Најновије

Најсрећнија, најслободнија и најсигурнија земља на свету! Свако би у њој волео да живи

Британски лист Гардијан започео је с објавом серијала чланака под насловом "Апсајд" чије ће теме бити, укратко, о свему што је на свету добро, похвално и улива наду у бољу будућност. Стога је сасвим природно било да међу првим текстовима у серији буде онај о Финској. Репортажу из једне од најуређенијих и по готово свим параметрима најбољих и најуспешнијих држава на свету написао је Јон Хенлеy. Текст почиње с глади која је пре 150 година погодила велики део Европе. Међу њима и један прилично заостали део тадашње царске Русије, Финску, у којој је од глади умрло више од 10 посто популације - око 250.000 људи.

Финска (Фото: Јутјуб)

Прошле године, на стоту годишњицу државности, Финска је према меродавним међународним телима и показатељима била оцењена као најстабилнија, најсигурнија и најбоље управљана, вођена држава на свету. Уз то је била и трећа најбогатија, трећа најмање корумпирана, друга најпрогресивнија у друштвеним питањима и трећа најправеднија кад је у питању социјални статус грађана.

Финско правосуђе сматра се најнезависнијим на свету, полиција ужива највише поверење грађана, банке су најстабилније, финске компаније друге по степену етичности, избори у држави други најслободнији на свету, а грађани Финске уживају у највишем степену личних слобода, права избора и опште добробити.

Ако сте мислили да је то крај - није. Око 5,5 милиона становника Финске ужива у трећој највећој једнакости међу половима и петој најнижој разлици у приходима међу грађанима, то јест неједнакости у богатству. Бебе у Финској најмање пате од премале тежине, деца су најсигурнија, а тинејџери су други на свету у читању. Тек трећи у природним наукама, шали се Хенлеy.

Да би проверио која је то тајна финског успеха аутор је разговарао с низом саговорника из државе "хиљаду језера". Почео је у Хелсинкију с Бенгтом Холмстромом, добитником Нобелове награде за економију који је познат по томе да није склон великим речима. Па ипак, ни он не бежи од великог напретка у задњих век и по.

- Ако погледате где смо били онда и где смо сада, мислим да апсолутно можемо говорити о финском чуду. А како се то догодило? Е, то је добро питање.

Наравно, треба бити опрезан кад се тражи такозвана "формула за успех". У свету не постоје две исте државе, чије су околности, историја и људи идентични. Па тако ни оно што је успело у Финској не би нужно успело у некој другој држави. Штавише, с обзиром на нешто дужи опоравак из рецентне глобалне рецесије, на незапосленост од 8 посто и све већу подршку популистичкој и националистичкој странци (20 посто), многи Финци ће рећи да им држава више није онаква као што је била пре.

Но, ако мало (не)оправданог гунђања оставимо по страни, одговори на питање шта Финску чини успешном прилично су занимљиви. Нарочито ако питање поставите, између осталих, економисти, филозофу, социологу и бившој председници државе.

- Ми живимо у хладном, оштром и забаченом подручју. Свака особа мора напорно радити за себе. Али то често није довољно, требате помоћи и својим суседима - прича Тарја Халонен која је била председница Финске између 2000. и 2012. године.

Да су географски положај и оштра клима међу кључним факторима који су обликовали Финску и Финце, сматра и бивши амерички амбасадор у Хелсинкију, Брус Орек (њему се, успут буди речено, Финска толико свидела да је након завршетка мандата остао да живи у Хелсинкију).

То је био изразит, дугорочан утицај. Због тога су Финци самостални, држе до приватности, али истовремено зависе о врло кооперативном друштву у којем правила пуно значе. То је културолошка ствар, али је постала део националне "хемије".

Финци би то описали речју "сису" - нека врста храброг, непоколебљивог устрајања без обзира на последице. То је и међу главним разлозима зашто је током 1939. и 1940. њихова војска од 350.000 људи у два наврата одбила нападе троструко већих совјетских снага и притом им задала пет пута веће губитке него што су сами претрпели. Но, постоји и друга реч - "талкоо".

- То значи радити заједно, колективно, за специфичан циљ. Спремити жетву, припремити дрва, скупити новац. Све је ствар сарадње. Сви заједно и једнако - каже награђивана списатељица и ауторка историјских романа Сирпа Кахконен.

Кооперација и релативна једнакост чести су мотив. Након што је 600 година провела под шведском власти па још сто под руском, Финска је била "уопштено и демократски сиромашна".

- Није било кметова, али ни изразито богате аристократије. Друштво није било хијерархијски устројено - објашњава Кахконен.

- Разлике између друштвених класа у Финској су биле мање него што је то уобичајено, и то давно пре него што смо стекли независност. Чак је и индустријска револуција овде била скромна. Није било Ротшилда, није било Фордова, чак ни династије као што су Валенбергови у Шведској - објашњава социолог Рита Јалиноја.

То је видљиво чак и у данашњем чистом, функционалном и наочиглед просперитетном Хелсинкију:

- Могли бисте ходати улицом раме уз раме покрај најбогатијег човека у граду, а да то не бисте знали - каже Орек, док Халонен додаје: - Овде не гледате на људе с висока, нити се гледате у вис. Гледате људе као своје једнаке.

Тренутно најуспешнија финска компанија је Суперсел, студио за производњу видео игара из којег је изашао и популарни “Клеш ов Кланс”. Само током 2016. године Суперсел је платио више од 800 милиона евра у порезима, а притом је запошљавао чак седам од десет Финаца с највећим примањима у држави. Ова седморка, заједно с остатком од 10.000 грађана с највећим платама, сваке године на Дан независности осване на листи која приказује колико су пореза платили. У Финској велику пажњу придају дужностима грађана, али и транспарентности.

И за успех бесплатног образовног система, чији су темељи постављени још 1866., давно пре стицања државне независности, корене ваља тражити у егалитарном друштву, тврди социолог Јалиноја.

- Образовање је било кључ нашег напретка, додаје.

И не само то, напоменуће филозоф и професор емеритус Илка Нинилуото: - Цела наша држава је социјални конструкт који су створили универзитетски професори.

- Академици који су стали на чело националног покрета формирали су Финску као нацију, њен језик, њену историју, књижевност, музику, симболе, фолклор. Вођа нашег националног покрета био је професор филозофије, каже Нинилуото, алудирајући на својеврсног "оца нације" Адолфа Ивара Арвидсона.

Од стицања независности, готово трећина финских државних званичника долазила је из редова универзитетских професора, укључујући и половину премијера из најранијег раздобља државности:

- Они су обликовали Финску као земљу какву данас познајемо. Али оно што је кључно, они су такође створили поверење у социјалну мобилност и донели стварну веру у образовање. То су нам оставили у наслеђе, закључује Нинилуото.

Један од кључних разлога због којих су Финску одувек уврштавали међу оне с највишом стопом писмености је и један декрет из 19. века према коме није било могуће склопити брак у Лутеранској цркви ако и будући муж и будућа жена нису пре тога прошли тест читања.

- Прилично снажан подстрек да научите читање, зар не?, примећује бивша председница Халонен.

Финска је такође била међу пионирима полне равноправности. Жене су се онде већ 1906. кандидовале на изборима, а сачињавале су готово 10 посто сазива првог парламента (данас у парламенту седи 42 посто заступница). На универзитетима је 1930. године међу уписанима било 30 посто студенткиња.

- Жене у Финској своја су права схватиле озбиљно, а мушкарци су то прихватили, каже Халонен.
Равноправност полова такође је само део укупне слике. Финска је такође имала среће да су имали мудре ратне и поратне лидере, инсистира Холмстром.

 - Они су размишљали о добробити државе и доносили велике, смислене одлуке. Притом су имали консензуалну подршку јер су сви знали да се боримо за наш опстанак. 

Те одлуке доносиле су различите коалиционе владе, углавном по питању великих индустријских и инфраструктурних пројеката који су у каснијим годинама вишеструко исплатили уложено. Данашња модерна Финска, пријатељски настројена према хајтек индустрији и старт-аповима "рођена" је из рекордног инвестирања у развој и истраживање током 90-их година, на које се тада трошило око 4 посто БДП-а.

Финска је стално бележила стабилни раст -  кроз рат, кроз колапс Совјетског Савеза и дубоку рецесију '90-их година - те је у протеклом веку њихова привреда је расла по стопи с којом се може мерити само раст Јапана. То је и подстакло поверење у државне институције.

Људи овде константно критикују владу, често из врло добрих разлога. Али у основи јој верују - сматра Кахконен.

Након свега написаног Хенлеy закључује да је "магична формула успеха" Финске скуп више фактора: Самопоуздања, сарадње, једнакости, поштовања за образовање и образоване, поверења. Заправо се све своди на другачији квалитет односа, својеврсне нордијске теорије љубави која је у мањем облику пристуна и у Норвешкој, Шведској и Данској, објашњава финска новинарка Ану Партанен која тренутно живи у Њујорку.

- На породичном планује то свест да односи могу заиста процветати само између појединаца - родитеља, деце, брачних другова - који су једнаки и независни. У друштву то значи да су избори политика вођени тиме да осигурају највећи ниво независности, слободе и прилике за свакога.

Упознајте ОВДЕ најлепше село на свету.

Извор: The Guardian, Jutarnji list

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

Бонус видео

Финска је проглашена за најбољу земљу у 2019. години када су путовања и туризам у питању.

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

Најновије вести - ПРАВДА