27-03-2019 06:13 Свет Планета

Једна од највећих азијских безбедносних главобоља од краја Другог светског рата била је потенцијална тачка блокирања испорука сирове нафте у Малајском мореузу.

Путин и Ђинпинг (Фото: kremlin.ru)

Кина прима преко половине свог увоза нафте преко мореуза са Блиског истока. Јапан добија 90%; Јужна Кореја око 80%. Непријатељска морнарица могла би да блокира уски водени пут између Малезије и Индонезије, парализујући непријатељску економију.

Из тог разлога Кина гради базе у Јужном кинеском мору и шаље подморнице у Индијски океан. Идеја је да се војна средства позиционирају ближе мореузу како би се потенцијални непријатељи, попут САД-а и Индије, спречили да затворе канал за испоруке нафте анализира Азија тајмс.

Међутим, неки аналитичари кажу да би се ова дуготрајна безбедносна претња Азији могла ублажити, јер топљење леда у руском северном морском путу и северозападном пролазу Северне Америке нуди краћи и јефтинији начин за транспорт нафте у Азију из Русије, Норвешке, Гренланда и Канаде. Глобално загревање такође олакшава транспорт нафте од Аљаске до Кине.

„Арктички пут смањује ризик од прекида транспорта нафте за Кину, Јапан и Јужну Кореју. Све то можете донети преко Северног морског пута, заобилазећи Малезијски мореуз и његов безбедносни проблем “, рекао је арктички стручњак Рокфорд Вајц за Азија тајмс, професор праксе који управља програмом поморских студија на Флечер школи Универзитета Тафтс у Медфорду, Масачусетс.

Још једна тачка блокирања могла би настати у Беринговом мореузу, између Русије и Аљаске. Али у овом случају, Вашингтон би ризиковао да изазове Москву уколико покуша да се меша у навигацију.

Да ли Арктик има велике количине нафте?

Научници кажу да Арктик поседује највеће преостале неискоришћене резерве гаса на свету и његове последње неразвијене резерве нафте. Амерички геолошки преглед процењује да Арктик поседује до 90 милијарди барела неискоришћене нафте.

Али Вајц примећује да би енергетске резерве, посебно у подручјима као што је Гренланд, могле премашити постојеће процене. Ако је то тачно, то значи да би Арктик, захваљујући Малазијском мореузу, могао да почне да преузима Блиски исток као водећи добављач сирове нафте у Азију.

Руски прорачун је да арктичка територија поседује до 586 милијарди барела нафте, иако је то недоказано.

Краће од Суецког канала

Аналитичари кажу да ће доћи до смањења удаљености од 40% и смањења потрошње горива за 20%, ако се Северна морска рута искористи за повезивање северне Европе с Кином, Тајваном, Јужном Корејом и Јапаном у односу на пут Суецког канала, преко Блиског истока.

Ризик од великих изливања нафте

Међутим, један тамни облак који лебди над новом рутом је могућност катастрофалног изливања нафте. Арктичке земље имају ограничену способност тражења и спашавања и мање ресурса са којим би се изборили са изливањем нафте из великог танкера у тако удаљеним и негостољубивим водама.

„Највећа препрека за производњу нафте на Арктику је опасност од изливања. Било какво чишћење било би далеко горе од Дипвотер хорајзон “, упозорио је Вајц, алудирајући на катастрофалан излив нафте 2010. године у Мексичком заливу који је испустио више од 130 милиона галона нафте и нанео више од 17 милијарди долара штете околини.

Потенцијални ефекти сличне несреће на Арктику су огромни, јер су данашњи супертанкери много већи од Ексон Валдеза, танкера за нафту који је узроковао најгоре изливање арктичке нафте на Аљасци 1989. године.

Арктички савет, међувладино тело које надгледа Арктик и његових осам држава чланица, потписало је правно обавезујући споразум о сарадњи и реаговању на велики излив нафте из Арктика 2013. године.

Међутим, критичари кажу да су такви кораци кооперације само почетак и да је потребно предузети даље акције, с обзиром на недостатак инфраструктуре, знања и спремности за решавање великих изливања нафте на Арктику.