Стране обавештајне службе дале су му кодно име Реља Р 7.3.
Неустрашиви оперативац изградио је каријеру захваљујући спектакуларним акцијама широм Европе. Неке од обавештајних задатака описао је у првој књизи "Био сам Титов шпијун", а у новој говори о отмици светски познате манекенке, шверцу дијаманата у Паризу, сарадњи са Мосадом и италијанском мафијом, последицама бомбардовања кинеске амбасаде у Београду, спасавању ћерке мексичког богаташа Переса Хоперта у Риму... Ивеља је детаљно описао на који начин је објављена Титова смрт.
- Књига је готово у потпуности аутобиографска, али сам неке делове дописао због стилских решења - каже Ивеља. - Време о коме пишем је далеко иза нас и скинут је вео тајности. Док је Тито лежао на самртној постељи, у Љубљани су се већ налазиле тајне службе разних земаља. Међутим, наша служба је била спремна да предупреди било какве планове за изазивање немира у земљи. Највише су се бојали да после Титове смрти проруске снаге не преузму власт. Американци су ту одиграли важну улогу.
Ивеља каже да се у свету шпијунаже нашао случајно. Приватно је радио као обезбеђење власника велике робне куће, чији се отац дружио са припадницима усташке емиграције.
- Служби је био потребан инсајдер - сећа се Ивеља. - Не знам ко је мене "таргетирао". Никад нисам био запослен у служби, звали су ме да извршим одређене задатке. Нас седморо је радило у групи - шеф, његов заменик и петорица оперативаца. Ми, оперативци, нисмо се познавали, а по тројица смо знала за један пројекат. Зато је моје шпијунско име Реља Р 7.3.
Ивеља открива да агент службе не пролази обуку.
- Физичка спремност није неопходна - објашњава нам. - Могао сам да радим тај посао и да сам имао 80 година. У обавештајном раду су важни способност и сналажљивост. Добијао сам материјал, повремено сам ишао на брифинг код шефа, а морао сам да научим много о оружју.
Његов живот био је узбудљив, препун интрига, брзих аутомобила, манекенки, најскупљег шампањца, борби са мафијашким породицама и усташком емиграцијом, али и сукоба унутар обавештајне службе.
- Агент може да буде само неко ко воли тај посао - каже Ивеља. - Радио бих то из љубави и да сам богат. У једном тренутку уживате у највећем луксузу, носите скупа одела и пушите најбоље цигаре, а у следећем дођете у ситуацију да сте мокри, поцепани, у животној опасности. Само луд човек се не боји, али морамо да се сналазимо у свакој ситуацији.
Пишући о својим акцијама, Ивеља жели да створи лик српског шпијуна. Намерава, чак, да сними филм по једној причи.
- Стварам лик тајног агента - каже он. - Џејмс Бонд је настао по лику српског шпијуна Душана Попова, а Митар Милошевић је под псеудонимом Фредерик Ештон написао серију популарних романа "Лун, краљ поноћи", који је преведен на неколико језика. Кроз приче о себи, правим лик српског обавештајца. Сваки наш обавештајац који је радио за Србију и српски народ је Реља.
Објављене белешке o пробоју Солунског фронта - век касније записане од стране генерала Душана Додића (1884-1955) из Милутовца. Прочитајте ОВДЕ све детаље.
Извор: novosti. online
