Најновије

Грешка је у стратешком планирању: Никакав буџет Пентагона није довољан да парира Русији и Кини

Говорећи у бројкама, САД су с војним буџетом од 750 милијарди долара за текућу годину најмоћнија светска суперсила. Али, Андреј Мартјанов, директор руске Ваздухопловно-свемирске лабораторије и бивши совјетски морнарички официр тврди да је америчка војна надмоћ обичан мит коме је “дошао крај”.

Путин на вежби Восток 2018 (Фото: kremlin.ru)

У књизи “Крај војне супремације – Кратковидост америчког стратешког планирања”,  која је имала огроман утицај на геостратешке центре на високом нивоу, предлаже се “права мера за рачунање војне моћи”, независно од војног буџета.

Русија је надмашила Сједињене Државе у пет подручја. У способности заповедања, контроле, комуникације, рачунара, шпијунаже, надзора и извиђања, потом у могућностима електронског ратовања, у новим системима наоружања, системима противаздушне одбране који ограничавају ефикасност америчких вазухопловних снага и на крају са својим подзвучним, надзвучним и хиперсоничним крстарећим пројектилима дугог домета, који представљају велику претњу свим америчким базама.

Док су Сједињене Државе живеле од свог “опасног нарцизма” о војној надмоћи, упркос катастрофалној руској деценији деведесетих година, Москва је у рекордном времену успела да савлада невоље и да произведе готово неуништива оружја.

Све то се радило под великом “претњом” погрешне процене америчке војске, када су Сједињене Државе биле заузете вођењем ратова за “уништење седам муслиманских земаља”.

Мартјанов је именовао “правог непријатеља” и Сједињених Држава и Русије. Руски стручњак тврди да су непријатељи оба народа Штраусови неоконзервативци, опијени жељом да по сваку цену очувају непостојећу изузетност Сједињених Држава, стављајући људски род у опасност од нуклеарног уништења. Протеклих 70 година Сједињене Државе нису победиле ни у једном рату, што су, уз недавне велике геостратешке неуспехе у Украјини и Сирији, скривале огромним публицитетом.

Сједињене Државе су се суочиле само са слабим земљама “трећег нивоа”. Још увек се нису суочиле са средњом силом, да не говоримо о суперсилама попут Русије или Кине.

Најгоре је то што су главни “стратези” Сједињених Држава слепо одани Израелу и за израелске интересе намеравају да воде још један рат против Ирана. Без нуклеарног рата, Сједињене Државе конвенционално и на њиховим земљописним подручјима не могу поразити Русију или Кину. Америчке трупе водиле су ратове далеко од своје територије, али данашња еволуција војно-технолошких способности може довести бојно поље у саме САД, чак и уз неочекивани напад са Јужног пола.

Говор Владимира Путина од 1. марта 2018. за аутора представља нову геополитичку, војну и економску реалност у конфигурацији глобалне силе у настајању. Говор је одржан осам година након неуспелог напада грузијске војске, коју су обучавали САД и Израел, на Јужну Осетију.

Тада представљен хиперсонични пројектил “Кинжал” радикално мења однос снага на геополитичком, стратешком, оперативном, тактичком и психолошко нивоу.

Џефри Левис је написао: “Истинска генеза нове генерације руског чудног нуклеарног оружја не лежи у недавном Прегледу нуклеарног стања (НПР), већ у одлуци Џорџа В. Буша 2001. да се повуче из споразума против балистичких ракета. (АБМ).”

Путин се слаже да је једнострано повлачење Сједињених Држава из АБМ уговора омогућило Русији да направи огроман напредак у развоју нових модела стратешког оружја, што је за аутора “војно-техничка комбинација Перл Харбора са Стаљинградом”, јер данас нема “ракетног јаза”, него “технолошког понора” између Русије и Сједињених Држава.

У руском војном сектору прекретница није био Путинов славни говор у Минхену 2007. године, то није била ни победа над Грузијом, нити озбиљна финансијска криза коју је 2008. изазвао Лехман Бротхерс, него повлачење млађег Буша из АБМ уговора, 17 година раније.

Данас је дошло до нове геополитичке реорганизације у којој су Русија и Кина, две најмоћније евроазијске земље, прогласиле пуну независност од америчке визије света, што је Путин лично истакао 1. марта 2018. године.

Русији не треба трка у наоружању, али Кина убрзава издвајања за војску

Након недавне објаве Вашингтона, да једнострано излази из Уговора о уклањању нуклеарних пројектила средњег и кратког домета (ИНФ), Русија је учинила исто, уз наглашавање да земља неће срљати у трку у наоружању и да ће развијати своје одбрамбене капацитете који су, већ сад, довољни за суздржавање силе као што је америчка војска, укључујући НАТО савезнике.

Али, готово истовремено, рукавицу у лице Пентагона је бацила Кина. Сједињене Државе су раније навеле и “кинеску претњу” како би оправдале повећање војних трошкова. Кад је већ тако, Пекинг је одлучио да настави да спроводи војну реформу и модернизацију својих снага, пре свега због непредвидивог и нестабилног окружења међународне безбедности. Земља ће 2019. године још једном повећати буџет за одбрану на око 1200 милијарди јуана, за Глобал Тајмс тврде кинески војни стручњаци. Тачан износ ће се одлучити  на два годишња заседања почетком марта. Кина сматра да је разумно повећавати одбрамбени буџет све док привреда расте.

Стални раст буџета за одбрану је користан за одржавање оперативне способности кинеске војске, као и за модернизацију наоружања и опреме, рекао је војни стручњак за Глобал Тајмс истичући да је сталан раст од 8 до 9% из 2018. разумно прогнозирати и за будућност.

Веи Донгшу, војни аналитичар у Пекингу, рекао је да ће буџет за одбрану Кине 2019. бити око 1200 милијарди јуана и да повећање буџета, у односу на прошлу годину, вероватно неће премашити 10 посто.

Кинески буџет за одбрану у 2018. години је износио 1110 милијарди јуана, што је повећање од 8,1% у односу на 2017.

Извештај за XIX Национални конгрес Комунистичке партије Кине појаснио је циљ кинеског војног напретка.

“До 2020. је битно остварити пуну војну механизацију уз примену ИТ опреме, како би се стекле стратешке способности за дугорочни напредак”, стоји  у извештају, који такође наводи да ће до 2035. модернизација кинеске одбране и националних снага бити довршена.

До повећања трошкова је дошло углавном због развоја нових оружја и материјала, побољшања обуке, војних реформи и плата и накнада за војску. Исто важи и за 2019. Кина још увек има много оружја и технологије коју треба модернизовати, јер су кинеска оружја у прошлости била мање напредна, тврди Веи Донгшу.

Задржавање старог наоружања у служби такође може бити скупо, говорећи како је потребно начинити корак као што је други носач авиона којег ће ове године стећи кинеска морнарица. Кина је развила и напредна оружја као што су борбени авиони Ј-20 и тенк Тyпе 99А. Истина, њихов број је ограничен и многе кинеске јединице још увек користе застарело оружје као што су борбени авион Ј-7 (кинеска верзија МиГ-21) и тенк Тyпе 59(кинеска верзија тенка Т-54А). Стручњак је рекао да ће војна реформа довести до чешће обуке и повећања операција.

Потрошни материјали као што је муниција и гориво такође захтевају финансирање. Како цене роба расту, плате војника у Кини се у складу с тим морају повећати.

Други разлог повећања буџета је спољно безбедносно окружење с којим се суочава Кина. Сједињене Државе шаљу бродове у Јужно кинеско море и Тајвански мореуз, Јапан разараче класе Изумо претвара у носаче авиона, а амерички борбени авион Ф-35 се продаје Јужној Кореји, Јапану и Аустралији.

Кинеска војска мора имати довољно средстава за решавање тих изазова, тврде стручњаци.

Чак и уз могуће повећање буџета, кинеска војна потрошња је и даље много нижа него у Сједињеним Државама. Амерички председник Доналд Трамп је пристао на буџет за одбрану у износу од 750 милијарди долара за 2019. годину, а фунцкионери Пентагона су рекли да би све мање од 733 милијарде долара повећало ризике, пренео је CNN у децембру 2018. године.

Подаци које је објавио кинески Peoples Daily  показују да је одбрамбени буџет Кине у раздобљу од 2007. до 2016. износио само 1,33% БДП-а. То је знатно мање од светског просека од 2,6 посто, да не спомињемо САД или чак Русију који издвајају око 4 посто БДП-а. Међутим, Сједињене Државе кинески војни буџет виде као претњу безбедности њихових азијских савезника, од којих, баш као у Европи, траже већа издвајања за заштиту од “кинеске претње”.

У шкрипцу између Русије и Кине

Политика Вашингтона је на крају морала довести до зближавања Москве и Пекинга у војној сфери, стога износи који се издвајају за одбрану наведени у рубљама или јуанима, немају никаквог смисла.

Џин Периер за New Eastern Outlook пише како је занимљиво да се референце на важну азијску силу могу наћи у библијским пророчанствима у Откривењу 16:12 где пише да “источни краљеви морају доћи”. То значи да ће Кина “на крају” одиграти важну улогу, чак и ако то буде Трећи светски рат.

Немогуће је рећи шта западне истраживаче више излуђује, споменуто пророчанство или то што кинеско-руска сарадња напредује у скоковима и прескаче границе, присиљавајући Вашингтон да поново размисли о свом приступу према два главна геополитичка актера. Аналитичари већ деценијама истичу како би блиске везе између Москве и Пекинга могле бити лако уздрмане. Вашингтон и Брисел и данас мисле да Кина и Русија не могу створити трајни савез. Тврде да су препреке за овај сценарио бројне и компликоване, будући да су Русија и Кина у својој историји имале раздобља међусобног анимозитета, као и неизбежан сукоб интереса од ког не могу побећи.

Међутим, та запажања су невероватна и савршен су пример заједничке жеље међу апологетима западног међународног поретка. На њихову жалост, нова година обећава да ће бити врло важна за сарадњу Русије и Кине, будући да два азијска дива раде на стварању све дубљих веза на широком распону сектора. Јасно је да су везе између Русије и Кине одавно прешле тачку у којој су се још увек могле описати као присилна сарадња. Сада је јасно да говоримо о неслужбеном савезу. Чак иако никада нису створиле формални савез, две земље су успоставиле ефикасно стратешко партнерство које покрива сва битна подручја која савезници треба да покривају.

Постоје јасни знакови да су Кина и Русија одувек имале користи од блиске сарадње. Због немилосрдних напора Вашингтона, обе земље се суочавају са економским изазовима и сличним забринутостима везаним за безбедност на границама, што само подстиче интересе за зближавање.

Заправо, Foreign Affairs је навео: “Продубљивање војних веза између та два бивша супарника је стварно, а снажније стратешко партнерство између Пекинга и Москве могло би с временом покопати пола века америчког војног планирања и стратегије”.

Очај Вашингтона се претворио у одлучност да се очува пропадајућа хегемонија над остатком света, што је натерало два азијска дива да заједно спроводе војне маневре. Од 2003. године их је већ било тридесет, од којих је најпознатији био “Восток 2018”. када је 3500 кинеских војника учествовало у вежбама у Русији.

Осим тога, Кина је постала највећи и најпоузданији купац руског оружја. Међутим, претерани притисак Запада на те државе засигурно није једини мотор брзог приближавања Москве и Пекинга, будући да су две земље и економски међузависне. Русија је пре свега извозник сировина и жели да има приступ напредним индустријским технологијама или капиталу. С друге стране, Кина је огроман потрошач сировина, посебно нафте и гаса, а истовремео има доста капитала за улагање у иностранство. Како је најавила кинеска царинска управа, прошле године је укупна билатерална трговинска размјна пробила  црвену линију од 100 милијарди долара.

Коментаришући ове бројке, руски премијер Медведев је рекао: “Пре десет година то нисмо могли ни замислити, али сада можемо чак циљати на 200 милијарди долара”. Није претерао, јер су последњих дана прошле године Москва и Пекинг склопили низ споразума о сарадњи у секторима као што су енергетика, пољопривреда и свемирски програми. У Шангају, на сајму China International Import Expo, две земље су потписале још четири уговора за изградњу нових реактора за нуклеарну електрану Tianwan и споразум о помоћи коју ће Русија пружити Кини у изградњи брзог неутронског реактора ЦФР -60.

Прошлогодишњи Airshow China је видео успешно склапање уговора о снабдевању напредних руских С-400 и авиона Су-35, што је подстакло Кину да тражи и друге војне технологије и још три уговора су потписана убрзо након објаве да је Русија испунила све претходне обавезе према савезнику.

Међутим, опште непријатељство Вашингтона према Москви и Пекингу не би требало подцењивати, посебно кад се расправља о убрзаним руско-кинеским везама. Чини се да се Вашингтон не боји војне супериорности Русије и Кине, можда и због чињенице да су азијске државе генерално мирољубиве, нарочито у поређењу са неким западним државама. Али Сједињене Државе једноставно не могу да поднесу чињеницу да њихов формални неспорни медијски примат сада нестаје.

На пример, Јапан је недавно изразио забринутост да ће, због саме природе приближавања, Русија и Кина ускоро бити прваци у глобалној медијској покривености. Два азијска дива су успела да створе око четири стотине заједничких медијских програма, олакшавајући међународне контакте међу младим новинарима кроз свеобухватне праксе. Чак и данас, гледаоци из Кине могу гледати руске националне телевизије уживо са кинеским титловима.

Зато је занимљиво да је америчка приватна обавештајна компанија Стратфор у низу студија изнела прилично суморну процену због брзог приближавања Кине и Русије, земље које су, удружене, далеко иза себе оставиле САД.

Колико су заправо за Русију опасне америчке ракете у Пољској прочитајте ОВДЕ.

Извор: logicno.com/ Н. Бабић

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА