Најновије

САКАШВИЛИЈУ СЕ ПРИВИЂАЈУ РУСКИ ТЕНКОВИ: Ко је следећа ''жртва руске агресије''?

Бивши грузијски председник сматра да је реч о истој тактици коју је руски председник годинама користио "да би оправдао свој војни авантуризам".

Сакашвили (Фото: РИА Новости)

Прво је дошао у Грузију, затим у Украјину, а следећа мета руског председника Владимира Путина вероватно неће бити бивша совјетска земља, већ европска земља која није чланица НАТО, попут Шведске или Финске, сматра бивши грузијски председник Михаил Сакашвили.

Како Сакашвили наводи у ауторском тексту за "Форин полиси", недавно су се појавили извештаји да ће нова политика Кремља захтевати да сви међународни бродови дају обавештење Русији 45 дана пре него што уђу у Северну морску руту, која повезује океане Атлантик и Пацифик преко арктичких вода северно од Сибира.

Свако пловило на тој рути, где је Русија уложила велика средства у софистицирану војну инфраструктуру, такође ће морати да има руског поморског пилота на броду, додаје Сакашвили.

"Бродови за које се утврди да крше ова ограничења могу бити присилно заустављени, задржани или, у одређеним ''екстремним'' околностима, ''елиминисани''", наводи он.

"Најновија претња Кремља у великој је мери остала непримећена. Руски званичници оправдавају нова поморска ограничења познатим објашњењем, тврдећи, наиме, како ''активније поморске операције у Арктику различитих страних земаља'' захтевају такав одговор",каже бивши грузијски председник.

Како додаје, реч је о истој тактици коју је Путин годинама користио "да би оправдао свој војни авантуризам".

"Од Грузије 2008. године, до Украјине 2014. и Сирије 2015. године, Путин је увек оптуживао Запад за руску агресију, а медији који су у служби власти додатно појачавају ту поруку говором о русофобији", пише у тексту Сакашвилија.

Многи се питају шта заправо Путин добија том причом. Кршећи међународне норме, постао је глобални изопштеник. Америчке и европске санкције нанеле су озбиљне ударце руској економији, па се поставља питање зашто би Путин платио тако невероватну високу цену да би узео још неке делове територија, наводи он.

Сакашвили тврди да они који покушавају да одговоре на то питање не погађају поенту.

"Наиме, у случају Крима, источне Украјине, Јужне Осетије или других места која су за Путина делови руског дворишта, територијални добитак никада није био сам по себи циљ. Путинов циљ је данас исти као и када је напао Грузију 2008. године, а то је да појача притисак на полугама моћи у Русији", сматра Сакашвили.

"Путин је предвидљив и логичан. Нападом на слабијег суседа добија на јефтинији и бржи начин боље оцене него што би добио побољшањем руског система здравствене неге. Није случајност да је подршка Путину достигла врхунац 2015. године након припајања Крима. Касније те године, у тренутку док се руска економија урушавала, интервенција у Сирији послужила је за јачање патриотизма", оцењује бивши председник Грузије.

Засигурно су ти Путинови потези наишли на оштру критику из Вашингтона и Брисела, али осуда ван Русије само повећава његову популарност унутар земље, а стандардни европски и амерички дипломатски изрази "дубоке забринутости" звуче као обични клишеи, додаје он.

Међутим, пише Сакашвили, статус кво се не може одржати.

"Ако смо нешто научили из протекле две деценије, оправдано је закључити да је нова криза на видику. Према анкети коју је 7. марта спровео Руски центар за истраживање јавног мњења, поверење руских гласаца у Путина пало је на 32 одсто, што је најнижи ниво од 2006. године", додаје се у тексту.

Сакашвили тврди да уопште није упитно да ли ће Путин напасти, већ је само питање где ће то бити.

Додуше, Сакашвили не очекује да ће руски тенкови ући у Хелсинки или Стокхолм без икакве реакције и отпора.

Међутим, за Москву би било релативно лако да уграби територију на удаљеној арктичкој енклави или на малом острву, попут шведског Готланда, с обзиром на стратешке могућности које је Русија изградила на свом северном боку.

Уосталом, ко би ишао у рат због замрзнутог балтичког острва или дела финске тундре, пита се Сакашвили?

"НАТО не би, али Путин би јер су му улози већи", додаје бивши председник Грузије.

Колико војника Црна Гора шаље у Ирак, сазнајте ОВДЕ.

Извор: Танјуг

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

Бонус видео

Може ли Шведска да се заштити од руског напада? (хумор)

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

Најновије вести - ПРАВДА

Балкан пост