Најновије

ТИТО И КАРДЕЉ СУ УБИЛИ ЈУГОСЛАВИЈУ, СЛОБА ЈЕ ПРОИЗВОД БРОЗОВЕ ПОЛИТИКЕ! Борисав Јовић рекао све о чему је ћутао!

Некадашњи председник Председништва СФРЈ Борисав Јовић у ексклузивном интервјуу за Еспресо открива када је заправо убијена Југославија, ко је и на који начин одговоран за њен распад, како се политички разишао са Слободаном Милошевићем и шта се дешава на Косову.

Борисав Јовић (Фото: Јутјуб)

Некадашњи друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Србије, бивши српски политичар, председник СПС, председник Председништва СФРЈ у периоду 1990—1991 Борисав Јовић дочекао је екипу у својој кући у његовом Никшићу, надомак Крагујевца.

У Вашој књизи "Како су Срби изгубили век", која је пре неи дан преведена на руски и у Русији изазвала доста полемика, за распад Југославије оптужили сте пленум Комунистичке партије у Дрездену 1928. године, зашто?

- То су историјске чињенице, не могу ја никога да оптужујем, ја сам само констатовао да је на Когресу КПЈ у Дрездену 1928. године донета одлука по којој се комунисти задужују да изврше растурање Југославије на мање државе по националној основи. Оценили су тада да је Југославија вештачка творевина у којој српски народ као већински врши експлоатацију других мањих народа и да комунисти то не могу да прихвате. Ту су добили задатке - прво: Да раде на разбијању Југославије. Друго: Да раде на онемогућавању српском народу да врши експлоатацију других мањих народа. То су била два главна задатка. Паралелно има још неких тачака, једна од њих је и та да комунисти треба да се заложе како би се албански народи у Југославији прикључили Албанији, а мађарски Мађарској. То су чињенице које нико не може да побије. Друго, 50 година задњих владала је овде Комунистичка партија, нико други није могао да остварује закључке њиховога Конгреса, него они сами. Треће, ја сам показао на који је начин то изведено, а то је урађено тако што је прво када је освојена власт извршена је федерализација земље, на тај начин што су чак измишљене неке нове нације.

Које су то нације?

- Пазите, од три нације које су чиниле Југославију Срби, Хрвати и Словенци, сада постоје Македонци и Црногорци који су били Срби и били су уједињени са Србијом. Црногорци су били уједињени са Србијом у једну државу која се звала Србија, значи Црногорци су Срби. Измишљена је македонска нација да би се створила још једна измишљена република. Ту македонску нацију нису признавали ни грчка КП, ни бугарска КП. Јосип Броз није пуно марио за то, а све како би створио што више република на просторима српскога народа.

Који су то простори?

- Србија која је садржавала Србију и Црну Гору и територија српскога народа које су прикључене из Аустроугарске које су прикључени након пораза Аустроугарске. На тим територијама су створене те нове републике. На тај начин су Србија и српски народ раздвојени и на тим територијама није му дато право (српском народу) на самоопредељење. Остављено је само да сва права може да остварује само у окквиру тих република, значи не може да ради јединствено. То је био потез којим је српски народ онемогућен да као јединствен делује да би, наводно престао да експлоатише друге народе.

Да ли је било таквог угњетавања?

- Зна се и у теорији и у пракси да не може народ један другог да експлоатише у једној истој држави већ то може да раде више развијени, мање развијеним народима. Више развијени су били и остали традиционално ови који су на Западу, а то су Словенци и Хрвати. Освајањем власти КПЈ је тај први корак начинила и низ других ствари је учинила како би српски народ ставила у неравноправан положај са другим народима.

Који је био други пут ка ликвидирању Југославије?

- То је био један пут кроз уставни систем, која је била јединствена држава, а преко стварања више република и кроз преношења надлежности савеза на република. Све до доношења Устава из 1974. године систематски је смањивана надлежност Југославије. Тада је написано да су Републике државе, а да савезна држава само врши услуге републикама и то оне које републике буду захтевале. Савезна држава више није могла да има своје приходе него су републике из свог буџета давале новац. Остале су биле само две надлежности, а то су војска и спољни послови и то не потпуно самостално. Војска је имала и своју територијалну одбрану, дакле свака република имала је своје оружане формације да може да се супростави ЈНА, онда када буде хтела да се отцепи. То је наравно врло лукаво рађено и имала је одређену контролу спољне политике. На тај начин је практично Југославија Уставом који је контролисала Комунистичка партија на челу са Јосипом Брозом Титом практично правно ликвидирана. Чак органи Југославије нису имали могућности да заштите њено уставно постојање.

Шта то значи?

- Ако републике например прекрше Устав и иду ка њеном отцепљењу Савезна држава није имала овлашћења да је присили да поштује Устав. Постојао је Уставни суд Југославије који је могао да процени да је то неуставно и да донесе одлуку да се поштује Устав, али у њему није написано ниједно право савезних органа да присиле републике. Савезна држава имала је војску којом је могла да их присили али није имала право на то.

У јавности је остало урезано да није постојала сагласност Председништва да се то уради?

- Писало се да ЈНА гарантује уставни поредак и да се границе обезбеде, али без одлуке Председништва СФРЈ то се никада није могло десити. Председништво се никада ние могло сложити јер би наишло у сукоб са чињеницом да се није могло то спровоти. Једино да су то незаконито урадили и спровели војни удар. Опед с друге стране војни удар није могао да се изврши због тога што је ЈНА била вишенационална и што је сваки генерал био одговоран својој републици, јер треба да се врати тамо да живи када се Југославија распадне. Тако да објективно то није било могуће. Знате, код нас се Комунистичка партија Југославија звала тако, али увек се говорило КПЈ на челу са другом Титом. То је било веома важно.

Због чега?

- Зато што је он доносио одлуке о свему.

Он се питао за све?

- Тако је. То што су постојали државни органи, ако се нешто не ради у том правцу (Титове жеље, а да није по закону), онда је Тито говорио: "Не можемо се држати закона као пијан плота". Више пута је то говорио и спроводио одлуке онако како он хоће. Ако на неком форуму где треба да се изгласа нешто што је њему важно, а деси се то да већина одлучи другачије онда Тито каже: "У револуционарном периоду не може да буде како већина каже". И онда буде како он каже. Једноставно, он само изговори: "Ми се налазимо у револуционарној фази развоја још и не можемо још да поштујемо сва правила". Пазите КПЈ и савезни органи били су нула у односу на његове ставове. Тако да можемо рећи да је он био најодговорнији за спровођење те политике, која је била политика Комитерне. Овде се није обраћала пажња на то док се није десило то што се десило.

Зашто се није обраћала пажња?

- Зато што се увек говорило о чувању Југославије, Тито је говорио: "Чувајте Југославију као зеницу ока". То је била једна обична парола и уношење заблуде у народ. Говорио је и о "братству и јединству", али никада није хтео да говори о томе да је у Хрватској убијено више стотина хиљада Срба у Јасеновцу. Он, никада није био у Јасеновцу, никада није дошао у војни сукоб са Павелићевим јединицама. На Конгресу у Дрездену 1928. године написано је да комунисти треба да сарађују са Павелићем, а не да иду у сукоб с њим.

Како је то могуће?

- Да вам кажем, постоји једна одлука на пленуму у Сплиту 1935. године. КПЈ је делимично коригована одлука из 1928. године и Дрездена. Шта се десило? Хитлерова најезда и опасност да ће окупирати Европу ујединила је све прогресивне снаге за борбу против Хитлера. КПЈ се тада нашла у ситуацији да је донела одлуку о растурању Југославије, а самим тим и после растурања КПЈ на партије у тим републикама које би настале и морала је да у Сплиту донесе одлуку која је гласила: "Док траје одбрана од Хитлера, заједнички цела КПЈ организује се за борбу против Хитлерове најезде. када се то заврши, у погодном историјском тренутку ко год хоће може да изађе из Југославије".

Значи спровести одлуке из Дрездена?

- Одлуке из Дрездена спровешће се иза тога за свакога ко их буде тражио. Све је то чекало, а погодан историјски тренутак настао је када је расформиран Варшавски пакт и када је срушен Берлински зид. Докле госд су постојала два блока они су Југославију третирали као тампон зону и Југославија им је одговарала и на неки начин су је и једни и други подржавали. Међутим када је ликвидиран Варшавски савез тај тренутак је дошао да се ко хоће изађе из Југославије. Тито и Кардељ су све то омогућили 1974. године доношењем Устава . У том Уставу је написано да тај акт не сме нико да крши, да постоји Уставни суд који процењује шта је уставно, а шта није, али није написано каква права има федерација да присили. Словенија је онда донела одлуку да на њеној територији не важе закони СФРЈ и да неће више да плаћа ЈНА или за било шта друго. Хрватска је такође то урадила, то је практично отцепљење. СФРЈ је имала војну силу да то спречи, ЈНА је била спремна али ми нисмо имали начин како то да урадимо.

Шта сте онда урадили?

- Питали смо најбоље правнике и тражили мишљења како то да урадимо. Речено нам је да је то правна празнина и она се може решити сазивањем Савезне Скупштине и да протумачи како ће се она попунити и осигурати поштовање Устава. То није било могуће. У Уставу је такође написано да се он може мењати само ако се све републике с тим сложе. То је свесно написано знајући да се Словенија и Хрватска никада неће сложити. Тако се нису сложили и са сазивањем Савезне Скупштине. Тако да ништа нисмо могли да урадимо. Они су наставили са доношењем закона који су значили отцепљење.

Из Ваших речи може се извести закључак да је Југославија убијена Уставом из 1974. године?

- Она је убијена Уставом. Ве'ински у Југославији било је расположење тада да се очува земља, федеративно. Словенија и Хрватска предложили су један облик конфедерације који би трајао 5 година који би се после прекинуо ко како жели.

То је била тзв лабава федерација?

- Није било јасно каква, већ само да би се уговором прекинуо. После 5 година овакве републике какве су, а биле су самосталне српско питање не би ни разматрале, нити би се оно више могло и поставити. То Србија и српски народ наравно да нису могли да прихвате. Тиме би се аутоматски одрекли српских територија.

О којим српским територијама се прича?

- Пазите када је Аустроугарска пала, после Првог светског рата постојали су Срби, Словенци и Хрвати. А српске територије су оне на којима су Срби вековима живели. Неко сада каже да није било одређено шта је чије. Зна се шта је чије. Те територије су биле делимично у Хрватској, делимично у БиХ. Сада одлуком о горе поменутој конфедерацији све те територије остале би ван Србије, али људи неће да остану тамо. Због тога се није могла такође прихватити нуђена конфедерација. Како је дошло до тога да у једној држави у којој је више људи било за опстанак федерације, само још ојачане да се донесе такав Устав који омогућава распад.

Како је дошло до тога?

- Дошло је на тај начин јер је када је одлучено да се донесе нови Устав, формирана Савезна уставна комисија на челу са Мијалком Тодоровићем. Тито је одмах казао: "Формираћемо радну групу на челу са Кардељом, па ће они да ураде шта треба".

Значи ли то да су Тито и Кардељ донели Устав?

- Њих двојица су искључили Савезну Скупштину и урадили Устав на 500 страница, конфузан, да се ништа није могло сазнати из њега. И одлука је да се хитно донесе. Ниједан посланик није могао за тако кратко време да то разуме, тако су на превару донели Устав и у њему написали да не може да се мења док се сви не сложе. Сада питају мене како оптужујеш Тита да је одговоран за разбијање Југославије? Па разбио га је тим Уставом. Словенија и Хрватска су још од уласка у Југославију, за време краља Александра Карађорђевића желели су да изађу из те земље. Јер било пуцања у Скупштини, јер било тада увођење диктатуре јер није могао Устав да се донесе? Знате, ту нема никакве сумње да је све Коминтерна одлучила, да су послали Тита да све то спроведе.  Потпуно је нелогично да човек са стране дође и да руководи партизанским јединицама и то у српском народу који се вековима одупирао окупаторима, док је са друге стране Хрватска цела формирала своју државу НДХ.

Како су Срби дозволили да се то све спроведе?

- Пазите, који Срби? То су чланови КП из Србије који нису имали КП Србије јер им то Тито није дозволио. Он је дозволио свим другима да имају своје КП само Србима није. Такође није Србија имала ни Антифашистичко веће народног ослобођења, а сви су га имали.

Зашто?

- Зато да Срби не би на неком националном форуму могли да разматрају ситуацију и да кажу: "То Србима не одговара". Тито је имао само Србе који су у ЦК КПЈ и Србе који су у АВНОЈ-у, они су дакле деловали као Срби, а не представници Србије. То је била једна злоупотреба и један трик, политички као што је био и за доношење Устава из 1974. Тито је врло вешто спроводио политику због које је дошао и може се рећи да је мајсторски обавио свој задатак, а Срби су били прилично лаковерни, неопрезни и никада нису узимали у обзир да постоји таква одлука из Дрездену и да КПЈ никада није одустала од њега. Као ни да је Тито дошао са стране. Чак су 1974. године могли да гласају против тога Устава.

Они то нису урадили?

- Нису, али ако погледамо историју доношења Титових одлука никада није било да се нешто донесе ако је Тито био против тога. Ако је био Тито био против неког решења то би се онда разматрало и разматрало све док тај који је био против не би био смењен.

Као на пример Александар Ранковић?

- Узмимо пример Александра Ранковића, Срби су му веровали, а он је веровао у Тита. 1963. године дошло је до расправе у најужем руководству ТитоКардељ-Ранковић, тема је била: "Куда ће Југославија да иде?" Да ли да преноси надлежности на републике или да то остане на савезу. Кардељ је био за прво, Ранковић за ово друго и нису могли да се сложе. Тито је ту балансирао. Онда је позвао словеначко руководство, то је опет био трик да траже да Кардеља повуку. Јер не може наводно нејединствено руководство да буде. Онда је исценирано да Словенци демонстрирају против повлачења Кардеља и то јавно на улицама, са узвицима да ће напустити Југославију ако он буде смењен. Онда је Тито рекао: "Ево и Бакарић подржава Кардеља, ајде да видимо са Србима". Све је то иста процедура само да Србе преваре. Српско руководство на челу са Петром Стамболићем, Добривојем Радосављевићем и Милентијем Поповићем дошло је код Тита, онда им је Броз рекао: "Ми нисмо у стању да овако водимо државу, ако се нас тројица не слажемо онда ја не могу даље да водим државу. Покушао сам да са Словенцима видим да повуку Кардеља, то је испала буна, подржава га и Бакарић и ја мислим да је то довољан разлог да сменимо Ранковића и неког другог да поставимо. Има и још један разлог, а то је - он мене шпијунира и жели на силу да ме смени. Ја ћу поставити комисије да све то испитају, а вас молим да постигнемо ту сагласност". Тито их је преварио, Срби су зарад јединства пристали, а нису схватили да се ради о преломном тренутку за разбијање Југославије. Нису уочили да постоји таква одлука.

Мислите да је смена Ранковића била кључна када су требали другачије да реагују?

- Одлука о растурању Југославије није могла да се донесе ако неко жели да све надлежности буду на сваезној држави. Југославија се само могла разбити ако се те надлежности пренесу на ниво републике. Када се то пренесе онда нема више Југославије. Знамо све шта се десило с Ранковићем на Брионском пленуму. Од 23 дискутанта 18 је било Срба и сви су подржали Тита. Ранковић је само једну реченицу рекао: "Друже Тито ја сам био спреман увек живот да дам за тебе". Он му је одговорио: "Сад је прилика". Дакле то је било бескрупулозно. Тако је било и са Никезићем, Нешковићем, као и са сваким ко није прихватао његове идеје, а не закон или одлуку партије. Зато сада када видим да мени неко каже како може да говори против Тита нешто, ја кажем да не говорим ништа против њега, већ говорим ко је одговоран против растурања Југославије. Човек је имао свој задатак и он га је обавио феноменално. Српски народ цео и његова елита, учени људи нису проговорили или нису разумели. Ми данас видимо шта се десило, радио сам бар 30 година у државним органима, радио сам и у економији, а ту је например на свим стварима доминирало Кардељово становиште. Он је диктирао растурање предузеће на ОУР-е и све одлуке је доносио супротно функционисању тржишта.

Чија је онда одговорност за слабост у привреди СФРЈ и за њено разбијање?

- То је одговорност Тита и Кардеља. Ја говорим КПЈ, али рекао сам на челу са другом Титом. И ја сам био члан партије, дискутујемо свашта и закључимо да ћемо чувати Југославију као зеницу ока свога, а ради се супротно. Српски народ су оптужили да су одговрони за распад Југославије, за грађански рат у СФРЈ. Србија и Срби су доживели санкције СБУН, осуду у Хагу свих функционера, доживели смо бомбардовање и отимање Косова, доживели смо да је у свету формирано становиште да смо један народ који је ненормалан и нецивилизовано и то је остало у свести света. Ја сам у свим мојим посетама у иностранству говорио истину о дешавањума у Југославији и шта Срби заиста раде. Не можемо ми бити криви, а онда ми кажу: "За нас постоји само једна чињеница да је СБ УН одлучио да сте ви криви и ми не идемо даље од тога": Свет је тако одлучио, био је на страни оних који су разбијали Југославију, Русија је била у кредитима и економски зависна од Запада, није могла да помогне. Ја сам разговарао и са Горбачовом и многим другима.

И шта су вам рекли?

- Горбачов ми је лично рекао, они раде и на разбијању СССР и вас. Питао сам је л могу нешто да нам помогну, а он ми је рекао да нама нико не може да помогне. СССР је био толико задужен да није могао да враћа ни рате које доспевају. Дакле Русија је била у потпуној зависности. Ја зато понављам,  да само говорим чињенице које говоре ко је доносио одлуку, како је разбијена Југославија, а да су Срби били жртва. Изгубили смо територије на којима смо вековима живели. То мора да се покаже шта је истина.

Многи се не слажу са вама и кажу да браните Слободана Милошевића који је растурио Југославију, а не Тито?

- Ја не браним Милошевића, њега нисам ни поменуо. Можда негде јесам, али Слободан Милошевић је последица Титове политике. Брозова политика је била одвајање Косова од Србије и припајање Албанији. Ту политику је систематски помогао давањем привилегијама Албанцима који су из Албаније прелазили на Косово да би им се повећао број. Дао им је више власти, јер су прво били област, па покрајина па чланица федерације. Они су на основу те власти коју су добили почели да прогањају Србе. Србија је престала да има било какве надлежности. То је била Титова политика, а Милошевић се појавио у ситуацији када су Срби масовно устали против таквог положаја. Неко је морао ту да се роди и да предводи Србе. Јер они који су били пре Милошевића говорили су добро је то и све су гурали под тепих. Милошевић је последица свега тога јер је народ устао и тражио да се промени Устав и да се омогући Србији да интервенише. Он је ту постао вођа. Није Милошевић изазвао распад Југославије него је политика уништавања Југославије и одвајање Косова од Србије изазвало револт народа. Милошевић је покушао да уради максимално, али није он изазвао распад Југославије, већ је тај распад произвео њега.

Прочитајте ОВДЕ како је то пукао Готовина.

Извор: espreso. rs

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

Најновије вести - ПРАВДА