Позив америчког председника Доналда Трампа на једнострано признање суверенитета Израела над стратешком Голанском висоравни и оптужба Кине да Пентагон намерно преувеличава опасност од Пекинга како би оправдао своје војне расходе, призвали су у истом дану суморна предвиђања која у експертским круговима трају већ неколико година.

Главни стратег председничке кампање Доналда Трампа Стивен Бенон је још 2016. године, кад је постао десна рука председника на најпрестижнијој вашингтонској адреси, наговестио да ће САД у наредној деценији ратовати са Кином и паралелно водити велики сукоб на Блиском истоку.

Банон је позицију у Белој кући заменио евроскептичним "лобирањем" уочи мајских избора за Европски парламент. За то време распламсавао се, највећи икад, трговински сукоб Вашингтона и Пекинга, док је бивши командант америчке армије у Европи Бен Хоџис "освежио" његово предвиђање. Уочи 70. годишњице НАТО, упозорио је европске савезнике, пре него што је то учинио и Трамп лично, да ће морати више да се позабаве сопственом одбраном суочени са Русијом "која васкрсава". Јер, САД ће имати друго бојиште - мораће да бране "интересе на Пацифику":

- Америци је потребан снажан европски стуб. Мислим да ћемо у наредних 15 година, не неизбежно, али прилично извесно, бити у рату са Кином - рекао је Хоџис.

Тензије између САД и Кине око стратешких вода Јужног кинеског мора богатих нафтом, које Пекинг сматра својим, а Вашингтон међународним, убрзано се заоштравају откако Кина, друга највећа економска сила, прети да на свим пољима угрози доминацију САД.

Овогодишњи Трампов захтев Конгресу за 750 милијарди долара намењених војсци САД, највећи буџет икад, оправдаван је, између осталог, растућом снагом кинеског и руског наоружања. С друге стране, Кина је открила да је повећала трошкове одбране за 7,5 одсто годишње, односно на 177 милијарди долара. Експерти тврде да је права сума знатно већа.

- Запад више нема монопол на водеће светске одбрамбене иновације, производњу, као ни фондове за то у односу на, комбиноване, растућу кинеску експанзију, стварну руску примену силе, као и добро трениране иранске војнике - наводи Међународни институт за стратешке студије.

Пекинг је, истиче овај институт, преузео улогу глобалног одбрамбеног иноватора коме аналитичари предвиђају да ће ускоро избити на прво место. Кина има највеће тенковске снаге, и стала је уз раме британској краљевској морнарици. У последње две деценије је изградила више корвета, разарача, фрегата и подморница него Јапан, Јужна Кореја и Индија заједно. Њени бродови су све шире распоређени, док кинеска база у Џибутију омогућава још веће распоређивање пловила.

Русија је, с друге стране, инвестицијама у оспособљеност за асиметричне сукобе претекла у томе не само Кину.

- Председник Русије Владимир Путин истрајава у одмеравању снага са Америком и позиционирањем земље у складу са интересима Москве на глобалној сцени - истиче се.

Иран убрзано инвестира у развој балистичких ракета, као и у људство.

- Иран наставља да показује моћ и утицај, користећи неконзистентност бојишта у Сирији и Јемену како би тестирао своју стратегију и увео нове технологије. Иран жели да тестира ривале - наводи стратешки експерт Емили Хокајем, не искључујући, притом, сукоб Ирана са Израелом, и то из правца југоисточног Либана.

Амерички стручњак за међународне односе Гордон Адамс за лондонско издање аустралијског "Конверзејшна", примећује да Иран остаје врло утицајна сила у блискоисточном региону у коме одмерава снаге и са, САД блиским, саудијским режимом. Руси остају, такође, присутни на Блиском истоку, док се Турска издваја све више као регионална сила, изван "загрљаја" НАТО и САД.

- Док САД настављају да имају највеће глобалне војне моћи, способне да се распореде било где, оне нису више у стању да ефикасно одрже америчко лидерство. Војне победе су ретке, Заливски рат 1991. године је једини изузетак. Бескрајно америчко присуство у Авганистану призива сећање на Вијетнам у неспособности да реши грађански рат у земљи. У међувремену, војске других земаља, дејствујући независно од САД, показују се ефикасне, као турске и иранске у Сирији - закључује Адамс.

И оно што је најопасније - заоштравање у нуклеарном наоружавању је евидентно. Кина, Русија и САД су у процесу модернизације свог атомског арсенала. Жеља за пробијањем антиракетног штита води убрзаном развоју најмодернијих система у Кини и Русији.

Пад утицаја Немачке

Приватна америчка обавештајна компанија "Стратфор" у предвиђањима до 2025. године тврди да ће се главне политичке тенденције удаљавати од мултинационалистичких решења зарад већег национализма, да се ЕУ никада неће вратити својој пуној снази и остаће знатним делом подељена.

"Стратфор" предвиђа да ће Немачка, четврта највећа светска економија, највише осетити последице протекционизма, који ће смањити њен утицај. С друге стране, Пољска, која бележи завидни политички и економски раст, пробија се међу кључне европске играче.

Уједињена Кореја

Суочен са кинеским растом, Јапан уклања рестрикције у трошковима одбране, Северна Кореја је издејствовала директан сусрет са америчким председником, иако је дала само уопштено обећање о денуклеаризацији. Све већа могућност уједињења две Кореје донела би рађање нове регионалне силе усред северног Пацифика. Филипини и Аустралија све више јачају везе са Кином. Индија, истовремено, оснажује економско и војно присуство у Индијском океану и на југоистоку Азије - наводи Гордон Адамс, амерички стручњак за међународне односе.

Како је руска војска слетела у Венецуелу, погледајте ОВДЕ.

Извор: Вечерње новости