Најновије

ОВО СУ НАЈВЕЋЕ ПРЕТЊЕ ЧОВЕЧАНСТВУ! Стручњаци тврде да нас апокалипса можда чека иза угла, а да тога нисмо ни свесни

Човечанство може скончати на разне начине. Холивуд већ деценијама екранизира најгоре ноћне море људи широм света. У неким се варијантама извучемо у последњем тренутку, у некима се не успемо да се спасемо па се Земља претвори у беживотну пустињу. Но, да све није само пука имагинација филмских редитеља, сведочи чињеница да Симон Беард и Лаурен Холт из Центра за проучавање егзистенцијалног ризика за Би-Би-Си пишу да нас потенцијална апокалипса можда чека иза угла, а да тога нисмо ни свесни.

Илустрација (Фото: pixabay. com)

Другим речима: астероиди и ванземаљци, најчешћи главни кривци за филмски смак света, не представљају највећу претњу за човеков опстанак.

Ерупције вулкана

Ерупција индонезијског вулкана Тамбора 1815. године убила је више од 70.000 људи. Уз то, смањила је количину сунца која је допирала до Земљине површине те изазвала феномен који се зове "година без лета".

Језеро Тоба које се налази на другом крају острва Суматре прича злокобнију причу. Створила га је огромна ерупција вулкана која се догодила пре 75.000 година. Последице те катастрофе осетиле су се широм света.

Иако ерупције вулкана делују застрашујуће, о њима не бисмо требало да бринемо. Шансе да ће се догодити таква катастрофална ерупција вулкана износе 0,001 одсто.

Растуће претње

Исто се, међутим, не може рећи за друге глобалне претње за које су заслужни углавном људи. На пример, и Светска здравствена организација и Светски економски форум (WЕF) навели су климатске промене и последице климатских промена као највеће ризике 2019. године.

На недавним састанцима и конференцијама при УН речено да су климатске промене у многим регионима питање "живота и смрти". Телевизијски уредник и природњак Дејбид Атенбоу и многи други верују да би климатске промене могле да доведу до колапса цивилизације и одумирања природе. Ове претње су комплексне и разноврсне, а укључују убојите топлотне таласе, повишен ниво мора, глад и глобалне миграције.

Међу растућим претњама и потенцијалним ризицима нашле су се и нове технологије као што је вештачка интелигенција. Сајбер оружје данас је толико софистицирано да се њиме потенцијално могу украсти подаци целих нација, а аутономни алгоритми ненамерно би могли да сруше светске берзе. Ту је наравно и претња нуклеарног рата. Испреплету ли се те претње могло би доћи до тога да ће вештачка интелигенција започети нуклеарни рат.

Глобалне пандемије такође човечанству могу да нанесу велику штету. Грип сваке године убије просечно 700.000 људи и светску економију уназади за 500 милијарди долара. Грип се лако шири просторима где је насељеност густа, а о његовој потенцијалној разорности сведочи чињеница да је "шпански грозница" 1918. године убила до 50 милиона људи. Ризик од ширења оваквих болести спречавају системска вакцинација и превенција.

Дисруптивна будућност

Док су те претње праве, највећа претња са којом ће се човечанство сусрести 2019. године није ни једна од наведених. С обзиром на то да на Земљи живи готово осам милијарди људи, све више зависимо од глобалних система. Било да је реч о околини који нам даје храну, воду, чист ваздух и енергију или о глобалној економији која те сировине претвара у добра и услуге. Међутим, велики број тих система пати због смањивања биоразноликости и инфраструктурних мањкавости. Климатске промене те системе гурају још дубље у кризу.

На пример, премда нико није умро када је 2010. године еруптирао исландски вулкан Ејафјадлајекидл, ваздушни саобраћај изнад Европе обустављен је на шест дана.

С друге стране, напад вирусом Вонакрај  који се догидио 2017. године онемогућио је нормалан рад британском систему за јавно здравство и целом низу светских организација и фирми. Како данас готово све радимо на компјутерима који су спојени са интернетом, сваки напад на комјутерске и мрежне системе може целом свету нанети велику штету.

Превенција

Бирд и Холт из Центра за проучавање егзистенцијалног ризика кажу да свет по питању превенције ових потенцијалних глобалних катастрофа треба да се угледа на Данце. Они се наиме већ годинама боре са својом обалом и плимом. Граде насипе и исушују мочваре како би се заштитили.

- Некад је боље штитити се тако да се учинимо отпорнијима на катастрофе. Такав би нас приступ могао спасити - тврде Бирд и Холт.

Никакав буџет Пентагона није довољан да парира Русији и Кини. Више о томе читајте ОВДЕ.

Извор: Јутарњи лист

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

Бонус видео

Како би требао да изгледа смак света

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

Најновије вести - ПРАВДА

Балкан пост