Најновије

Високо образовање у служби интересних група

Министарство просвете, министар Младен Шарчевић и његови блиски сарадници најодговорнији су што су државни универзитети и факултети уместо храмова науке постали пумпе за извлачење новца из Буџета Републике Србије и генератори лошег стања у српском образовању.

Министар Шарчевић (Фото: Јутјуб/Правда)

Регистар би стао на пут манипулацијама

Непостојање регистра наставног особља у високом образовању омогућава државним факултетима да увећавају своје уписне квоте кроз умножавање смерова. Факултетима се одобравају веће уписне квоте студената који студирају о државном трошку, иако само факултети немају довољно кадра за то.

Уместо тога, на државним факултетима поједини наставници се воде као предавачи и испитивачи и до 60 предмета на различитим смеровима. Ако се зна да према важећим прописима професор може имати 6 часова недељно уз могућност повећања фонда часова за 20 посто поставља се питање како се све то постиже. Одговор је једноставан, часови се не држе, већ на овај начин државни факултети штелују документа за акредитацију, Министарство просвете и Национално акредитацијоно тело (НАТ) жмуре на све ово, а све то плаћају грађани Србије.

Правда је дошла до докумената са Машинског факултета и Електротехничког факултета у Београду на којима се види да се у документацији поједини професори воде на више десетина предмета на различитим смеровима. Ништа није боља ситуација ни на другим факултетима Београдаског универзитета, али је већина њих, након последњих скандала у просвети са својих интернет презентације уклонила спискове предмета на којима воде своје професоре како би прикрили истину.

Интересне групе

Коме је у интересу да, док велики број младих стручњака напушта Србију и трага за ангажманом у иностранству, дозвољава да мале интересне групе празне буџет за високо образовање на своје личне интересе? Да ли Министарство просвете заправо на овај начин поспешује миграцију стручњака из Србије? Ово су питања на која би министар Шарчевић мора да одговори.

Својих пропуста по свему судећи свесни су и у Министарству и у НАТ-у јер како објаснити чињеницу да једино Србија нема портал за образовање на којем би могле да се виде све одлуке које НАТ доноси. То и не изненађује имајући у вуду да, супротно закону, у НАТ седи и једна од најближих сарадница министра Шарчевића. 

Из свега овога, јасно је да се одлуке доносе у служби интересних група, а не српског високог образовања.

Отежано студирање страних студената

Потенцијалних студената за упис на српске факултета данас је преполовљен у односу на ситуацију од пре неколико година, а кривци за то су миграције и низак наталитет. Очекује се да ће уместо некадашњих 120 000, ове године факултет уписати нешто више од 60 000 кандидата.

Решење овог проблема било би долазак страних студената на студије у Србију. У Београду је некада студирало више од 1000 страних студената који су осим школарине плаћали и смештај и трошили новац на друге ствари. Данас је због оштрих прописа у Београду мање од 200 страних студената. Факултети морају да гарантују са 6000 евра да студент неће емигрирати, да би се уписао мора два пута да долази у Србију што повећава трошак самим студентима због чега они радије бирају земље у окружењу за студирање због чега је Србија на губитку.

O проблемима у високом образовању читајте и ОВДЕ.

Извор: Правда

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

Бонус видео

Промоција књиге Мрежни рат против Срба.

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

Најновије вести - ПРАВДА