Kао и у већини случајева када би амерички амбасадор Кајл Скот прешао замишљену линију дипломатских обзира према Србији или када би својим речима повредио осећања доброг дела овдашњих грађана, и овог пута му је први узвратио министар Александар Вулин. „Србија је увек била на правој страни историје. Српски народ никада није погрешио у избору”, промптно је реаговао министар одбране и лидер Покрета социјалиста на твит амбасадора Скота да је Србија „на погрешној страни историје” када је реч о тренутној политичкој кризи у Венецуели. Огласио се јуче и министар спољних послова Србије Ивица Дачић, оценивши да је амбасадорова изјава непримерена и да представља „класичан пример како велика сила разговара са осталима”. „То није примерен начин како се разговара са Србијом. Неће нама ни САД, ни Британија, ни Немачка, ни Русија, ни Кина одређивати спољну политику”, рекао је Дачић.
Његова екселенција је баш погодила осетљиву тачку и великог броја грађана Србије, што показују коментари на порталима и друштвеним мрежама. Реакције су сличне онима с почетка месеца, када је на једној домаћој телевизији говорио о томе како су мапе Србије које купује у Америци другачије од оних у Србији, као и да „мора да се зна линија – где је Србија, а где је Косово”. Али у врху пописа изјава амбасадора Скота које су изазивале одијум у домаћој јавности и међу званичницима Србије, а које одударају и од стандардне дипломатске праксе, сигурно је она из октобра прошле године, коју је и премијерка Ана Брнабић назвала скандалозном. Тада је он, наиме, усред Владе Србије, на конференцији за новинаре са министарком Зораном Михајловић, подучио новинаре да влада Косова „није такозвана”, јер је реч о „независној и сувереној земљи”.
Ивица Дачић је јуче, гостујући на Јавном сервису, упитао да ли су САД тиме што подржавају Косово на правој страни и подсећа да су Србија и САД у оба светска рата биле на истој страни, а да сада САД подржавају оне који су били на супротној страни. „Свако гледа своје интересе”, поручио је Дачић поводом Скотовог става да би Србија требало да призна самопроглашеног привременог председника Венецуеле Хуана Гваида, пренео је Танјуг.
„У овом случају амерички амбасадор је направио две паралелне грешке. Једна је што се изразио на тај начин у земљи домаћину, третирајући је као земљу која није у стању да нађе право место у историји. То није посао једног дипломате, ни амбасадора, који треба да прати ситуацију, обавештава своју земљу дискретно и унапређује контакте и односе са земљом у којој службује. Друго, поставља се питање по којем основу он у име своје земље сматра да је мешање у унутрашње ствари једне државе чланице УН и смењивање њеног легално изабраног председника и замењивање новим, који још није изабран – пракса коју историја треба да валоризује и потврди. На чијој је страни историја? Сигурно није на страни оних који не поштују одредбе Повеље УН о суверенитету држава и о немешању. На крају, и ОЕБС у својој Завршној декларацији изричито забрањује сваку врсту мешања у унутрашње послове других држава”, указује некадашњи шеф југословенске дипломатије Владислав Јовановић.
Указујући да велике силе себи допуштају и оно што се иначе не допушта стандардима међународног права, а нарочито дипломатског права („колико су веће и снажније, толико више допуштају својој сили да утире пут њиховим интересима”), Јовановић наводи да у конкретном случају ипак „није укусно да велика сила у име тог кршења основног међународног постулата једну земљу, и то земљу домаћина, сврстава на погрешну страну историје”. То је можда због тога што се амерички дипломатски представници некад осећају опијеним због моћи своје земље, па и не воде рачуна о речима које употребљавају (а о томе би нешто могли да кажу и, на пример, у Берлину и Будимпешти). Или је то намерно срачунато, напомиње Јовановић, да би се извршио додатни притисак на Србију због Косова.
Амбасадор САД: Србија изабрала Мадура, упркос садашњој реалности
Министар спољних послова Ивица Дачић је апсолутно у праву када каже да су земље слободне да изаберу природу својих односа са другим земљама, каже за „Политику” амбасадор САД Кајл Скот, на молбу за коментар Дачићеве оцене да је његова изјава о томе да је Србија „на погрешној страни историје” – непримерена. Како додаје, Србија је изабрала да стане на страну Мадура, упркос садашњој реалности у Венецуели. „Мадуров режим је нацију богату нафтом претворио у крајње сиромашну. Контролисано трошење и недостатак хране су присутни широм земље, а према студијама рађеним у Венецуели, 64 одсто грађана ове земље изгубило је у просеку 11 килограма у тежини за само годину дана. Хиперинфлација је достигла милион одсто. Три милиона грађана Венецуеле је напустило земљу из очаја, док Мадуров режим опстаје на власти гушећи масивне протесте и одбијајући да дозволи да хуманитарна помоћ уђе у земљу”, наводи амбасадор Скот. Како је рекао, Сједињене Америчке Државе стоје уз већину земаља Јужне Америке, већину земаља Европске уније и већину суседа Србије, и подржавају привременог председника, демократски изабраног председника Парламента Хуана Гваида и народ Венецуеле, у њиховом настојању да што је пре могуће поново успоставе уставни поредак и демократију у својој земљи, кроз слободне и фер изборе.
Како је Запад прежалио црноорског председника, погледајте ОВДЕ.
Извор: Политика
