Најновије

ГРИЗУНОВ: Москва и Вашингтон воде константан дијалог о Косову, али не јавно

Између Москве и Вашингтона "одржава се константна комуникација" на тему Косова, изјавио је у интервјуу ФоНету руски новинар и писац Сергеј Гризунов, који будућност Србије види у Европској унији (ЕУ), па "зашто да не" и у НАТО.

Сергеј Гризунов (Фото: Јутјуб)

"Ја нећу да откријем неке државне тајне, али без обзира на конфронтацију Москве и Вашингтона, без обзира на санкције уведене Русији, дијалог се наставља, али није јаван", рекао је Гризунов, који је од 1994. до 1996. био руски министар информисања.

Упитан да ли су тачни наводи у медијима да се решење за Косово договара и на линији између САД и Русије и да се процес приводи крају, он је у серијалу Квака 23 потврдио да се "преговори на ту тему воде".

Позивајући се на сопствена сазнања, Гризунов је рекао да "не зна све детаље", али истакао да је "био веома задовољан када је одржан састанак Хашима Тачија, кога и лично познаје, и Владимира Путина".

Тачијеве "везе са Америком су вишегодишње и са њим су Американци у констатним контактима", али је он сада, према речима Гризунова, остварио "директан ниво комуникације" и са Путином, са којим се раније није сретао и састајао.

Потребно је "време да се договоре Београд и Приштина", напоменуо је некадашњи дугогодишњи шеф Бироа новинске агенције РИА Новости у Београду, који сматра и да је веома важно "Русија и Америка не направе грешку и да не сукобе поново два народа".

Тачи је остварио директан ниво комуникације и са Путном, са којим се раније није сретао и састајао.

 Ситуација на Косову је компликована", Срби су тамо мањина, али Гризунов се клони давања савета, јер "не би преузео ту одговорност".

Позвао се, међутим, на историју Албаније, која се после Енвера Хоџе, у чије је време била "земља логор", ипак "опоравља и живи на други начин".

Упитан да ли, с обзиром на добре контакте, има сазнања о наводном разграничењу, међусобном признању Србије и Косова, столици у УН и договорима САД и Русије, Гризунов је одговорио да су све информације о тој теми "незваничне и државна тајна".

Није директно одговорио на питање под којим условима би Русија била спремна да евентуално гласа за столицу Косова у УН, или макар да не гласа против, веч је употребио паралелу са Кримом.

У том је смислу Гризунов, који предаје на Москвовском државном универзитету, изнео став да "светској јавности треба објаснити све позитивне и негативне последице размене територија", као што је у случају Крима то требало учинити 2014. године.

Да је он био председник Русије 2014. када се Крим вратио у састав Русије, "покренуо би светску медијску кампању да објасни свету да је Крим заправо поклоњен шефу украјинске комунистичке партије од стране Хрушчова, а да је заправо увек био руски".

Гризунов је испричао и да је ситуација око Украјине и "његова лична породична трагедија", јер му је супруга рођена у Кијеву, а отац, који је Рус, у Доњецку.

Одговарајући на питање да ли на пример, Украјина и Грузија могу бити аргуменати Русије у разговорима са САД око Косова, Гризунов је недвосмислено рекао да "могу".

Нарочито јер се у Грузији стање мења од 2008, када је изгубила трећину своје територије, оценио је он и нагласио да данас постоје дипломатски напори обе земље да се успоставе односи, посебно што су Руси почели поново да одлазе у Грузију.

"Било је веома лоше, али данас сваке године милион руских туриста иде у Грузију, а двојица мојих блиских пријатеља, заменик министра иностраних послова Григориј Карасин, са руске стране, и министар у влади Грузије, бивши амабасдор те земље у Москви, воде преговоре о враћању дипломатских односа", истскао је Гризунов.

Одустајање Београда од резолуције 1244 не би нарушило односе са Москвом
На инсистирање да каже под којим би условима Русија прихватила да се резолуција 1244 стави ад акта, Гризонов је кратко одговорио: "Ако српско руководство објасни руском руководству да је задовољно неком варијантом договора или размене територија".

Према уверењу Гризунова, евентуално одустајање Београда од резолуције 1244 не би нарушило односе са Москвом "ако београдско руководство донесе такву одлуку, јер би и Москва била са њима".

Он процењује да ти односи не би били нарушени, али не жели директно да одговори на питање о "поразу" Русије у Северној Македонији и Црној Гори.

Не треба упоређивати "односе Русије са Београдом и другим земљама у региону", јер "руска дипломатија мора да чува односе са свим бившим југословенским републикама, али је Србија лидер у односима са Русијом", нагласио је Гризунов.

Велики број медија у Србији отишао на "жути пут"

Осврћући се на медије у Србији у којима се Русија користи за "патриотску" пропаганде, он је рекао да свакодневно прати овдашње медије, да му је жао што је ситуација у новинарству тешка, али види и да је велики број медија отишао на "жути пут".

Направио је паралелу са ситуацијом у Русији у којој, према његовим речима, "руска држава контролише све главне изворе информација".

"Имамо само једну слободну и независну телевизију и једне слободне и независне новине, за разлику од Америке, где је само једна станица државна, а све остало је независно", оценио је Гризунов.

Он сматра да Доналд Трамп зато и има проблеме, "јер се супртоставио слободним и независним медијима".

Анализирајући ситуацију у којој Путин бира савезнике у Европи и на Балкану који су аутократски или популистички лидери националистичких и десних партија, Гризунов је рекао да су то све "последице".

Како је објаснио, у Русији има и даље "совјетских елемената у политичком животу", као што у Србији има "псеудокомунистичких елемената".

"Тога треба да се ослобађамо. Ја, лично, Србију видим у ЕУ", истакао је Гризунов, а на питање да ли Србију види и у НАТО одговорио: "Зашто да не".

Он је образложио да Русија сигурно неће да ратује са НАТО, "без обзира што сваког дана у рсуким новинама чита да су НАТО бродови прекршили границу руских територијалних вода у Црном мору или авиони ваздушни простор".

"Верујте ми, имам добре контакте у централи НАТО, тамо на зидовима не постоји мапа са нацртаним црвеним стрелицама које означавају напад на Руску Федерацију. Тога неће бити", поручио је Гризунов.

Он се позвао и на чињенице из историје када су, како тврди, двојица бивших совјетских лидера, Хрушчов и Брежњев, разматрали да се СССР учлани у НАТО.

Штета што то нису одлучили, јер међу 29 чланица НАТО нема ратова, предочио је Гризунов, који жали што су се "и на Балкану и у Русији, после распада држава, дешавали ратови са комшијама".

На питање да ли је ипак чланство у НАТО црвена линија за односе Србије и Русије, Гризунов је подсетио на бомбардовање Југославије, када је, према његовим речима, "НАТО прегазио срвену линију".

Испричао је да је тада, на почетку бобардовања, био у руској делегацији која се у Будимпешти састала са Ричардом Холбруком у покушају да заустави акцију НАТО и објасни да бомбардовање није уперено против Милошевића, већ народа, који ће изгубити веру у будућност.

Имамо потпуно исте проблеме, можда нас чак то и повезује

Гризунов зна да зна да је срспко друштво сада "подељено на део који гледа на Запад и део који гледа на Москву" и тврди да је та подела "слична поделама које постоје у Русији".

Како је констатовао, "ми имамо исте проблеме, слични смо у томе, доста младих, паметних Руса одлази да студира на добрим факултетима на Западу или траже посао на Западу, пошто заврше престижне школе у Русији".

Гризунов додаје да много и његових студената, "знајући да има добре везе и контакте у САД и на Западу, траже помоћ да тамо пронађу посао".

"Имамо потпуно исте проблеме, можда нас чак то и повезује", истакао је он и напоменуо да би "боље било да решавамо те проблеме, ми тамо, ви у својој земљи и да, уместо што трошимо новац на наоружање, улажемо у здравство, образовање и социјалне инсититуције".

Упитан о Руском хуманитраном центру у Нишу и проблему са давањем дипломатског статуса његовим припадницима, Гризунов је рекао да "свуда постоје војни кругови који више воле рат него мир".

"Рат доноси нове звездице на реверима", али се он нада да ће ти кругови "изгубити од оних који желе и верују у мир".

Гризунов није сагласан са оценама да се председник Србије, приликом недавне Путинове посете Београду, понашао снисходљиво, истичући да је то био "сусрет два равноправна саговорника".

Жао му је, међутим, жао што српски привредници не користе више споразум о слободној трговини Србије и Русије и "несхватљиво" да у Москви купује воће и поврће из Јужне Америке и Израела, уместо из Шумадије, "која има најквалитетније производе".

Гризунов је протеклих дана боравио у Београду ради промоције свог новог романа "Тајни мост", који говори о везама новинарству и обавештајним службама и њиховој улози у рату на Балкану.

Реч је о професијама које се "баве прикупљањем информација, само што једни раде по наређењу власти, а други прикупљају информације од интереса за друштво", оценио је Гризунов и закључио да он ради за друштво.

Прочитајте ОВДЕ шта предлаже Шешељ уколико Шиптари крену на север Косова.

Извор: Фонет

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

Бонус видео

Гризунов о неоправданости страхова од нуклеарног рата.

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

Најновије вести - ПРАВДА

Балкан пост