парализом, мишићном дистрофијом, аутизмом, интелектуалним поремећајима и озбиљним проблемима с учењем.

- То је ужасна заоставштина Бопала: све су то деца чији су родитељи, па чак и бабе и деде, те ноћи били у контакту с гасом - каже Рашида Би, оснивач центра.

Америчка влада је током 30 година више пута интервенисала да заштити "Јунион карбид", а недавно и "Доу кемикалс" легалне одговорности, откривају документи у која је “Гардијан” имао увид.

Објављени имејлови откривају да су 2003, када је Индија затражила изручење из САД главног извршног директора Ворена Андерсона како би му се судило, државни секретар Колин Пауел и још неке личности из Стејт дипартмента указивали на “значај тог питања за америчку пословну заједницу”, па су се званичници "Јунион Карбида" састали са званичницима америчког Стејт дипартмента, након чега је захтев за изручење одбијен.

Поверљиви имејлови, које је објавио Викиликс, откривају да се 2010, када је индијска влада покренула питање нагодбе за одштету жртвама из Бопала, Роберт Хорматс, који за време власти Барака Обаме био државни секретар за економски развој, енергију и околину, састао с министром у индијској влади Монтеком Алувалијом како би му пренео проуку да би “отварање питање нагодбе оставило заиста лош утисак”.

Документи Стејт дипартмента такође откривају да се Обама приликом посете Индији намерно није састао с невладиним организацијама које се баве Бопалом из страха од "подгревања" проблема и да је главни циљ посете био да нагласи “подршку пословању компаније 'Доу кемикал' у Индији”.

Интервенције америчке владе и данас трају. Између 2014. и 2019. америчко министарство правосуђа шест пута једноставно није проследило позиве компанији "Доу кемикал" да се појaви пре судом у Бопалу под оптужбом за пружање заштите бегунцу и својој ћерка-фирми "Јунион карбид".

Прочитајте ОВДЕ  зашто су Амери сада у шоку.

Извор: Блиц/Гвардијан

Бонус видео

Срђан Ного: Иза свега стоји Сорош, ево шта чека Вучића! 

 

 

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

Најновије вести - ПРАВДА

Urbancube