Најновије

ШОК У АНТИРУСКОМ ФРОНТУ: Мађари, Чеси и Словаци не желе у сукоб са Русијом и Кином

Пре анти-иранског самита на врху у Варшави, који се завршио недавно, амерички државни секретар Мајк Помпео је обишао земље средње Европе или такозване Вишеградске групе. Његов главни циљ је био ујединити Пољску, Чешку, Словачку и Мађарску у заједничким напорима у суочавању са “претњом Русије и Кине”. Међутим, јединства унутар регије о овом питању очигледно нема.

Илустрација (Фото: mil.ru)

Ако су Пољаци углавном спремни да испуне све америчке захтеве, њихови партнери из Вишеградске групе не желе да буду део антируског “санитарног кордона”.

Чини се да су Сједињене Државе откриле да ствари у средњој Европи нису баш онакве како би у Вашингтону желели. Почетком 2000-их су се све четири земље Вишеградске групе радосно придружиле  НАТО пакту. Чини се да нико није  предвиђао никакве проблеме. Али данас се у регији само Пољска може сматрати америчком “пешадијом“. Остале три земље, иако не доводе у питање важност односа са Сједињеним Државама, често знају да буду тврдоглаве, посебно о тако важним питањима за САД као што су односи са Русијом и Кином.

Помпео је обишао главне градове Мађарске, Словачке и Пољске, док ће делегација Чешке стићи у Вашингтон крајем фебруара. На дневном реду је било “усклађивање казаљки на сату” о томе како се понашати према Русији и Кини.

Чим је стигао у Будимпешту, амерички државни секретар је почео да говори о томе како Москва и Пекинг “не деле идеале који су толико драги Американцима, а кад је већ тако, евроатлантска заједница мора збити своје редове”.

“Не можемо допустити Путину да сеје раздор међу НАТО пријатељима”, рекао је Помпео на заједничкој конференцији за медије са мађарским министром спољнх послова Петером Сијартом.

Међутим, добио је неочекивано оштар одговор.

“Када је реч о Русији, у европској политичкој арени постоји огромно лицемерје. Уморни смо када говорите да имамо врло блиске односе са Русијом”, рекао је Сијарто и додао да све западне земље тргују с Русијом и нико их због тога не мрзи.

Заправо, оно што се код Мађара акумулирало током година претворило се у отворену свађу. Мађарска је последњих година довела у питање оправданост антируских санкција, покушавајући да сачува и развија односе са Русијом колико год је то могуће. Вашингтон није никако задовољан чињеницом да су Мађари одмах пристали да приме гас кроз “Турски ток”, а не да купују скупи течни гас од америчких извозника.

Осим тога, Мађарска је због угњетавања своје дијаспоре у украјинском Закарпатју блокирала све преговоре на службеном нивоу између Украјине и НАТО пакта.

Део америчке елите је усвојио посебан став према мађарском премијеру Виктору Орбану, након што је мађарска влада структурама милијардера Џорџа Сороша, укључујући Средњоевропски универзитет у Будимпешти, наредила да напусти земљу.

Али Сорош чак и у америчкој администрацији има довољно непријатеља, тако је то Орбану опроштено. Међутим, бројни закони који ограничавају учинак страних невладиних организација изазивају видно незадовољство међу америчком елитом, која је преко ових удружења и организација навикла да управља процесима у земљама за које сматра да су америчко двориште.

Наравно, Мађарска такође има политичке снаге које би желеле да земља лебди у орбити Сједињених Држава. То су политичари нове генерације мађарске “левице” који су давно погазили идеје Беле Куна и Ђорђа  Лукаћа. Овај блок углавном предводе некада владајући социјалдемократи и либерали на челу са бившим премијером Ференц Ђурчањ.

Посебно је занимљиво да се и радикална националистичка странка Јобик такође креће у истом смеру и подржава веће зближавање са Вашиингтоном, можда у уверењу да ће у будућем рату, ако се распламса, тако вратити све историјске мађарске земље, укључујући делове Хрватске, Србије, Румуније, Украјине и Словачке.

Међутим, прошлогодишњи избори су показали да су прозападне странке популарне само у Будимпешти, тако да ће тешко уклонити Орбана.

Но добро, када би Мађарска била сама, лако би могла бити изолована, као што је то било  ’90-их са Словачком, једином од земаља групе којој се није журило са уласком у ЕУ и НАТО. Међутим, чак и Словачка сумња у потребу антируских санкција. У овој земљи има врло мало русофоба, а оштроумни противник Русије је само председник Андреј Киска који у априлу напушта председничку канцеларију. САД свакако имају разлога за забринутост.

Можда нешто лакше буде с Чешком Републиком, где локалне власти, за разлику од председника Милоша Земана, подржавају санкције. Чешки министар спољних послова Томаш Петřичек је недавно подржао Вашингтон у раскидању Уговора о нуклеарним пројектилима средњег и кратког домета  (ИНФ), посетио је Украјину и обећао “како неће допустити агресивне акције Русије”.

Међутим, по повратку у Праг се министар Петричек због својих изјава суочио са бројним критикама. Председник Земан очигледно мисли другачије. Премијер Андреј Бабиш, иако опрезно, такође сумња у потребу проширења антируских санкција и продубљивању сукоба с Москвом.

Чеси и Словаци ће лакше подржати антируске иницијативе у енергетском сектору него Мађари. На крају крајева, кроз Словачку и Чешку пролази гасовод кроз који руски гас иде у Немачку. Према томе, прекид транзита гаса преко Украјине ће погодити обе као транзитне земље. Међутим, Русија је недавно с њима почела засебно да преговара, а ако “Северни ток 2” стигне до Чешке и Словачке, што је план Берлина, амерички функционери ће их пуно теже уверити да купују  скупи амерички течни гас, којег Чеси и Словаци ионако не желе да купују.

За разлику од Пољске и балтичких земаља, ни Мађарска, ни Чешка, ни Словачка не желе распоређивање америчких база на својој територији. Покушај постављања радара за амерички противракетни штит у Чешкој пре 10 година није добио подршку ни друштва ни власти. Ниједна чешка влада никада није хтела да води преговоре о том питању. Праг је пристао на повећање војне потрошње на 2% БДП-а, како је прописао НАТО, али врло невољно.

Неугодне вести за Вашингтон нису повезане само са оклевањем тих земаља да следе строги антируски курс. Последњих година су све три државе учиниле много на развоју односа с Кином. Пекинг жели да гради железнице у регији, а телекомуникацијски див Хуавеј потискује са тржишта америчке и друге конкуренте. С обзиром на то да се тренутна америчка управа отворено бори с Хуавеијем, сигурно јој се не свиђа понашање Чеха, Словака и Мађара по овом питању.

Овде су само Мађарска и Словачка категорички одбиле да се боре против “кинеског продора”. У Чешкој се премијер Бабиш сложио са Американцима, али је председник Земан одлучио да настави сарадњу с Кином.

На крају, због оклевања тих земаља да прихвате избеглице у оквиру квота ЕУ, могу да изгубе део средстава из Брисела. Стога ће им кинески новац добро доћи, поготово зато што САД све више желе да их виде као своје војне базе и купце течног гаса, док  друге стране ништа не улажу у њихове економије.

Испоставља се да је од земаља “Нове Европе” само Пољска спремна да следи амерички курс. Вашингтон с Пољацима има пуно мање проблема, али ни Варшава не жели да ограничи своју сарадњу с Кином.

Европска унија Варшави прети увођењем санкција због кршења начела тродеобе власти. Али се чини да Пољаци у овом случају неће попустити.

У политици према Москви, за разлику од партнера из Вишеградске групе, Пољска дословно живи с антируским фобијама. Чак је спремна, на својој територији и о свом трошку, изградити америчке војне базе. Варшава је спремна издвојити за одбрану много више од 2%, а пољски генерали ватрено расправљају о борбама око Калињинграда. Садашње пољске власти су спремне купити амерички ЛНГ, чак и по претераној цени, само да би се “осветиле” Русији, због чега упорно раде и на спречавању изградње “Северног тока 2”.

Пољска, као највећа земља Вишеградске четворке, већ годинама покушава да игра водећу улогу у овом савезу земаља. Чини се да Сједињене Државе не би имале ништа против да Пољаци заиста преузму улогу регионалног лидера који ће им бити послушан. Међутим, за сада Пољаци не рачунају на преузимање било каквог водства, између осталог и зато што се све земље групе међусобно разликују у развијању веза с Русијом. То је од велике важности и за Пољску и за Сједињене Државе, а државни секретар Помпео покушава да промени тренутни однос снага у средњој Европи.

Питање је колико ће се остале три земље Вишеградске групе, као и суседна Словенија, чије су политике углавном идентичне, моћи одупрети америчком притиску? Може се претпоставити да ће и даље чинити неке уступке Вашингтону, како у политици према Русији, тако и према Кини. Међутим, Мађарска, Чешка и Словачка ће тешко раскинути везе са Русијом и Кином и своје земље претрпати америчким војним базама. Бити део антируског “санитарног кордона” на челу с Пољском сигурно нису били снови и циљеви ових земаља када су излазиле из Варшавског уговора и када су кренуле путем евроатлантских интеграција, што Помпео никако не успева да схвати.

Светска елита ће бити уништена. Више о томе читајте ОВДЕ.

Извор: logicno.com/ Н. Бабић

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

Бонус видео

Опасне aмеричке санкције и претње Русији и Кини 

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

Најновије вести - ПРАВДА

Балкан пост

Urbancube