Биланс насиља које је уследило био је 19 погинулих – 11 Албанаца и осам Срба; више од 900 повређених, 4.000 расељених Срба, али и 34 уништене православне цркве, подаци су ОЕБС-а.
И око 60.000 људи, колико је учествовало у немирима.
Када би се исход онога што је произашло из мартовских немира мерио данас, он би, према последњим подацима, био – најмање 67 затворских казни до 16, једна од 30 година и велики број новчаних казни за уништавање цркава. И ниједна оптужница за организацију немира.
Међу њима је и једна политичка изјава. Хашим Тачи је рекао 2017. године да га је „срамота због догађаја из марта 2004. године“. Он је додао да су мартовско насиље тада спровели појединци и да ће бити кажњени:
- Ко год је то починио биће кажњен – рекао је Тачи.
- Није у традицији Албанаца да угрозе културно-историјске споменике, да угрозе имовину, да попале куће, да угрозе децу, жене и старије особе. Увек ће таква дела бити кажњива. Стварно не желим да се икада више у ово понови – рекао је Тачи, али нико није одговарао за злочине.
Шта се догодило?
До насиља је дошло у марту 2004. године на Косову, када су албански медији писали како су се у реци Ибар у Северној Митровици утопила три дечака албанске националности у селу Чабра крај Зубиног Потока. Тела двојице дечака нађена су током ноћи у реци. Са њима је, стоји у извештају Фонда за хуманитарно право, био и преживели дечак који је дао изјаву да су њега и његова „три друга јурили Срби са псима, те су спас потражили у реци“.
Његову изјаву су током ноћи и наредног јутра често емитовале све шиптарске телевизије , појачавајући оптужбе на рачун Срба коментарима појединих јавних личности да се „поводом српских злочина мора нешто урадити“, додаје се у извештају.
Истрага УНМИК полиције утврдила је да су оптужбе биле лажне.
- Оваква вест ће следећег јутра односно 17. марта (2004) бити управо окидач за вишедневно насиље ка српској заједници на Косову - наводи се у извештају Фонда.
Стотине албанских демонстраната сукобило се са Србима, порушило или палило цркве или улазило у домове људи, да би затим дошло до масовног обрачуна.
Које су сразмере насиља?
Иако су се многе међународне и домаће институције бавиле злочином, подаци о броју жртава се разликују. Према извештају Фонда за хуманитарно право, на Косову је озбиљно повређено око 170 Срба, од тога 150 батинањем у њиховим кућама, док је 20 повређено у нападима на путевима. Око 800 српских, 90 ашкалијских и две албанске куће су или потпуно уништене или озбиљно оштећене.
Према подацима Генералног секретара УН, у мартовском насиљу повређене су 954 особе, међу којима 65 међународних полицајаца, 58 припадника КПС и 61 припадник међународних мировних снага. Укупан број уништених црквених зграда је био близу 100, подаци су Епархије рашко-призренске Српске православне цркве из априла 2004. Мисија Уједињених нација, која је у то време контролисала цивилне активности на Косову, проценила је да је у нередима учествовало око 60.000 Албанаца.
Ко је кажњен, а ко кажњава?
Међународни тужиоци и судије на Косову су обрадили седам случајева уништавања цркава и 67 особа осудили на затворске казне од 21 месеца до 16 година. Правна мисија Европске уније, Еулекс, саопштила је 2015. године да је за учешће у насиљу током марта 2004, највиша казна, 30 година затвора, изречена за убиство двојице полицајаца и рањавање двојице њихових колега. Из Еулекса су за Би-Би-Си на српском одговорили да у оквиру новог мандата, Еулекс на Косову више нема извршну судску функцију.
- Сви полицијски, тужилачки и судски списи на којима је Еулекс у оквиру претходног мандату већ су предати косовским властима.
Лазански се огласио поводом ситуације на Косову. Погледајте ОВДЕ.
Извор: BBC News na srpskom, Правда
