Аутор је преминуо 2010. године, а био је совјетски официр, па дисидент, па најзад поново официр, који је током свог ранијег живота имао амбивалентан однос према Стаљину, али се касније приклонио Стаљиновој доктрини и начину управљања Совјетским савезом.
Књига је врста Стаљинове војне биографије, аутор преплиће и друге важне теме и догађаје из Стаљиновог, али и из живота Совјетског савеза. Представљени су разни периоди Стаљиновог живота, његови успони и падови, његова посвећеност држави и друштву. Стварање Совјетског савеза и његов опстанак се повезују са Стаљиновом каријером, сматра се да је распад Совјетског савеза почео полако након Стаљинове смрти, а однос према Стаљину се може сматрати и односом према Совјетском савезу.
Говорници сматрају да је аутор подробно истраживао Стаљинов живот и да је ово истраживање важно, посебно због многих лажних историја и произведених докумената, како би се према Стаљину утврдио неки жељени однос.
Слободан Рељић и Слободан Антонић су говорили и о Стаљиновој улози и односу према њему у Србији и српској историји – како је Стаљин од хероја постао непријатељ. Алексеј Тимофејев сматра да је специфичност савремене Русије у томе што је Стаљин доживео праву рехабилитацију код народа, а не и код руских елита.
Књига Генералисимус је важан извор информација и материјала, до кога је аутор дошао истражујући, како аутентичне, тако и кривотворене историјске изворе. Аутор Стаљина сматра једном од најзначајних фигура руске историје, без обзира на све друге значајне људе, које Русија има. Стаљин је на својеврстан начин показао како би се требало управљати државом, како у периодима мира, тако и у периодима натегнутих међународних односа и рата.
Ултиматум Меркелове Србији због Косова погледајте ОВДЕ.
